Da li znate šta je vodonična ekonomija i koja je njena uloga u energetskoj transformaciji sveta?
U narednim godinama će sve više ljudi posedovati električne automobile, pametne uređaje i sisteme za upravljanje energijom u kući kojim se kontroliše potrošnja. Na individualnom nivou, ovo će smanjiti račune za struju u domaćinstvu, dok će na kolektivnom doprineti transformaciji energetskog sistema. Ključnu ulogu u prelasku na obnovljive resurse i ostvarivanju energetske fleksibilnosti igraće inovativna rešenja – distribuirani resursi, data centri i vodonična ekonomija. Upotreba navedenih tehnologija, doprineće i ostvarivanju ciljeva paketa mera „Spremni za 55“ koje je Evropska unija propisala kako bi smanjila emisije štetnih gasova za čak 55 odsto do 2030. u poređenju sa 1990. godinom. Pored toga, cilj je da se do 2050. godine postigne nulta emisija ugljenika i ograniči globalno zagrevanje na manje od 1,5 stepeni celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoima.
Državama Evrope potrebna je veća energetska fleksibilnost
Prema rečima Aleksandra Vasića, Cluster Managera u kompaniji Eaton, koja se bavi upravljanjem električnom energijom, potreba za promenom je očigledna, a ona se može ostvariti uspostavljanjem energetske fleksibilnosti.
„Evropa je postavila veliki cilj ispred sebe, ali njenim državama je potrebna veća fleksibilnost kako bi se kreirao dinamični sistem koji se oslanja na obnovljive resurse. U 20. veku proizvodnja energije tekla je samo u jednom pravcu – do korisnika. Fleksibilni sistemi su nam potrebni jer podrazumevaju energiju koja se proizvodi iz više izvora i teče u oba pravca. Njihov dodatni značaj je u tome što omogućuju da se sa manje resursa postignu bolji rezultati. Drugim rečima, dekarbonizacija postaje mnogo jeftinija. Fleksibilnost dolazi u različitim oblicima, a sama preduzeća joj mogu dati veliki doprinos, potencijalno ostvarujući prihod”, istakao je Vasić.
Dekarbonizacija, digitalizacija i decentralizacija proizvodnje i upravljanja energijom će transformisati način na koji mreža funkcioniše i kako se energija troši. Potrošači će proizvoditi električnu energiju iz sredstava kao što su solarni paneli i toplotne pumpe, zadržavati je u sistemima za skladištenje energije i kupovati je iz mreže kako bi dopunili sopstvene zalihe kada je to potrebno.
„Kompanija Eaton bavi se upravljanjem energijom od 1911. godine i samim tim smo svedoci transformacije i decentralizacije energije. Prelazak na električna vozila već proširuje naš svakodnevni odnos sa električnom energijom na manje poznate načine. U budućnosti će naše zgrade postati energetska čvorišta u kojima skladištimo i digitalno upravljamo električnnom energijom. Digitalna tehnologija će omogućiti da čak i najmanji proizvođači energije učestvuju na energetskim tržištima, pod uslovom da im pravila i propisi to dozvoljavaju“, dodao je Vasić.
Transformacija mreže uz distribuirane energetske resurse
Kako bi se postigla energetska fleksibilnost, potrebno je ulagati velika sredstva u distributivnu mrežu (DER). Rast distribuiranih resursa i dvosmerni tok energije mogao bi da transformiše celu mrežu.
„Energetska tranzicija dešava se u distribuiranom sistemu jer on zamenjuje energente dobijene iz tradicionalnih elektrana, čime se smanjuje emisija ugljenika. Zato mu se pridaje sve veći značaj. Uobičajeni primeri DER-a uključuju krovne solarne panele, skladišta baterija, skladištenje toplotne energije, električna vozila i punjače, pametna brojila i tehnologije upravljanja energijom u kući. Ipak, prelazak na obnovljive izvore energije će biti neujednačen proces, jer će termoelektrane na ugalj i gas ukloniti delove proizvodnih kapaciteta, dok će istovremeno obim decentralizovanih obnovljivih izvora koji dolazi na tržište biti nepredvidiv“, objašnjava Vasić.
Povezivanje resursa u jedan sistem
Važnu ulogu u smanjenju emisije štetnih gasova igraju i data centri jer omogućuju brzo i efikasno širenje skladišnog kapaciteta uz ispunjavanje ciljeva održivosti.
„Data centri imaju jedinice za neprekidno napajanje (UPS) sa velikom baterijom, kao i rezervne generatore koji sve češće koriste obnovljive izvore energije, a sve ređe dizel. Velike količine skladišnog kapaciteta i energije znatno doprinose pouzdanosti sistema i ostvarivanju fleksibilnosti. Zapravo, energetska tranzicija podrazumeva upravo povezivanje svih resursa u jedan stabilan i održiv sistem“, kaže Vasić i dodaje:
„Inteligentni sistemi zasnovani na obnovljivim izvorima, skladištenju energije i punjačima električnih automobila su već dostupni, ali preduzeća i pojedinci će ulagati u ove tehnologije samo ako mogu da vide isplativost investicije. Kroz ‘Spremni za 55’ paket vidimo da se politika, zakonodavstvo i regulativa usklađuju i idu ka klimatski neutralnoj Evropi do 2050. godine. Međutim, kreatori politike još uvek nisu u potpunosti upoznati sa procesom fleksibilnosti, jer je to sveža ideja koja nije uključena u mnoge zakonske regulative“.
Rešenje za sektore koji se teško snabdevaju strujom
Ciljevima dekarbonizacije može se doprineti i razvojem vodonične ekonomije, posebno u sektorima koje nije lako elektrificirati – teška industrija, transport na velike udaljenosti, brodarstvo, avijacija.
„Reč je o tehnologiji koja se oslanja na vodonična goriva koja znatno manje zagađuju okolinu od sadašnjih ugljovodoničkih. Vodonična vozila se već neko vreme proizvode, a naučnici svakodnevno razvijaju nove načine zamene starih fosilnih goriva vodonikom u različitim industrijskim sektorima jer će se time promeniti način funkcionisanja tržišta“, zaključuje Vasić.
Države se kreću različitim brzinama dok usvajaju regulative i razvijaju nove pristupe proizvodnji i upravljanju energijom. Naš region nije stožer promena, ali potreba za adaptacijom sa tehnologijom u centralnoj ulozi je jasna. Prelazak sa poznatih obrazaca vodi ka smanjenju globalnog zagrevanja i zato će obnovljiva energija i pitanje njene fleksibilnosti igrati ključnu ulogu u tome.