Key Takeaways – šta je najbitnije u ovom tekstu

Tehnološki kolonijalizam je nova realnost: Globalni jaz između tehnološki razvijenog Severa i nerazvijenog Juga ubrzano se širi. AI pomaže tehnološkim liderima da postanu još moćniji, dok je Global South (Globalni jug) osuđen na najniže lestvice u globalnim lancima vrednosti.
SAD kontroliše 40% svetskih data centara: Dok gotovo polovina afričkih nacija nema ni jedan jedini sopstveni data centar, one se nalaze u dubokom strateškom i digitalnom nedostatku. Ova digitalna zavisnost u potpunosti oslikava nekadašnju kolonijalnu zavisnost.
Patentne takse zapadnih zemalja su 100 puta veće: Trenutno patentne takse koje naplaćuju zapadne zemlje dramatično prevazilaze prihode Globalnog juga, pri čemu same Sjedinjene Američke Države drže skoro 40% globalnog udela.
Nekontrolisana proliferacija dronova u Africi: Najmanje 31 afrička država uveliko je nabavila na hiljade pojedinačnih bespilotnih letelica. Zabrinjavajuće je što su i naoružane nedržavne formacije u najmanje 9 zemalja došle do vojnih dronova, a Turska se pozicionirala kao najveći snabdevač sa 32 potpisana bilateralna sporazuma.
Ruanda i Kenija kao poligoni za testiranje: Ove dve države su postale ključni regionalni centri za testiranje next-gen tehnologije dronova koja treba da transformiše internet konektivnost, kontrolu granica i hitne intervencije – ali sve to bez postojanja adekvatne pravne regulative.
Južna Afrika kao test-zona za prepoznavanje lica: Plan je da sve glavne uvozne luke u Južnoj Africi implementiraju naprednu facial biometric verification tehnologiju za kontrolu granica. Ovo testiranje u praksi služi kao eksperiment pre nego što se slični sistemi masovno uvedu u Evropskoj uniji.

Uvod: Kolonijalizam se vratio – sada u digitalnom obliku

U 19. veku, evropske kolonijalne sile su surovo eksploatisale Afriku, Aziju i Latinsku Ameriku. Izvlačile su prirodne resurse, nasilno nametale sopstvenu kulturu, uništavale lokalne ekonomije i ostavljale iza sebe duboku strukturnu zavisnost koja traje i danas. U 20. veku, epoha klasičnog kolonijalizma je formalno završena. Mehanizmi kontrole, međutim, nikada nisu stvarno nestali. Umesto toga, kolonijalizam je evoluirao u suptilniju, ali podjednako opasnu formu – digitalnu hegemoniju koja svesno iskorišćava i potčinjava zemlje u razvoju. To je fenomen koji danas nazivamo tehnološka kolonizacija.

Tehnološki giganti iz Silicijumske doline, Kine i Evrope danas posmatraju Globalni jug kao idealan poligon za testiranje svojih nedovoljno razvijenih, eksperimentalnih ili etički kontroverznih tehnologija. Vojni i komercijalni dronovi, sistemi za automatsko prepoznavanje lica (facial recognition), AI mreže za masovni nadzor i napredna biometrijska autentifikacija – sve se to uveliko testira na ljudima širom Afrike, Azije i Latinske Amerike. Najčešće bez njihove stvarne dozvole, bez adekvatnog pravnog nadzora i bez ikakve korporativne odgovornosti.

To nije dobronamerna humanitarna pomoć, niti je reč o autentičnoj „digitalnoj transformaciji“. To je čista eksploatacija sirovih podataka pod maskom progresa. To je nova forma ekonomskog iskorišćavanja i tiho uvođenje modernog digitalnog ropstva na globalnom nivou.

Prvi deo: Anatomija tehnološkog kolonijalizma

1.1 Definicija i mehanizmi delovanja

Tehnološka kolonizacija predstavlja savremenu formu geopolitičke i ekonomske dominacije kroz koju mali broj tehnološki razvijenih nacija svesno održava svoju nadmoć nad ostatkom sveta. Glavni cilj ove digitalne hegemonije jeste nesmetano prikupljanje sirovih podataka – najdragocenijeg i najkritičnijeg resursa u modernoj ekonomiji.

Ovaj fenomen prevazilazi definiciju običnog „digitalnog jaza“. To je aktivno projektovana politika koja dugoročno onemogućava zemlje u razvoju da postanu tehnološki samostalne.

1.2 Tri stuba digitalne zavisnosti

[Sirovi podaci Globalnog juga] ──> [Skladištenje u data centrima SAD/EU] ──> [Monetizacija i patentna blokada]

1. Kontrola nad infrastrukturom i podacima

Sjedinjene Američke Države su dom za čak 40% svetskih kapaciteta za skladištenje podataka (data storage centres). Nasuprot tome, skoro polovina afričkih država uopšte ne poseduje sopstvene moderne data centre na svojoj teritoriji. To stvara ogroman strateški deficit. Podaci građana Afrike se masovno prikupljaju na lokalu, ali se trajno skladište, analiziraju, procesiraju i monetizuju na serverima u SAD, Kini ili Evropi. Lokalno stanovništvo je svedeno na nivo pukih potrošača i izvora sirovine, dok korporativni centri zadržavaju apsolutno vlasništvo nad znanjem.

2. Patentna dominacija i monopoli

Trenutno su patentne takse koje naplaćuju i inkasiraju zapadne zemlje skoro 100 puta veće od onih koje uspevaju da naplate države Globalnog juga. Same Sjedinjene Američke Države generišu blizu 40% ukupnih globalnih prihoda od intelektualne svojine u tech sektoru. Ova pravna i ekonomska barijera znači da siromašne zemlje ne mogu legalno da implementiraju ili modifikuju napredne tehnologije bez plaćanja astronomskih licenci, što ih drži u stanju trajne ekonomske podređenosti.

3. Eksperimentisanje bez pristanka (Informed Consent)

Velike tehnološke kompanije namerno sele testiranja svojih visokorizičnih sistema u regione sa slabom državnom regulativom, korumpiranim pravosuđem ili potpunim odsustvom zakona o zaštiti privatnosti podataka. Ljudi koji žive u tim oblastima nemaju realnu pravnu mogućnost da kažu „ne“ ili da zahtevaju uklanjanje iz sistema, čime postaju besplatni zamorčići u velikom korporativnom eksperimentu.

Drugi deo: Dronovi – Novi kolonijalni instrument na afričkom nebu

2.1 Proliferacija i gubitak kontrole

Tekuća 2026. godina jasno oslikava kako se afrički bezbednosni pejzaž dramatično menja pod uticajem spoljnih tehnoloških intervencija. Najznačajniji i najopasniji trend jeste masovna proliferacija bespilotnih letelica (unmanned aerial vehicles – UAV) u lokalnim i subnacionalnim sukobima širom kontinenta.

Najmanje 31 afrička država ubrzano investira u masovne nabavke vojnih i nadzornih dronova. Ono što najviše zabrinjava jeste činjenica da su naoružane nedržavne formacije i radikalne grupe u najmanje devet afričkih zemalja – uključujući Burkinu Faso, Demokratsku Republiku Kongo, Mali, Mozambik, Nigeriju, Somaliju i Sudan – uspešno došle do naprednih vojnih dronova i počele aktivno da ih koriste na ratištima.

U ovom sektoru primat drže srednje sile, pre svega Turska, koja asimetrično širi svoj politički i ekonomski uticaj na kontinentu. Turska je postala najveći snabdevač Afrike bespilotnim letelicama, sa čak 32 potpisana međudržavna vojna sporazuma. Pored Turske, svoj strateški uticaj kroz isporuku dronova agresivno šire i Izrael, Ujedinjeni Arapski Emirati i Iran.

2.2 Ruanda i Kenija kao neregulizovane laboratorije

Ruanda i Kenija su se profilislale kao ključni regionalni centri za testiranje next-gen tehnologije dronova. Velike strane kompanije ovde testiraju letelice namenjene za širenje internet konektivnosti, autonomno mapiranje terena, kontrolu granica i brze odgovore na elementarne nepogode.

Glavni problem leži u tome što se ova intenzivna vazdušna testiranja vrše u pravnom vakuumu. Lokalno stanovništvo nema uvid u to kakvi se podaci prikupljaju sa neba, gde se ti snimci skladište, niti kakve bezbednosne i ekološke rizike ovi eksperimenti nose sa sobom.

2.3 Južna Afrika: Komercijalni nadzor i privatna bezbednost

Južna Afrika beleži eksplozivan rast u primeni dronova za potrebe nadzora i obezbeđenja, kao direktan odgovor javnog i privatnog sektora na ekstremno visoke stope kriminala. Procenjuje se da će tržište malih dronova u ovoj zemlji dostići vrednost od 134,5 miliona dolara, uz stabilnu stopu godišnjeg rasta (CAGR) od preko 22%.

Moćni rudarski sektor (mining sector) trenutno je najveći korisnik ove tehnologije, koristeći dronove opremljene termovizijskim kamerama za konstantno nadgledanje perimetra, borbu protiv ilegalnog rudarstva i taktičko vođenje privatnih bezbednosnih timova tokom potera za osumnjičenima.

Državna preduzeća poput železničke kompanije PRASA, energetskog giganta Eskom i logističke korporacije Transnet takođe masovno uvode dronove radi zaštite kritične infrastrukture. Primera radi, PRASA je zvanično zabeležila impresivno smanjenje vandalizma na železničkoj mreži od čak 75% nakon uvođenja stalnog vazdušnog nadzora dronovima. Ipak, i ovde ostaje otvoreno pitanje: ko nadgleda one koji upravljaju dronovima i gde završavaju terabajti video-materijala sa licima građana?

Treći deo: Facial Recognition – Biometrijski eksperimenti nad narodima juga

3.1 Tržišna ekspanzija sistema za prepoznavanje lica

Globalno tržište tehnologije za prepoznavanje lica (facial recognition) u 2026. godini procenjeno je na 9,95 milijardi dolara, sa jasnim trendom rasta na preko 20 milijardi dolara do 2031. godine, uz visoku stopu rasta od 15,97% godišnje.

Najveći deo tog rasta i agresivnog testiranja u realnim uslovima odvija se upravo na teritoriji Globalnog juga.

3.2 Južnoafrički granični eksperiment

Sve glavne uvozne luke i strateški terminali u Južnoj Africi uveliko se pripremaju za obavezno uvođenje facial biometric verification tehnologije za kontrolu granica do 31. marta 2027. godine. Kompanija Airports Company South Africa (ACSA) već je uspešno integrisala biometrijsko prepoznavanje lica na nekoliko ključnih međunarodnih aerodroma kako bi ubrzala i pojednostavila protok putnika.

Međutim, tehnološki analitičari jasno ukazuju na to da ova masovna implementacija zapravo služi kao džinovski test za zapadne sisteme. Zapadne kompanije koriste ove podatke kako bi testirale stabilnost i efikasnost svojih algoritama na velikom uzorku u realnom vremenu, pre nego što se usude da te iste sisteme, pod strogim lupom javnosti, uvedu na aerodrome širom Evropske unije i SAD.

3.3 Zašto je primena ovih sistema na Globalnom jugu izuzetno opasna?

Algoritamska pristrasnost i rasna diskriminacija (Algorithmic Bias): Opštepoznata je činjenica da je većina globalnih algoritama za prepoznavanje lica primarno razvijana i trenirana na bazama podataka u kojima dominiraju belačka lica. Kada se takav neprilagođen softver primeni na afričko stanovništvo, procenat grešaka i lažno pozitivnih rezultata (false positives) drastično raste. U praksi, to dovodi do učestalih situacija gde se potpuno nevini građani pogrešno identifikuju kao osumnjičeni ili kriminalci.
Potpuni izostanak pravne zaštite: Na Globalnom jugu skoro da ne postoje zakoni koji građanima garantuju pravo na eksplicitno odbijanje biometrijskog nadzora (opt-out). Ukoliko želite da putujete, radite ili koristite javne usluge, primorani ste da predate svoje biometrijske podatke privatnim stranim korporacijama bez ikakvog uvida u to kako će se ti podaci kasnije koristiti.
Alat za državnu represiju: Tehnologija masovnog prepoznavanja lica omogućava autoritarnim režimima da u potpunosti prate, mapiraju i kontrolišu kretanje političkih neistomišljenika, aktivista i novinara, čime tehnologija direktno guši demokratske procese.

Četvrti deo: Veštačka inteligencija i algoritamska dominacija

Veštačka inteligencija u 2026. godini deluje kao ultimativni katalizator nejednakosti. Umesto da donese obećanu demokratizaciju znanja, AI u postojećoj konstelaciji snaga primarno pomaže tehnološki razvijenim silama Severa da učvrste svoju dominaciju, dok zemlje Globalnog juga bivaju gurnute na marginu svetskih ekonomskih tokova.

[Razvijeni Sever] ── Poseduje AI infrastrukturu i moć ──> Profit i kontrola
[Globalni jug]    ── Osuđen na jeftin outsourcing rada ──> Tehnološka zavisnost

Zemlje u razvoju, koje su zbog istorijskih nepravdi već propustile prethodne industrijske revolucije, sada se suočavaju sa realnim rizikom da budu potpuno izbrisane i potčinjene u ovom novom tehnološkom skoku. Glavni razlog leži u tome što klasični kolonijalizam nikada nije stvarno nestao – on je samo promenio agregatno stanje i prešao u digitalni domen.

Zemlje Globalnog juga nemaju suverenu digitalnu infrastrukturu. Nemaju sopstvene superračunare, napredne fabrike čipova niti velike jezičke modele prilagođene njihovoj kulturi i jezicima. Sve kritične sisteme kontrolišu korporacije iz Silicijumske doline ili Šenžena, čime se stvara najdublji oblik tehnološke i intelektualne zavisnosti u istoriji.

Peti deo: Primeri iz prakse i pozicija Balkana

5.1 Silicijumska dolina kao moderna imperijalna sila

Tehnološki giganti danas operišu sa moći koja uveliko prevazilazi budžete i uticaj mnogih suverenih država. Oni diktiraju ekonomska pravila, kontrolišu protok informacija i svesno oblikuju društvenu stvarnost na Globalnom jugu, funkcionišući kao klasične imperijalne sile prošlosti.

5.2 Balkan kao tranzitna zona digitalnog outsourcinga

Iako se geografski nalazi u Evropi, region Balkana u kontekstu tehnološkog kolonijalizma često deli sudbinu Globalnog juga. Svetske IT korporacije masovno otvaraju svoja predstavništva u našem regionu, ali primarni cilj tih investicija najčešće nije autentični razvoj lokalne tehnologije ili podrška domaćim inovacijama.

Uglavnom je reč o klasičnom outsourcingu – korišćenju visokoobrazovane, a pritom znatno jeftinije lokalne radne snage za izvršavanje kompleksnih inženjerskih zadataka za potrebe stranih centrala. Iako je, na primer, Srbija u poslednjih nekoliko godina napravila značajan kvalitativni iskorak od bazičnog outsourcinga ka razvoju sopstvenih softverskih rešenja i inovacija, naš tehnološki ekosistem i dalje u velikoj meri ostaje strukturalno zavisan od direktnih odluka, budžeta i licenci velikih stranih kompanija.

Šesti deo: Kako se efikasno odupreti tehnološkom kolonijalizmu?

Izlazak iz okova digitalne zavisnosti zahteva hitne, radikalne i proaktivne akcije od strane svih zemalja Globalnog juga i regiona u razvoju. Države ne smeju da se prepuste na milost i nemilost stranim tehnološkim kartelima, već moraju hitno da sprovedu tri ključna koraka:

[Investicije u domaći R&D] ──> [Stroga regulativa i zaštita] ──> [Tehnološka samostalnost]

Izgradnja sopstvene digitalne infrastrukture: Neophodno je drastično povećati državne investicije u istraživanje i razvoj (R&D), izgraditi domaće nacionalne data centre i stimulisati razvoj lokalnih, otvorenih softverskih i hardverskih rešenja.
Uvođenje strogih zakonskih regulativa: Države moraju hitno da usvoje i rigorozno primenjuju zakone koji eksplicitno zabranjuju bilo kakvo testiranje stranih algoritama i biometrijskih sistema na domaćem stanovništvu bez potpunog transparentnog pristanka (informed consent) i jasnih protokola o vlasništvu nad podacima.
Jačanje saradnje „Jug-Jug“: Zemlje u razvoju moraju međusobno da se umrežavaju, razmenjuju tehnološka znanja i zajednički grade regionalne digitalne platforme u oblastima kao što su prekogranična elektronska trgovina (cross-border e-commerce) i digitalno upravljanje industrijom, kako bi uspešno parirale monopolu velikih sila.

Zaključak

Tehnološka kolonizacija je postala dominantna realnost našeg digitalnog doba. Velike svetske IT korporacije bez ustručavanja koriste najranjivije delove planete kao jeftina i neregulizovana testna polja za svoje eksperimentalne projekte, lišavajući milione ljudi prava na privatnost, dostojanstvo i slobodan izbor.

Odgovor na pitanje da li ćemo uspeti da se odupremo ovom novom obliku imperijalizma zavisi isključivo od naše spremnosti da prekinemo sa pasivnim uvozom tuđih tehnologija i počnemo aktivno da gradimo i štitimo sopstvene digitalne resurse. U modernom svetu 2026. godine važi brutalno i jednostavno pravilo: onog trenutka kada svesno prepustite kontrolu nad tehnologijom stranim sistemima, trajno ste izgubili kontrolu nad sopstvenom sudbinom.

Povezani članci sa ITNetwork.rs

Za dublje razumevanje ekonomske i društvene dinamike unutar IT industrije, pročitajte sledeće preporučene tekstove:

Često postavljana pitanja (FAQ)

Šta je to tehnološki kolonijalizam? To je savremena forma ekonomske i političke eksploatacije kroz koju mala grupa tehnološki razvijenih država i njihovih megakorporacija koristi svoju digitalnu nadmoć kako bi nesmetano prikupljala, skladištila i monetizovala sirove podatke iz zemalja u razvoju, držeći ih u stanju trajne ekonomske i infrastrukturne zavisnosti.

Zašto je nedostatak sopstvenih data centara opasan za zemlje u razvoju? Ukoliko država nema sopstvene data centre na svojoj teritoriji, svi digitalni podaci njenih građana, privrede i državnih institucija moraju se skladištiti na eksternim serverima u inostranstvu. To stranim silama i korporacijama daje apsolutni uvid, kontrolu i moć nad kritičnim informacijama te nacije, stvarajući ogroman bezbednosni i ekonomski deficit.

Kako sistemi za prepoznavanje lica (facial recognition) diskriminišu stanovništvo Afrike? Većina globalnih algoritama za prepoznavanje lica razvijana je i trenirana primarno na bazama podataka u kojima dominiraju lica bele rase. Kada se takav softver primeni na tamnoputo stanovništvo Afrike, stopa grešaka drastično raste, što dovodi do velikog broja lažno pozitivnih rezultata i učestalih nepravednih optuživanja nevinih ljudi.

Na koji način zapadne zemlje koriste patente da zadrže tehnološku dominaciju? Patentne takse koje naplaćuju razvijene zapadne zemlje su skoro 100 puta veće od onih koje ostvaruju zemlje Globalnog juga. Kroz stroge međunarodne ugovore o intelektualnoj svojini, zapadni tech giganti pravno onemogućavaju siromašne države da samostalno proizvode, modifikuju ili koriste napredne tehnologije bez plaćanja ekstremno skupih licenci.

Šta zemlje Globalnog juga mogu konkretno da urade kako bi zaštitile svoj digitalni suverenitet? Države moraju radikalno da povećaju budžete za domaća naučna i tehnološka istraživanja, usvoje stroge zakone o obaveznoj lokalizaciji podataka unutar granica zemlje, zabrane neregulisan rad i testiranje stranih biometrijskih sistema i aktivno razvijaju ravnopravnu regionalnu saradnju sa drugim zemljama u razvoju.

Izvori

Al Jazeera — Digital colonialism is threatening the Global South (2019) — https://www.aljazeera.com/opinions/2019/3/13/digital-colonialism-is-threatening-the-global-south
China Daily — Global South must remain vigilant against technological colonialism (2024) — https://www.chinadaily.com.cn/a/202412/24/WS676a7d15a310f1265a1d4ab2.html
IDCPC — Global South must remain vigilant against technological colonialism (2024) — https://www.idcpc.org.cn/english2023/opinion/202412/t20241225_166222.html
Small Wars Journal — Ten African Security Trends from 2025 in Graphics (2026) — https://smallwarsjournal.com/2026/01/22/ten-african-security-trends-from-2025-in-graphics/
UN Nairobi — Africa leading in next-gen drone technology trials (2024) — https://www.un.org/fr/unis-nairobi/africa-leading-next-gen-drone-technology-trials
Trade.gov — South Africa Drone Security for Mines and Infrastructure (2026) — https://www.trade.gov/market-intelligence/south-africa-drone-security-mines-and-infrastructure
Mordor Intelligence — Facial Recognition Market Size & Share Analysis (2026) — https://www.mordorintelligence.com/industry-reports/facial-recognition-market

Tehnološka kolonizacija Globalnog juga: Velike IT kompanije koriste zemlje u razvoju kao testna polja za nedovoljno razvijene tehnologije

Kada dronovi, facial recognition i veštačka inteligencija postanu eksperiment na narodima Afrike, Azije i Latinske Amerike - bez dozvole, bez nadzora i bez ikakve odgovornosti.