Svaki menadžer sanja o tome da pronađe „jednoroga“ – onog kandidata koji ima savršen CV, neverovatne rezultate u prethodnoj firmi i veštine koje prevazilaze sve ostale u timu. U svetu regrutacije, takve ljude nazivamo „superzvezdama“ (Rockstars). Oni su ti koji donose najveće ugovore, pišu najbrži kod ili rešavaju probleme koje niko drugi ne može.
Međutim, mnogi iskusni lideri upozoravaju na zamku koja se krije iza ovog sjaja. Često se dešava da upravo ti ljudi, ti visoko performantni pojedinci, postanu ono što se u modernom menadžmentu naziva „kancelarijski vampiri“. Oni ne piju krv, ali isisavaju energiju, motivaciju i koheziju tima, ostavljajući iza sebe pustoš, uprkos svojim individualnim rezultatima.
Ovaj tekst istražuje zašto je slepo jurcanje za talentima opasno i kako da prepoznate razliku između pravog lidera i toksičnog genija.
Mit o usamljenom geniju i cena toksičnosti
Dugo smo živeli u uverenju da je uspeh kompanije zbir individualnih uspeha njenih zaposlenih. Ako imate tim od 10 genijalaca, rezultat mora biti genijalan, zar ne? Praksa je pokazala da to nije tačno.
„Kancelarijski vampir“ je osoba koja ostvaruje vrhunske lične rezultate, ali to radi na štetu drugih.
-
Oni su arogantni i ponižavaju kolege.
-
Preuzimaju zasluge za tuđi rad.
-
Odbijaju saradnju jer smatraju da su „iznad“ ostalih.
Poznata je matrica koju koriste mornaričke foke (Navy SEALs) pri odabiru članova tima. Oni mere dve stvari: performanse (koliko si dobar u poslu) i poverenje (kakav si čovek). Ispostavilo se da je za dugoročan uspeh organizacije bolje imati osobu prosečnih performansi kojoj se može verovati, nego osobu vrhunskih performansi kojoj niko ne veruje. Toksična „superzvezda“ možda donese kratkoročni profit, ali dugoročno stvara okruženje straha.
Kako „vampiri“ uništavaju kulturu iznutra
Opasnost kod ovih zaposlenih je što su njihovi rezultati vidljivi i merljivi (prodaja, kod, dizajn), dok je šteta koju prave često nevidljiva dok ne bude prekasno.
Kada tolerišete „briljantnog kretena“ (termin koji je popularizovao Netflix u svojoj kulturi poslovanja), šaljete poruku ostatku tima da se loše ponašanje nagrađuje ako donosite novac. To dovodi do pada psihološke sigurnosti. Ostali zaposleni prestaju da dele ideje, prestaju da preuzimaju inicijativu i povlače se u sebe kako ne bi postali meta napada.
Istraživanje koje je sproveo Google (Project Aristotle) dokazalo je da je psihološka sigurnost – osećaj da nećete biti kažnjeni ili ismejani zbog greške – ključni faktor uspešnih timova, a ne zbir IQ-a pojedinaca. „Vampir“ ubija tu sigurnost.
Skriveni troškovi zapošljavanja pogrešnih ljudi
Zapošljavanje „superzvezde“ koja se ispostavi kao toksična osoba košta firmu mnogo više od njene plate.
-
Odliv talenata: Vaši najbolji, mirni i vredni radnici će prvi otići. Oni imaju opcije i neće trpeti maltretiranje. Ostaju vam samo oni koji nemaju gde da odu.
-
Vreme menadžmenta: Umesto da se bavite strategijom, trošićete sate na rešavanje međuljudskih sukoba koje je ta osoba izazvala.
-
Reputacija: Loš glas se daleko čuje. Bivši zaposleni će na sajtovima poput Glassdoor-a ili Joberty-ja ostaviti recenzije koje će oterati buduće kvalitetne kandidate.
Kako zapošljavati karakter, a ne samo veštinu
Rešenje nije u tome da prestanemo da tražimo talentovane ljude, već da redefinišemo šta talenat znači. Intervju mora ići dalje od tehničkih pitanja
-
Proverite „meke“ veštine: Postavljajte pitanja o situacijama kada su pomogli kolegi, kada su pogrešili ili kako rešavaju konflikte.
-
Posmatrajte signale: Da li kandidat govori „ja“ ili „mi“? Da li prekida sagovornika? Da li se ophodi s poštovanjem prema recepcioneru ili konobaru (ako je ručak u pitanju)?
-
Kultura pre profita: Budite spremni da odbijete genijalca ako se ne uklapa u vrednosti vašeg tima. To je teška, ali najisplativija odluka koju lider može da donese.
Zaključak
U modernom poslovanju, kohezija tima i zdrava kultura su jedina stvarna konkurentska prednost koja se ne može iskopirati. Zapošljavanje „superzvezda“ koje su zapravo „kancelarijski vampiri“ predstavlja kockanje sa budućnošću kompanije zarad kratkoročnog dobitka. Pravi lideri znaju da je bolje imati tim prosečnih ljudi koji sjajno sarađuju i guraju jedni druge napred, nego skup individualaca koji se međusobno sabotiraju. Hrabrost menadžera se ogleda u tome da otpusti toksičnog najboljeg radnika kako bi spasao tim. Na kraju dana, uspeh nije samo ono što postignete, već i način na koji to postignete i s kim to podelite.
