Pearl Abyss, tim iza MMORPG-a Black Desert Online, širi svoje horizonte sa Crimson Desert, akcijom i avanturom u jednom igračkom modu. Iako se upušta u potpuno novi žanr, tim koristi svoja prethodna iskustva kako bi stvorio realistične otvorene svetove koji deluju živo. Istovremeno, očigledno je da studio crpi inspiraciju iz različitih igara objavljenih u poslednjih deset godina, uvodeći mehanike koje će igračima biti poznate iz drugih naslova.
Odmah na početku, jasno je koliko je The Legend of Zelda: Breath of the Wild uticao na tim. Pearl Abyss koristi mnoge zanimljive funkcije iz igre, poput implementacije stamina bara koji podseća na onaj u Breath of the Wild. Tu je i mehanika koja skoro identično oponaša Linkov glajder. Pored toga, postoji i fokus mod koji omogućava igračima da odjednom ispale više strela, slično DeadEye mehanici iz Red Dead Redemption serijala. To nije loše – zapravo, sve ove karakteristike čine igru zabavnijom jer uzimaju ikonične elemente iz drugih igara i oblikuju ih na jedinstven način. Kao šlag na torti, glavni lik podseća na Johna Snowa iz serije Game of Thrones.
U mnogim aspektima, Crimson Desert se igra kao Souls-Like igra. Stamina bar je ključni element, tajming napada je neophodan, a pariranje i izbegavanje su od presudnog značaja za preživljavanje. Iako poseduje slične karakteristike kao ovaj žanr, Crimson Desert uspeva da se istakne. Na primer, glavni lik ima mana-bar koji pokazuje koliko moći igrač može da iskoristi. Ovo omogućava izvođenje snažnih udaraca koji ostavljaju protivnike ranjivim, ili skok u vazduh za izlazak iz opasne situacije – ili čak da igrači izvuku luk i strelom pogode nekoliko meta pre nego što slete.
Dok ste na terenu, postoji mnogo načina da nadmudrite protivnike. Jedna od najzabavnijih stvari je korišćenje mača za zaslepljivanje neprijatelja, reflektujući svetlost sa sečiva direktno u njihove oči, što ih ostavlja otvorenima za napad. Ako se pravilno izvede, možete ih baciti preko bojnog polja, udariti ih u nos ili izvesti teški anime-stil napad.
Iznenađujuće, Crimson Desert zna biti nemilosrdan. Tokom borbe protiv šefa, suočio sam se s običnim čovekom koji je bio građen poput grizlija i kretao se brže nego što sam očekivao. Borba je bila izazovna jer je moj lik često završavao kao krpena lutka. Još jedna borba donela me je u područje koje je izgledalo kao iz horor priče. Tu je čekala Hexe Marie, šef sa moćima da njeni gavrani napadaju tokom borbe. Uz hordu miniona napravljenih od stena i vaza, napadi su postali znatno kompleksniji.
Uprkos izazovima, borbe su bile neverovatno zadovoljavajuće. Kao i u mnogim Souls-Like igrama, pola zabave je u memorisanju obrazaca napada neprijatelja i određivanju pravog trenutka za napad ili izbegavanje. Ubijanje protivnika donosi veliko zadovoljstvo, posebno nakon što ste izgubili pola zdravlja jer vas je šef bacio na zid.
Jedan od najsnažnijih aspekata Crimson Desert nije borba, već svet. Sve izgleda prelepo i stvara osećaj istraživanja. Proveo sam dosta vremena trčeći unaokolo, diveći se okruženju jer je sve delovalo fantastično. Igra sjajno balansira cinematične elemente i vizuelnu privlačnost, čineći svaki prizor vrednim.
Međutim, igra ima i svojih mana, poput pretrpanosti ekrana informacijama. Kao u nekim igrama poput Jedi Survivor, Crimson Desert koristi boje za označavanje radnji poput blokiranja, izbegavanja ili vraćanja zdravlja. Iako korisno, ponekad te informacije previše prekrivaju ekran, otežavajući preglednost tokom intenzivnih borbi.
Moj doživljaj Crimson Desert bio je fantastičan. Iako je igra još u ranoj fazi razvoja, ono što mi je predstavljeno delovalo je izuzetno čisto i polirano. Jedva čekam da vidim konačnu verziju!
