Ako postoji neki žanr koji pokazuje ogromnu raznolikost talenata i posvećenosti, to je ritmička akcija. Od Thumper-a do Crypt of The Necrodancer-a, Invector-a do Hi-Fi Rush-a, kreativnost je zapanjujuća, a uzbuđenje? Neuporedivo. Međutim, postoji jedna igra koja do sada nije bila pomenuta, a sada konačno dolazi u centar pažnje sa izlaskom njenog nastavka: Aaero2.
Ovo je nastavak underground ritmičke akcije iz 2017. godine, Aaero, koju je razvila britanska kompanija Mad Fellows, sastavljena od bivših developera iz Harmonix-a, Paul Norris-a i Dan Horbury-ja. Vaša avantura u ovoj igri vodi vas kroz napuštene svetove i vanzemaljske arhitekture dok se borite protiv neprijateljskih droida i stvorenja kroz moć melodije.
Ako nikada niste igrali originalni Aaero, propuštate jedno od dragulja ritmičke akcije, a lično, jednu od mojih omiljenih igara svih vremena. To je audiovizuelno iskustvo koje se najbliže može uporediti sa već pomenutim Thumper-om, ali ove igre zauzimaju dijametralno suprotne pozicije. Dok Thumper izaziva urođeni ritmički strah, Aaero vas vodi u neukrotivu melodijsku blaženost.
Gameplay u Aaero-u uključuje vaš brod koji se nalazi na cilindričnoj stazi, gde morate da se povežete sa trakama svetlosti kako biste postigli visoku ocenu. U trenucima intenziteta, neprijatelji će početi da vas napadaju, a vi ćete na njih odgovarati zaključavanjem pomoću raketa sa navođenjem, sa dodatnim bonusima ako uspete to da uradite u ritmu pesme.
Aaero2 povećava uloge, ali ne bez nekoliko poboljšanja kvaliteta života, kao što je sekundarna mašinka za brže eliminisanje neprijatelja, uz cenu manjeg rezultata. U početku ćete se osećati kao da ste prevareni, ali Aaero2 uspeva da ritam učini pristupačnijim pružajući tajmer za zaključavanje na neprijatelje sa raketnim bacačem.
Kao nastavak, Aaero2 se posvećuje ekspanzijama dok i dalje zadržava osećaj kontinuiteta. Pesme su teže, okruženja su raznovrsnija, a pretnja je udvostručena, pa čak i utrostručena u nekim momentima. Prava je sreća što većina toga nije na račun obeshrabrivanja novih igrača ili otuđivanja veterana, što se jasno vidi u playlisti.
Dok se originalni Aaero uglavnom oslanjao na dubstep, EDM i jungle, Aaero2 eksperimentiše sa još nekoliko žanrova, uključujući i metal. Kada se po prvi put pojavi solo na gitari, bićete zatečeni ako ste upoznati sa estetikom originalnog Aaero-a, ali izvođenje je fantastično, donoseći note Guitar Hero i Rock Band igara, koje se savršeno uklapaju sa estetikom igre.
Upoređujući dve muzičke liste, Aaero2 nadmašuje svog prethodnika zbog raznovrsnosti, kako u zvuku tako i u strukturi. Sa gitarskim deonicama, postoji neosporna jasnoća vizije tima Mad Fellows, gde su konačno shvatili sve što je moguće sa centralnim mehanikom igre, za šta je originalni Aaero uvek delovao kao da je bio na ivici.
Borba takođe briljira sa sličnim parametrima, jer neprijatelji više ne deluju kao popuna, već kao ritmički oživljeni protivnici. Međutim, na težim nivoima, veći broj neprijatelja i njihova učestalost ponekad deluju kao preterano nagomilavanje, a protok igre postaje žrtva prevelikih zahteva, umesto prirodnog proširenja veština.
Takođe, ne deluje tako brzo kao originalni Aaero, ali ovo izgleda kao svesna odluka da se unapredi formula. Iako je i dalje užasno težak, nijedna igra ne obećava savršenstvo kao ostvariv cilj, čak ni sa novim Aaero2 „magnetom za trake“ na nižim težinama. Sa tri dostupne težine za osvajanje, uz Chill mod gde možete jednostavno uživati u audiovizuelnom iskustvu, novi sistem nivoa vezan za profil pomaže napretku bez obzira da li ste majstor ili ne.
Ipak, ako želite da testirate svoje veštine, to možete učiniti sa novim co-op i PvP funkcijama u Aaero2, što predstavlja ključan deo igre. U oba moda, vaš brod će biti uparen sa narandžastom varijantom, a svako od vas ima trake svetlosti u svojoj boji za sakupljanje poena, ponekad menjajući delove pesme da bi se poeni sakupljali odvojeno.
Ne bi trebalo da funkcioniše. U vrhuncima igre deluje prenatrpano, čak preopterećeno, kada se neprijatelji pojavljuju u ogromnim grupama, a rezultati iskaču na sredini ekrana kako bi vas obavestili ko je osvojio određeni deo pesme. Ipak, taj vrhunac takođe deli igračku sinhronizaciju, i nikada se nećete osećati više u skladu sa sobom i svojim partnerom nego kada se zajedno krećete u savršenoj simetriji svetlosti i vatre.
U pogledu pretrpanosti tokom brzih i intenzivnih sesija, Mad Fellows su se potrudili da smanje buku unutar i izvan centralnog područja igre. Dok je originalni Aaero bio svetliji i vizuelno napadniji, pravac kretanja je često postajao prepreka u uočavanju nadolazećih informacija. U Aaero2, igra ima mnogo više pokretnih delova, ali ih integriše u okruženje, što menja osećaj interakcije sa svetom na pozitivniji način.
Iskreno, najveći nedostatak Aaero2 dolazi od konstantnih problema sa korisničkim interfejsom. Ponekad igra jednostavno zaboravi na kojem meniju se nalazite ili šta ste otključali, i zapada u beskonačnu petlju koju možete rešiti samo potpunim resetovanjem. Ovo nije problem isključivo vezan za Aaero2, jer i original pati od toga, pa izgleda da stare navike teško umiru.
Ipak, te stare navike su ono što je dovelo Mad Fellows do stvaranja Aaero2, i one rađaju nov kreativni ugao kroz koji njihova igra može leteti. Ne samo da je Aaero2 nadogradnja daleko iznad onoga što je originalni Aaero mogao postići, već ga aktivno zamenjuje kao jedan od najistaknutijih primera kreativnosti, uključenosti i čistog zadovoljstva u ritmičkoj akciji. Per aspera ad astra.
