Kako uopšte možete da recenzujete igru kao što je Castle on the Coast? Saradnja između Big Heart Productions i Valley Children’s Hospital u Kaliforniji, ima plemeniti cilј da oživi bolničku maskotu, George the Giraffe. Praveći zamkove na obali, deca mogu da igraju igricu koja je njima posvećena, dok širi svet može da uzme nešto novca.
To je prilično dobar oklop otporan na recenzije koji Castle on the Coast ima. Ispravan pristup sa naše strane je, naravno, da vas ohrabrimo da kupite Castle on the Coast bez obzira na to, ili – ako vam se to ne sviđa – čak pošalјete Valley Children’s Hospital dobrotvornu donaciju. Ali rizikovaćemo bilo kakvu karmu koju smo prikupili tokom godina i recenzovaćemo Castle on the Coast iskreno i bez predrasuda.
Castle on the Coast se oseća kao izgublјeni platformer iz PS2 ere. Možete da zamislite da je to otkazani nastavak Ty the Tasmanian Tiger serije tigar, na primer. Oseća se izvučeno iz perioda kada su platformeri bili blistavi, i kada je glavni lik bila ona životinja koja još nije korišćena. I baš kao i drugi 3D platformeri iz tog doba, apsolutno je prepun kolekcionarskih predmeta.
Igrate George the Giraffe, maskotu Valley Children’s Hospital, i on je radoznali stari pasulј. Dok svi ostali na svetu mogu da pričaju, on može samo da klimne glavom i odmahuje glavom sa jezikom koji mu isplažen viri iz usta. Ali on takođe nema nikakve veze sa zapletom igre. On stiže čamcem i zalutao je u svađu između zajednice i njihova dva čarobnjaka, Vendrick i Aleandra. Čarobnjaci se osećaju ožalošćenim zbog pogrešne prošlosti, pa su oteli četiri klјučna kamena iz zamka i raspršili ih na četiri različite strane sveta. George se uglavnom uklјučuje jer voli da sakuplјa stvari. Nije najzahtevnija motivacija karaktera lјubazno rečeno.
Ima nešto hrabro ružno u Castle on the Coast svetu. Sve je šareno i bučno, naglašeno debelim senčenjem ćelija, do te mere da je teško bilo šta da se izdvoji. Kada odlutate u početni zamak, zapravo centar igre, osećate se kao da je neko isekao mnogo slika iz Borderlands-a i razbacao ih po podu. Ipak, likovi su nacrtani iz potpuno druge igre, jer su jednostavne plastične igračke – posebno George. U osnovi, Castle on the Coast je neusklađen grafički nered.
Kontrole su takođe neuredne. Nije zato što su ograničene: upravo suprotno. Pruža vam se mnogo manevrisanja, ali igra ne može da ih prati. Možete da uradite stari Mario jump-jump-flip, ali taj poslednji okret će vas često baciti u zasedu tako što će vas odbaciti sa kursa i bacati kameru u svim pravcima. Dobijate jetpack, koji je božji dar, jer je sigurnosna mreža kada ste propustili platformu. Ali povratak na platformu koju ste pregazili je noćna mora jer kamera neće da igra. Većina problema je na raskrsnici kamere i kontrola, ali ni neki čudni skupovi pravila ne pomažu. George ima neverovatnu sposobnost da hoda po skoro okomitim zidovima, što znači da možete da prođete kroz neke delove jednostavnim penjanjem preko njih. Ali pravila o tome kada možete ili ne možete da se penjete su malo maglovita.
Ove kontrole postaju problematičnije kada Castle on the Coast postane ambiciozan. To je platformer za kuhinjsku sudoperu i voli da dodaje nove koncepte, bez obzira na to da li njegov engine može da ih nosi. Postoji nekoliko sekcija Monkey Ball, gde se vozite na lopti ili – ne daj Bože – na kocki, i morate da se krećete po zamršenim stazama. Ali lopta se oseća kao da je na ledu; morate da predvidite okrete nekoliko sekundi unapred. Druga sekvenca vas ima u RC kolima, ali rukovanje je toliko osetlјivo i kamera je odlučna da gleda na sve strane osim napred, da je hakerski posao doći do izlaza.
Zvuči kao da nam je bilo teško sa Castle on the Coast, ali kroz sav nered, haotične kontrole i preopterećenost idejama, ovde postoje neke grube radosti. Morate da oprostite i sastružete malo blata da biste došli do toga, ali ispod je duh višestrukih PS2 platformera. Nije baš Spiro, ali je bliže nego što mislite.
Deo toga je u slobodi kretanja, usklađenoj sa kolekcionarstvom. Dobijate prilično velika okruženja koja su apsolutno gusta sa laticama i zvezdama za sakuplјanje. Osećaj je zadovolјstvo uočiti nešto što svetluca u dalјini, a zatim utvrditi put do tamo. Ti kolekcionarski predmeti otklјučavaju vrata, tako da ste uvek nagrađeni što ih pronađete, i dozvolјavaju svetu da procveta. Ako postoji kritika, to je da su ovi trenuci iskrivlјeni na početak igre, a konačni nivoi su više požureni. Za prvi svet vam treba sat ili dva da ga završite. Poslednji svet traje samo petnaest minuta.
Druge nazublјene radosti su Periculo sekvence. Dolazeći na kraj svakog od četiri sveta, teleportovani ste na plutajući pejzaž, osvetlјen psihodelijom. Ovo je Periculo, i njihovi delovi su fantastični. To je kao epska staza sa Fall Guys preprekama, i ubeđeni ste da uskoro mora da se završi, ali on samo nastavlјa da ide. Teškoća je savršeno postavlјena na ivici neverovatnog izazova, a kontrolne tačke znače da nikada niste preterano kažnjeni. Samo su impresivno dobro napravlјene i pokazuju da dizajneri mogu da naprave fantastične piruete kada žele da budu minimalistički, a ne maksimalistički.
Osvrćući se na naše vreme sa Castle on the Coast, mnogo toga je bilo kamenito: imali smo sekvence u kojima smo više puta udarali glavom u kameru i kontrole. Ako ste dizajner igara, molimo vas da napravite odelјak Monkey Ball samo ako ste sigurni da vaš engine može da ga podrži. Ali ta nedoslednost je na kraju bila deo njegovog šarma. To je ambiciozna igra koja uklјučuje toliko različitih igara i žanrova, i ne znati šta ćete raditi iz jedne sobe u drugu postaje zadovolјstvo češće nego muka.
Castle on the Coast je otprilike najneuredniji, najneujednačeniji mali 3D platformer na koga možete da se nadate da ćete naići. Ali takođe je velikodušan, sa dosta kolekcionarskih predmeta i žanrova igara spakovanih u pet ili šest sati. Kada uzmete u obzir dobrotvornu donaciju za Valley Children’s Hospital u Kaliforniji, bilans je u njegovu korist.
Za:
- Oseća se kao 3D platformer iz PS2 slavnih dana
- Prepun kolekcionarskih predmeta i stvari koje treba skupljati
- Svaka kupovina prikuplјa novac u dobrotvorne svrhe
Protiv:
- Kontrole i kamera se bore jedna protiv druge
- Može da bude ružan i drečav
- Nije mnogo duga igra, pet ili šest sati
