Nakon decenijama rada, naučnici s Neuroscape centra na univerzitetu UC San Francisco razvili su terapiju video igrama koje poboljšavaju ključne aspekte kognicije kod starijih odraslih osoba.
Igre, za koje sukreator Adam Gazzaley kaže da se mogu prilagoditi kliničkoj primeni kao novi oblik “iskustvene medicine”, pokazale su dobrobiti u nizu važnih kognitivnih procesa, uključujući kratkoročno pamćenje i pažnju.
Svaka igra koristi adaptivne algoritme zatvorene petlje koje je u Gazzaleyjevu laboratoriju uveo u naširoko citiranoj studiji Neuroracer iz 2013. objavljenoj u časopisu Nature, koja je prvi puta pokazala da je moguće obnoviti oslabljene mentalne sposobnosti kod starijih ljudi sa samo četiri sedmice treninga na posebno dizajniranoj video igri.
Ovi algoritmi postižu bolje rezultate od komercijalnih igara automatskim povećanjem ili smanjenjem težine, zavisno o tome koliko dobro neko igra igru. To sprečava manje vešte igrače da budu preopterećeni, dok još uvek izaziva one s većom sposobnošću. Igre koje koriste ove algoritme rekreiraju uobičajene aktivnosti, kao što su vožnja, vežbanje i sviranje bubnjeva, te koriste veštine koje svaka može proizvesti za ponovno uvežbavanje kognitivnih procesa koji s godinama postaju manjkavi, kao što možete videti u ovom videu.
Najnovija igra koju su razvili je ritmička muzička igra, razvijena u saradnji s bubnjarom Mickeyjem Hartom, koja ne samo da je učesnike od 60 do 79 godina naučila kako bubnjati, već je i poboljšala njihovu sposobnost pamćenja lica
Osmosedmični program koristio je vizualne znakove za obuku ljudi kako svirati ritam na elektroničkom tabletu. Algoritam je uskladio stepen težine, uključujući tempo, složenost i nivo preciznosti sa sposobnošću svakog igrača. S vremenom su vizualni znakovi uklonjeni, prisiljavajući igrače da upamte ritmički obrazac.
Kad su učesnici na kraju testirani kako bi se videlo koliko dobro mogu prepoznati nepoznata lica, podaci elektroencefalografije (EEG) pokazali su povećanu aktivnost u delu mozga na desnoj strain. Istraživači su rekli da podaci pokazuju da je obuka poboljšala način na koji ljudi nešto pamte i onda to ponovno izvlače kad im zatreba.
“To pamćenje koje se uopštee poboljšalo bilo je neverovatno”, rekao je dr. Theodore Zanto, vanredni profesor neurologije na Institutu za neuronauke UCSF Weill i direktor Odela za neuronauku u Neuroscapeu.
Druga igra, Body Brain Trainer, poboljšala je krvni pritisak, ravnotežu i pažnju u skupini zdravih starijih osoba s osam nedelja treninga.
Igra je takođe poboljšala ključni potpis pažnje koji opada kako ljudi stare, a povezan je sa sposobnošću obavljanja više zadataka. Uz uobičajeni adaptivni algoritam usmeren na kognitivne sposobnosti, osmonedeljna obuka uključivala je mehanizam povratne informacije kako bi se osiguralo da sudionici vežbaju na pravom nivou.
Studija je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
