Atari Mania je najnovija igra koja se pojavila kao deo proslava 50. godišnjice legendarne softverske kuće, Atarija. Nedavno smo videli Atari 50, veliku kompilaciju koja obuhvata vreme Atarijevog postojanja u industriji, kao i gomilu remasterovanih igara u njihovom Recharged rangu, ali Atari Mania je nešto sasvim drugačije. Essencijalno, ova igra je avanturistička igra za rešavanje zagonetki, gledana odozgo, koja služi kao okvir za gomilu mini igara u stilu Warioware, sve zasnovane na starim Atarijevim naslovima.
Igrate kao čistač koji radi u Atarijevom sedištu jedne noći kada iznenada nastane invazija crnih piksela. Ovi pikseli počinju da uvlače ostalo osoblje u sedištu, a na vama je da ih zaustavite i otkrijete šta se dešava. To generalno znači pronalaženje načina kako doći do sledećeg zaraženog područja i zatim se baciti na rešavanje određenog broja mini igara, a pri tome pazite da ne izgubite sve živote.
Mini igre su očigledno glavna zvezda ovde, ali pre nego što uđemo u njih, opšta igra koja drži sve to zajedno je takođe dobra. Postepeno dobijate nove alatke poput čekića, magneta i mosta, a ove se koriste za rešavanje zagonetki i dolazak do ranije nedostupnih područja. Nije previše naporno i uglavnom je dovoljno lako proći bez da se pitate „zašto ovo radim umesto da igram zabavne mini igre?“
Ali, da, u suštini je sve o ovim igrama. Ono što Atari radi s ovom pedesetogodišnjom proslavom je da se duboko uranja u taj servis za obožavatelje, a to je i ovde slučaj. Mnoge igre iz njihove klasične ere su ovde predstavljene, ali u vrlo malim delićima. Brzo se dobije uputstvo i onda se bacaš u mini-igru, pokušavajući da shvatiš gde si, kako funkcionišu kontrolni dugmići i kako da savladaš izazov.
Izazovi u igri mogu biti prilično jednostavni, kao što je osvajanje poena u igri Pong ili gađanje topom u igri Yar’s Revenge, ali igra voli da ih kombinuje. Tako možete pucati na gusenice u igri Asteroids ili voziti tenk iz igre Combat kroz igru Cowboy. Od Circus Atari do Dodge ‘Em do Gravitar, postoje toliko mnogo igara iz kojih Atari Mania može crpiti inspiraciju, što čini neke zaista zanimljive i zabavne igre.
Međutim, ne svaka kombinacija je zabavna. Ponekad kombinacija jednostavno ne radi ili je predugečko zbog borbe sa bosom. Iako postajete bolji kao igrač i počinjete učiti i prepoznavati igre koje su bile inicijalno teže za pobijediti, neki od težih susreta sa bosovima malo kvare zabavu. I bilo što što koristi kontrole iz igre Gravitar nije uvek super igrivo.
Još jedan problem je taj što se u igri nalaze arkadni ormani, ali oni zapravo ne pružaju pristup punim igrama koje inspirišu Atari Mania. To nije veliki problem ako već posedujete Atari 50, ali se ipak čini kao propuštena prilika. Umesto toga, ova igra nudi skenirane umetničke radove i priručnike kao kolekcionarske predmete, što i nije baš zabavno.
Ono što nam se stvarno sviđa kod Atari Manije je to što se udaljava od stila i estetike Recharged igara. Gde su one prilično dosadne rekreacije klasičnih Atari naslova, ovde dobijete puno više smešnih i zabavnih elemenata. Iako se ova igra oslanja na neoretro 8-bitnu estetiku, nekako je podiže i ubacuje malo potrebne osobnosti u celu stvar. Ovo se odlično slaže s mini-igrama samima, jer ovaj paket oseća se kao trijumf kreativnosti umesto samo kao obična pretpostavka igara koje su pre 40-50 godina možda i nisu bile toliko zabavne, a kamoli sada.
Najveći problem ovde je što ako se zaglavite na teškom boss-u, to je to. Nema načina da se upotrebi istraživačka meta-igra kako bi se pronašao drugi boss za izazov i zato Atari Mania može postati prilično frustrirajuća. I sa kontrolama koje nisu uvek najintuitivnije, ponekad igra teško može da se podudara sa ultra-igrivosti Wariowarea. Ali to je zapravo fundamentalna razlika između klasičnog Atarija i klasičnog Nintenda. Prvi je uvek imao osećaj da pokušava odvojiti igrače iz arkada od njihovog sitnog novca, dok se Nintendo ponosio rafiniranom igračkom mehanikom.
Ipak, kao celokupni paket, Atari 50 je uglavnom zabavan, vrlo kreativan i prilično smešan naslov. Ako želite brze uzbuđenje i instant-nostalgiju, ovo će vam više odgovarati nego Atari 50, ali obožavaoci Atarija kao celine će biti bolje posluženi tom kompilacijom nego ovom igrom.