Šta ako je kultura stala u 1980-im godinama? Nakon kataklizmične ekološke katastrofe koja je prisilila čovečanstvo da se doslovno zamrzne u vremenu dok se planeta (nadajući se) ne oporavi, svet igre Ascendant (ranije poznat kao Ascendant Infinity) ostao je zaglavljen u 80-im, sa svim onim velikim frizurama, likrom i muzikom. Razlika je u tome što je, izvan zaštitnih skloništa nekoliko Earthtrees (zemaljskih stabala), svet postao pakao prepun mutiranih čudovišta i oskudnih resursa zbog kojih stanovnici moraju da se bore koristeći svu biopank tehnologiju koju imaju na raspolaganju.
Ako želimo biti brutalno iskreni, industrija video igara retko se bavi sledećom velikom stvari. Žanr battle royale je dobar primer: nakon PUBG i Fortnite, jedina prava uspešna priča bio je Apex Legends, uprkos verovatno stotinama pokušaja. Naravno, uvek treba postojati taj iskra, ta igra koja popularizuje novu ideju, i Ascendant ima potencijal da to postigne, iako se gradi na već uspostavljenoj formuli.
Ascendant je, strogo govoreći, igra koja kombinuje elemente tzv. extraction shooter igara, gde je cilj ući, boriti se da se dočepate plena, i zatim pokušati da ga izvučete na sigurno dok se druge ekipe obrušavaju na vas i pokušavaju da vam ga otmu. Format je popularizovao Escape from Tarkov, ali Ascendant meša to sa opštim osećajem igre Apex Legends i dodaje čitav niz drugih ideja koje bi mogle pomoći da se izdvoji iz mase.
PlayFusion pokušava da brendira ovu igru kao prvi Adaption Shooter, i apsolutno možete videti zašto. Igra počinje sa jednom mapom, ali za razliku od battle royale igara koje vam odmah otvaraju celu mapu, Ascendant koristi ovu mapu, zaključava i otvara određene oblasti i puteve, dodaje interaktivne elemente i modifikatore i kaže vam da se… prilagodite.
Osećaj je sličan Hunger Games serijalu, sa mogućnošću da ispalite rakete iz komandnog tornja, pošaljete EMP bombe kako biste oslabili štitove u jednom delu mape, ili koristite ogromno oklopno vozilo sa bacačem plamena, artiljerijom i još mnogo toga. Izuzetno je zadovoljavajuće povući ručku na raketni napad i videti štetu i obaranja koja se prikazuju na ekranu.
Postoji mnogo toga što treba naučiti ovde, i to će vam trebati nekoliko mečeva dok različite varijable ne stupe na snagu, ali kako budete učili te elemente, takođe ćete moći da prepoznate šta drugi timovi rade. Ako se lansira raketni napad, odmah možete locirati gde se taj tim nalazi i odlučiti da ih napadnete ili da se klonite i radite nešto drugo.
Veliki element koji treba savladati je kreiranje vašeg lika. Ne postoje definisane klase ovde, već možete imati do četiri perk-a opremljena odjednom, duboko prilagodljive oružja i Biocore sposobnosti koje vam omogućavaju da efektivno kreirate svoju klasu. Namera PlayFusion-a je da pruži širinu umesto dubine, tako da novi igrači mogu brzo doći do dominantne meta ili eksperimentisati sa novim gradnjama bez velikih nedostataka.
Neće sve biti u vašim rukama na početku meča. Počinjete sa osnovnim oružjem, ali sve što ste prilagodili imaće svoju cenu, a snažnija oružja će koštati prilično, a možete ih pokupiti iz automata na različitim mestima. Biocore sposobnosti, poput moćnog udarnog talasa ili velikog skoka preko mape, aktiviraju se samo dok držite jezgro i imate metu na leđima.
Ono što je prilično jedinstveno za ovu vrstu igre je socijalni hub u kojem se možete družiti između mečeva. Umesto osnovnog menija, vraćate se u svoj dom-stablo i društveni prostor nazvan The Shade za do 24 igrača. Slično kao kada posetite Tower u Destiny 2, možete trčati između različitih trgovaca i razgovarati sa likovima koji vam mogu dati misije i nagrade.
Ali postoji i zabavnija strana ovoga. Već sada u hub-u postoji igra skrivača u kojoj igrači mogu učestvovati pre nego što pokušaju da se sakriju po različitim delovima mape – igra se kao klasična igra infekcije ili zombija, bez oružja – a rade i na dodavanju malih trka sa RC automobilima, i još mnogo toga.
Iza kulisa postoji socijalno mečmejking, gde igra prati vašu listu prijatelja, beleži ljude sa kojima ste igrali ranije, i pokušava da osigura da postoje imena koja već prepoznajete ili ćete ih prepoznati. Kada se mečmejking prebacuje na osnovu veštine, postoji različita težina između casual i ranked igre, gde casual naglašava K/D odnose i štetu, dok ranked više gleda na stvarnu igru ciljeva.
I već postoje planovi za događaje koji mogu promeniti glavni Biocore lov. Iako je igra izgrađena oko četiri tima od po tri igrača, ne postoje stvarna ograničenja po broju igrača, tako da PlayFusion planira vikend događaje sa dva tima od po deset igrača, deset timova od po dva igrača, i slično.
Dok je pomalo kičasta estetika 80-ih ono što privlači pažnju, postoji mnogo toga što Ascendant izdvaja od drugih igara u žanru extraction shooter, od načina na koji se mapa i modifikatori mešaju za svaki meč, do društvenog prostora u kojem možete provoditi vreme između igara. Ako tražite svežu alternativu battle royale igrama ili extraction igrama koje su vam dosadile, svakako bi trebalo da pogledate Ascendant tokom njegovog otvorenog beta vikenda.