Sa brzim porastom veštačke inteligencije (AI), strah od zaostajanja u svetu koji se brzo menja preovladava, ali šta je sa onima koji su već isključeni iz društva, kao što su zatvorenici?

Finska, dugo hvaljena kao pionir humanih zatvorskih praksi, pokušava da premosti ovu razliku.

Tokom poslednje dve godine, neki finski zatvori su uveli zadatke povezane s AI-jem za zatvorenike, prelazeći izvan tradicionalnog zatvorskog rada kako bi ih pripremili za budućnost u kojoj je digitalna pismenost ključna.

Ova inicijativa, u saradnji sa startapom, ima za cilj smanjenje ponovnog kriminala opremanjem zatvorenika savremenim veštinama.

Metroc je finska kompanija za tržišne podatke koja agregira javne podatke o građevinarstvu i isporučuje kategorizovane podatke svojim klijentima.

Kompanija se obratila finskoj zatvorskoj i probacionoj službi sa idejom da koristi zatvorski rad za označavanje podataka – proces koji uključuje klasifikaciju i označavanje informacija kako bi se poboljšala tačnost AI modela.

AI sistemi zahtevaju ljudski doprinos tokom razvoja, posebno kada se radi o jezicima kao što je finski, koji govori samo pet miliona ljudi širom sveta.

To stvara izazove u visoko plaćenoj ekonomiji poput Finske, gde zapošljavanje izvornih govornika može biti skupo.

„Kako naš softver pokušava da interpretira tekstualni materijal i različite detalje o građevinskim proizvodima, potrebno je da naučimo [AI] jezičke modele da razumeju finski jezik, kao i kontekst građevinarstva i pitanja i teme vezane za građevinarstvo,“ rekao je Jussi Virnala, osnivač kompanije Metroc, za Euronews Next.

„Pre deset godina sam bio letnji pripravnik u Ministarstvu pravde i imao sam priliku da upoznam organizaciju. Tako sam nazvao kontakt u agenciji za krivične sankcije i započeo razgovore o ovoj vrsti ideje, i oni su odmah bili jako uzbuđeni zbog toga,“ dodao je Virnala.

Kompanija priprema obučne materijale koji uključuju osnovni kurs o istoriji i terminologiji građevinarstva, kao i o veštačkoj inteligenciji.

Učesnicima su obezbeđeni specijalni laptopi i postavljaju im se jednostavna pitanja, poput „da li se tekst odnosi na izdavanje građevinske dozvole?“

Jedan zatvorenik koji učestvuje u radu na označavanju podataka u finskom zatvoru, pod nadimkom *Robin, napisao je za Euronews Next da su odabrali ovaj posao „da provedu vreme radeći nešto značajno. Veštačka inteligencija je bila nova tema za mene i pobudila je moje interesovanje. Takođe, da zaradim novac.“

Princip normalnosti, nordijski pristup zatvorima

Ovaj rad sa veštačkom inteligencijom odražava širu filozofiju nordijskog zatvorskog sistema, koji naglašava očuvanje uslova koji što bliže liče na život izvan zatvora. „Princip normalnosti,“ osnovna filozofija nordijskog zatvaranja, teži da izbegne oduzimanje osećaja autonomije zatvorenika.

„Pokušavamo da zatvorske uslove održimo što normalnijim u poređenju sa normalnim društvom i drugim građanima, kao i pravima koja svaki građanin može imati bez obzira na to da li je zatvorenik ili ne,“ izjavila je Pia Puolakka, menadžerka projekta „Pametan zatvor“ pri finskoj službi za zatvorenike i probaciju, za Euronews Next.

„Tako da zatvorenici mogu, u ograničenom obimu, koristiti usluge spoljnog društva, uključujući digitalne usluge, dok su zatvoreni. Naravno, imamo veoma preciznu sigurnosnu politiku. Sve što radimo digitalno je obezbeđeno i pratimo uputstva o zaštiti podataka i bezbednosti podataka,“ dodala je Puolakka.

Finski zakon omogućava zatvorenicima da tokom boravka u zatvorima sa visokim sigurnosnim merama koriste internet video pozive i e-poštu.

U 2018. godini, zatvorske vlasti započele su projekat pod nazivom „Pametan zatvor“ kako bi se pridržavale zakonodavstva i koristile digitalne usluge za povećanje rehabilitacije zatvorenika, obrazovanja i kontakta sa njihovim rođacima, socijalnim službama i zdravstvenim uslugama.

Upoznavanjem zatvorenika sa digitalnim veštinama, program Pametan zatvor ima za cilj da smanji digitalni razdvoj između onih koji se oslobađaju, olakšavajući im prelazak nazad u društvo.

Projekti se sprovode u tri finska zatvora gde se svakom zatvoreniku nudi lični uređaj u ćeliji. Poseban softver za internu komunikaciju i upravljanje u zatvoru omogućava im da kontaktiraju osoblje i upravljaju svakodnevnim rasporedima unutar zatvora digitalno.

Neki drugi zatvori imaju zajedničke radne stanice gde zatvorenici mogu koristiti digitalne usluge, ali takođe nude i tradicionalnije oblike rada.

„Ovaj rad sa podacima na računarima je usmeren ka budućnosti,“ rekao je Tuukka Lehtiniemi, istraživač na Univerzitetu u Helsinkiju koji prati projekat.

„Ima mnogo računara i digitalnih uređaja [van zatvora], i to treba da se odrazi i u zatvoru. Tako da ono što rad sa podacima može da učini u zatvoru, to je na neki način zatvorenika stavlja ispred računara, uvodi računar u zatvor,“ dodao je Lehtiniemi.

Navigiranje etičkim granicama

Ova kombinacija veštačke inteligencije, zatvorskog rada i potreba kompanija nije bez svojih složenosti.

Dok je označavanje podataka ključno za izgradnju AI sistema, zadaci su često ponavljajući i monotoni, a jedan zatvorenik je rekao za Euronews Next da je rad „dosadan“.

„Ja sam živahna i energična osoba. Više volim fizički rad. Ovaj rad je tu da prođe vreme i da se zaradi novac,“ napisao je zatvorenik Robin na finskom, što je prevedeno i prosleđeno putem Puolakke u e-mailu.

Naknada za rad je ista kao i za zatvorenike koji obavljaju bilo koju drugu vrstu zatvorskog rada. Dakle, to je pravedno, i treba imati na umu da se upoređivanje otvorenog tržišta rada sa onim što zatvorenici rade u zatvoru ne može smatrati istom situacijom.

Međutim, Robin priznaje da su „uspeli da razumeju šta je veštačka inteligencija i da su stekli neku rutinu u svakodnevnom životu“ zahvaljujući programu.

Rad na označavanju podataka u vezi sa AI-jem izazvao je etičke zabrinutosti širom sveta, posebno nakon što su kompanije poput OpenAI i Google-a kritikovane zbog outsourcing-a označavanja podataka na radnike sa niskim platama.

Dr Oğuz Alyanak, kulturni antropolog u Fairwork projektu Oksfordskog instituta za internet, čija se istraživanja fokusiraju na migraciju radne snage, rekao je da je rad na označavanju i klasifikaciji podataka često niskoplaćen, kratkotrajan, strogo nadgledan i ima zdravstvene rizike.

„Stoga je važno za nas u Fairwork-u da istaknemo ove probleme koje radnici postavljaju u vezi sa radom u oblasti veštačke inteligencije i da se kritički osvrnemo na lanac snabdevanja AI-jem,“ rekao je.

Iako nije mogao da komentariše konkretan slučaj finskog zatvora, naglašava da mnoge kompanije „gde se obavlja označavanje podataka ili moderacija sadržaja reklamiraju takav rad kao priliku za sticanje novih veština koje bi mogle biti korisne prilikom pronalaženja budućeg zaposlenja“.

Većina radnika angažuje se u „precarious“ radu sa podacima ne da bi se opremila savremenim veštinama, već da bi obezbedila nekoliko mogućnosti zapošljavanja u svojim zemljama, prema rečima Alyanaka.

Finski zvaničnici tvrde da su zatvorenici pravedno plaćeni. Robin je napisao da su isprva dobijali 3 evra dnevno, a zatim je ta suma porasla na 4,62 evra dnevno.

„Naknada za rad je ista kao i za zatvorenike koji obavljaju bilo koju drugu vrstu zatvorskog rada. Dakle, to je pravedno, i treba imati na umu da se upoređivanje otvorenog tržišta rada sa onim što zatvorenici rade u zatvoru ne može smatrati istom situacijom. Zatvorenici ne moraju da plaćaju za svoj život, hranu ili osnovne potrebe tokom boravka u zatvoru,“ izjavila je Puolakka za Euronews Next.

Lehtiniemi dodaje da je zatvor strogo regulisano okruženje, koje može pomoći da se izbegnu „ekstremne ili eksploatatorske situacije koje biste mogli zamisliti da se događaju u okviru projekta“.

„To nije Divlji zapad na kojem tehnološke kompanije mogu samo početi da eksploatišu,“ dodaje on.

„Ljudi pretpostavljaju da mora da se dešava nešto sumnjivo, zar ne? Tu su zatvor, AI i tehnološke kompanije, a ono što znamo o radu sa podacima, generalno, je da je obično nisko plaćen,“ rekao je Alyanak.

Međutim, dodaje da je transparentnost ključna, jer strogo regulisano okruženje može značiti da problemi vezani za rad nisu lako dostupni javnosti.

Istraživači i zatvorski zvaničnici takođe upozoravaju da fokus treba da ostane na pružanju zatvorenicima prilike da razviju nove veštine, umesto na stvaranju velike radne snage za kompanije.

„Ako Fincima ili finskim kompanijama ili finskim developerima veštačke inteligencije trebaju velike količine podataka na finskom jeziku, moraju da traže drugde osim u zatvorima… Svrha ovog projekta u zatvoru je rehabilitacija. Svrha nije stvaranje velike količine podataka za finske kompanije,“ rekao je Lehtiniemi.

Naglašava da je stopa zatvaranja u Finskoj značajno niža od prosek EU, koji iznosi oko 100 na 100.000 stanovnika, sa otprilike 3.000 zatvorenika u zatvorima – oko 50 na 100.000 stanovnika. U Sjedinjenim Američkim Državama, stopa je još viša, krećući se između 500 i 700 na 100.000.

Metroc takođe priznaje da ne može potpuno da se oslanja na rad zatvorenika i kaže da njegov tim, uključujući osnivača Virnalu, obavlja zadatke označavanja podataka sami.

„Ono što mi ljudi kažu u zatvoru… je da, s obzirom na to da je svrha rehabilitacija, to ne može previše da se širi i da nema zatvorske populacije da to radi,“ dodao je Lehtiniemi.

Zatvorske vlasti priznaju da rad nije prikladan za svakog zatvorenika i da to ni izdaleka nije univerzalno rešenje. Međutim, za one koji su spremni da pokušaju, to pruža jedinstvenu priliku da se uključe u evoluciju tehnologije.

„Moje iskustvo je da su većina zatvorenika koji su imali priliku da probaju rad u vezi sa veštačkom inteligencijom žele da nastave. Sviđa im se. Ali, naravno, svaki posao nije za svakoga,” rekla je Satu Rahkila, viša specijalistkinja u Finskoj službi za zatvore i probaciju koja koordinira program sa kompanijom Metroc, za Euronews Next.

„Ali želimo da motivišemo zatvorenike da pokušaju… imamo dobra iskustva jer mnogi zatvorenici imaju loša iskustva na poslu ili u školi ili imaju poteškoća, a mogu imati i određene granice,” dodala je Rahkila, naglasivši da se u početku mogu plašiti, a zatim otkriti da nije komplikovano.

Finski eksperiment sa veštačkom inteligencijom u zatvorima privukao je pažnju drugih zemalja koje su zainteresovane za integraciju tehnologije u korekciona mesta.

Nordijske i druge evropske zemlje zatražile su konsultacije o projektima vezanim za veštačku inteligenciju i Smart Prison, prema navodima finskih vlasti.