Iako je prethodno najavljeno da će ovogodišnji Nišvil trajati 3 dana, odlučeno je da se ipak održi i četvrti dan festivala. Nišvil želi da u nedelju 16. avgusta obelezi 60+ godina niške rokenrol scene tako da će pored legendarnih Daltona koji su nastali daleke 1963. godine i Galije koja ove godine slavi pola veka postojanja nastupiti i najmlađi niški rok bendovi Lavina i Bohemija.
Direktor Nišvila Ivan Blagojević izjavio je da je ovo odstupanje od koncepta festivala motivisano ne samo promocijom autentičnih najiskusnijih i najmlađih niških bendova već i ukazivanjem na ugroženost rok kulture i slabijom zanteresivanišcu mladih za formiranjem bendova kao i živih nastupa pred naletom elektronske muzike i DJ producenata.
Kompleti karata za trodnevni Nišvil važiće i četvrtog dana.
Daltoni – niški Bitlsi i Ginisovi rekorderi
Po mišljenju Vladana Vanje Stanojevića – autora “Enciklopedije Niškog rokenrola” – koju sa dopuštenjem autora citiramo u ovom tekstu, (ali i mnogih savremenika niške rok scene od njenih početaka do danas) – Daltoni, su ako ne najuspešniji, onda sigurno najkvalitetniji niški rok bend svih vremena. Osnovani su avgusta 1963. po ideji Branislava Cvetkovića (bas) i Žarka Stankovića (gitara) uz članove: Ristu Trajkovića (ritam gitara) i Mihajla Miku Paligorića (bubnjevi).
Već prvih Godina nastupali su u čuvenom klubu “Index”, a repertoar je bila uglavnom instrumentalna muzika -pre svega grupe “Shadows”. Grupi se nešto kasnije pridružuju pevač Miodrag Rašić i orguljaš Miodrag Stojanović a na mesto bubnjara dolazi Nebojša Stojanović-Kenedi. Sledeća značajna promena je kada je iz konkurentskih Rubinsa u grupu došao pevač Goce Nikolovski, a važna karika je od samog početka bio i menadžer benda Lazar Stanković. Nova postava se prvi put predstavila na Tehničkom fakultetu u Nišu 29. novembra 1966. godine i ubrzo je stekla status atrakcije uživo. Po pravilu za njihove nastupe u Nišu često se dogadjalo da sale ne mogu da prime sve koji su želeli da ih čuju. Repertoar su činile najaktuelnije kompozicije sa svetske rok scene. Prvi važniji nastup van Niša bio je januara 1967. na Drugoj Beogradskoj gitarijadi na kojoj su bili medju prvih pet bendova u finalnom delu, a na takmičenju vokalno-instrumentalnih ansambala “Zagreb 67” festivala ušli su u finale (u konkurenciji su bili “Dinamiti” iz Osijeka” , “Delfini” iz Splita “Rdeči dečki” iz Maribora,kao i zagrebački sastavi “Grupa 220”, “Lutke”, “Grešnici” (…) i svojim izvođačkim umećem kao i kompletnim zvukom pobrali sva priznanja, pre svega od kolega muzičara. U septembru iste godine osvojili su (naravno) prvo mesto na prvoj Niškoj gitarijadi. Krajem oktobra, bend je organizovao svoj prvi samostalni koncert u beopgradskom Domu omladine. U prvom delu koncerta izveli su obrade pesama Bitlsa, uključujući većinu numera sa albuma “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” (koje ni sami Bitlsi nisu izvodili uživo), a u drugom delu su svirali svoje pesme. Grupi se zatim pridružuju dva možda najtalentavanija niška muzičara onog vremena (do tada , takođe članovi “Rubinsa”) Dragan Nikolić Nune (ritam gitara) i Žarko Bajagić Baja (bas) – obojica i izuzetni vokalisti.
Sledeće godine, Daltoni su nastupili na Skopskom sajmu i pripremili svoj debitantski EP koji je objavio zagrebački “Jugoton”. To je bilo prvo izdanje koje je objavila rok grupa iz Niša. Sadržao je četiri numere: „Petak“, „Vraćam se ponekad u prošlost“, „Volim našu istinu“ i naslovnu numeru “Ruke od sna”, koja je postala hit na jugoslovenskim radio stanicama. Nakon objavljivanja EP-a, bend je krenuo na turneju po Srbiji, nastupajući prvo u Nišu, u decembru 1968. godine, u bioskopu Park, a nekoliko dana kasnije, 25. decembra, na festivalu Zlatna gitara održanom u Hali 8 Beogradskog sajma, završivši na četvrtom mestu. Bendu se za taj nastup pridružio još jedan bitan član – klavijaturista Rade Radivojević, kasnije jedan od najuspešnijih kompozitora na jugoslovenskoj sceni.
Tokom leta sledeće godine, bend je otišao na turneju po jadranskim primorskim odmaralištima, uključujući i festival MOK u Bečićima. Po povratku, održali su koncert u niškoj sali JNA, a 8. marta 1970. godine, bend je organizovao maratonski koncert u niškoj “Sokolani”, na kojem su svirali dvadeset osam sati, čime su oborili rekord koji je do tada držao sarajevski bend Čičak održao koncert od 26 sati. Tokom koncerta, Daltoni su izveli preko tri stotine pesama, a ovaj događaj je privukao pažnju ne samo domaće već i strane štampe.
Iste godine, bend je izabrao Beograd kao svoju novu karijernu bazu i u maju je nastupio na pop festivalu Beogradsko proleće. Sa novim klavijaturistom Josipom Kolbertom, bend je redovno nastupao u klubu Euridika, Domu omladine Beograda i ispred severnog ulaza na stadion JNA, proširujući svoj repertoar aktuelnim hitovima, menjajući tako svoj muzički stil. U to vreme, repertoar benda činile su obrade pesama izvođača kao što su Jethro Tull, Family, Blood, Sweat & Tears, Sly and the Family Stone i Blodwyn Pig. Tokom leta 1970. godine, Radivojević se vratio u bend, a postavu se vratio bubnjar Mika Paligorić pošto je Nebojša Stojanović -Kenedi otišao na služenje vojnog roka. Ova postava je često nastupala na Građevinskom fakultetu u Nišu i pripremala nove pesme, koje su snimane u studiju Radio Niša, ali materijal nije objavljen. U međuvremenu, u maju, bend je krenuo na turneju po Istri, a po povratku u Niš 1971. godine Daltoni su zvanično raspušteni.
Nakon raspada Daltona, Žarko Stanković je nastupao u zapadnonemačkim klubovima. Po povratku u Jugoslaviju, pridružio se grupi Nova Dimenzija, koja je nastupala kao prateći bend jugoslovenskim pop pevačima na njihovim turnejama po Sovjetskom Savezu. Tokom 1980-ih, vodio je niški bend Dan po Dan, a krajem 1980-ih svirao je sa bendom Frenki. Godine 1998, objavio je solo album “Između dva vremena”, sa svojim gitarskim instrumentalima inspirisanim etničkom muzikom. Snimak njegovog koncerta održanog u Narodnom pozorištu u Nišu 10. decembra 1998. objavljen je na albumu uživo iz 1999. godine „Srbija između dva vremena“. Sa Žar bendom, sa kojim je nastupao I na Nišvilu snimio je albume „Uživo u džez pabu Orbit“ (2000), „Žar Bend“ (2001) i „Oganj gori“ ( 2006), pri čemu je potonji uglavnom sadržao obrade tradicionalnih pesama.
Rade Radivojević je nastavio karijeru kao kompozitor pop, folk, instrumentalne, dečje, pozorišne i filmske muzike, a njegove kompozicije su se pojavile na više od 500 izdanja.
Godine 1994, bend se ponovo okupio da bi nastupio, zajedno sa Dejanom Cukićem, YU grupom, Generacijom 5, Bjesovima, Galijom, Ekatarinom Velikom, Partibrejkersom, Električnim orgazmom, Van Gogom, Lebom i Solom, Kerberom, Zabranjenim pušenjem, Ribljom Čorbom, Tonijem Montanom, Rambom Amadeusom, Babeom i drugima, na koncertu Rokenrol zauvek održanom na Beogradskom sajmu – Hala 1.[1]
Godine 1999, neobjavljeni snimljeni materijal, zajedno sa delom nastupa na Građevinskom fakultetu i pesmama sa njihovog jedinog EP-a, objavljen je na kompilaciji Antologija. Godine 2005, pesma „Ruka od sna“ pojavila se na boks setu “Kad je rok bio mlad – Priče sa istočne strane” (1956–1970), koji je objavila izdavačka kuća Croatia Records 2005. godine, a na kojem su se nalazile pesme pionirskih jugoslovenskih rok bendova.
U junu 2016. bend se ponovo okupio kako bi nastupio na koncertu koji je bio deo izložbe Rok muzej uživo u Nišu.
Galija – pola veka plovidbe
Galija je najdugovečniji i najuspešniji niški rok bend, i svakako prva grupa iz ovog grada koja je napravila uspešnu karijeru na jugoslovenskoj sceni. Nenad Milosavljević, osnivač i lider grupe Galija, već tada poznat u Nišu kao kantautor i samostalni muzičar (vokal, akustična gitara, usna harmonika) pozvao je članove geup “Dva lustera” (pobednike niške Gitarijade na kojoj je Neša nastupio u revijalnom delu) okupio je za učešće u pozorišnoj predstavi niške omladinske pozorišne družine „Treća polovina”, a onda je uz pomoć iste postave održao i solistički concert u Narodnom pozorištu.
Prva proba grupe održana je 04.01.1976. godine u prostorijama Doma kulture u Nišu. Nenada Milosavljevića na tokom predstave pratili su Goran Ljubisavljević – Gorča (gitara), Predrag Branković (bas), Nenad Tančić – Tanča (bubnjevi), Bratislav Stamenković – Čaki (klavijature) i Predrag Milosavljević (prateći vokal).
Dogovor o osnivanju grupe postignut je u niškoj kafani „Galija“ poznatoj po tome što su se u njoj okupljali umetnici i boemi grada Niša. Posle početnih lutanja u traženju imena za grupu, naziv legendarne kafane preuzet je i usvojen kao najbolje rešenje. Prvi značajan uspeh Galija je postigla pobedom na Zaječarskoj gitarijadi 1978. godine nastupajući u sastavu: Nenad Milosavljević (vokal, akustična gitara, usna harmonika), Goran Ljubisavljević (gitara), Predrag Branković (bas), Boban Pavlović – Čalton (bubnjevi) i Zoran Stanković (klavijature). Nekoliko meseci kasnije Galija je nastupila (sa novim klavijaturistom Ljubodragom Vukadinovićem) na Omladinskom festivalu u Subotici, gde je proglašena za istinsko otkovenje finala festivala „Omladina 78“. Tokom 1978. godine Galija nastupa kao predgrupa na turneji grupe Smak. Koncert Galije u „Studiju M“ u Novom Sadu (zajedno sa domaćom džez grupom „Meta džez sekcija“) bio je uvod u zapažen nastup na novosadskom „BOOM festivalu 78“ krajem 1978. godine. Tada grupa Galija dobija ponudu od Produkcije gramofonskih ploča Radio televizije Beograd za snimanje svog prvog albuma.
Decembra 1978. godine počinje snimanje prvog albuma. Produkcija gramofonskih ploča Radio televizije Beograd objavila je prvi album grupe Galija u julu 1979. godine. Album „Prva plovidba“ snimljen je u Studiju 5 PGP RTB u Beogradu. Pesme „Gospi“, „Avanturista“ i „Decimen“ izdvojile su se kao prvi i do danas zapamćeni hitovi grupe Galija. Braća Predrag Milosavljević (tekstovi) i Nenad Milosavljević (muzika) uspostavili su, već na prvom albumu, saradnju koja će godinama biti noseća kreativna autorska snaga grupe Galija. Koncertna promocija prvog albuma održana je u avgustu 1979. godine na velikoj Letnjoj pozornici u Nišu. Istinsku potvrdu prihvaćenosti i popularnosti Galija je dobila odmah potom na velikom rok spektaklu, na koncetu grupe Bijelo dugme na stadionu JNA u Beogradu. Nastupajući zajedno sa još devetnaest grupa pred 70.000 posetilaca, Galija je ostavila izvanredan utisak. To je, ujedno, bio i poslednji koncert prve postave grupe Galija, koju napuštaju Goran Ljubisavljević (gitara), Predrag Branković (bas) i Ljubodrag Vukadinović (klavijature). Novi članovi Galije postaju Bratislav Stamenković (gitara), Zoran Radosavljević (bas) i Nebojša Marković (klavijature).
Ovako obnovljena postava Galije završava snimanje drugog albuma u Studiju 5 PGP RTB početkom 1980. godine. Objavljen u maju, album „Druga plovidba“ promovisan je već u junu koncertima u Beogradu (Dom omladine) i u Nišu (Hala Čair).
Tokom leta 1980. godine Galija nastupa u Splitu i u Makarskoj. Na festivalu „Split 80“ organizovano je spektakularno netakmičarsko rok veče na fudbalskom stadionu Poljud gde Galija svira zajedno sa još trinaest grupa. Iste godine, započinju Galijini letnji nastupi u Makarskoj,koji će se ponavljati svakog leta tokom narednih 9 godina.
Izuzetan uspeh Galijinih koncerata 1980. godine u Zenici (sala koja regularno prima 2.000 ljudi za koncert Galije bila je ispunjena sa 3.000 posetilaca) i u Sarajevu (Dom mladih „Skenderija“ u kome se, umesto običnog nastupa, dogodio pravi spektakl) početak je izvanredne prihvaćenosti grupe Galija u čitavoj Bosni i Hercegovini. Grupu 1980. godine privremeno (zbog služenja vojnog roka) napušta bubnjar Boban Pavlović (uz braću Nenada i Predraga Milosavljevića, do nedavno jedini stalni član grupe tokom čitavog njenog postojanja). Njega na bubnjevima privremeno zamenjuje Zoran Stamenković. Ovaj period rada grupe Galija karakteriše česta promena sastava grupe. Galiju napušta klavijaturista Nebojša Marković koga, kratkotrajno, zamenjuju prvo Jovan Mitić a zatim Bane Božinović, da bi se na tom mestu kao klavijaturista Galije ustalio Dragan Miloradović. Umesto bubnjara Zorana Stamenkovića u grupu dolazi Ljubomir Mišić koji tu ostaje do 1982. godine kada se Boban Pavlović vraća u grupu. Gitaristu Bratislava Stamenkovića prvo zamenjuje Dušan Radivojević, a potom Bane Radulović.
Treći album grupe Galija „Ipak verujem u sebe“ snimljen je u Beogradu, u studiju „Plava šupa“ i u Studiju 5 PGP RTB. Objavljen 1982. godine, album je doneo hitove „Još uvek sanjam“ , „Burna pijana noć“ i „Put“. 1982. godine Galija nastupa kao predgrupa na koncertu Džo Kokera (Joe Cocker) u hali Pionir u Beogradu. U junu 1983. godine Galija održava veliki koncert u Beogradu na Tašmajdanu, sa beogradskom grupom Potop i niškom grupom Kerber kao gostima koji otvaraju koncert. Lider grupe Potop, klavijaturista Aleksandar Lokner, uskoro postaje član Galije.
Sa novim klavijaturistom Galija u oktobru 1983. godine snima četvrti album „Bez naglih skokova“ u studiju „Strawberry“ u Mančesteru (Velika Britanija). Producent albuma je Gordon Rouli (Gordon Rowley), basista grupe Nightwing. Prvobitno ponuđen Jugotonu iz Zagreba, album je ipak objavljen u izdanju PGP RTB, 1984. godine. Krajem 1983. godine grupa Galija je, zbog svojih nastupa na jadranskoj obali i posebno zbog letnjih koncerata u Makarskoj, u anketi za istraživanja omladinskog turizma proglašena za najbolji događaj uživo na obali. Koncerti u Bosni i Hrecegovini, Vojvodini i Makedoniji tokom 1983. godine bili su za Galiju takođe veoma uspešni. U Nišu, u „Muzičkom klubu 81“ Galija priređuje izvanredno posećene koncerte svake nedelje nepunih godinu dana.
Klavijaturista Aleksandar Lokner napušta Galiju 1983. godine i njega, ne zadugo, zamenjuje Aleksandar Ralev. Grupi se, iste godine, kao drugi gitarista pridružuje Žan Žak Roskam (Jean Jacques Roscam). Peti album grupe Galija „Digni ruku“ snimljen je u studiju „O“ u Beogradu. Objavljen je 1986. godine u izdanju PGP RTB. Album nosi veliki naslovni hit – pesmu „Digni ruku“. Gitarista Bane Radulović posle snimanja ovog albuma napušta grupu Galija. Na njegovo mesto dolazi gitarista, klavijaturista i flautista Bratislav Bata Zlatković. Sve tekstove pesama na prvih pet Galijinih albuma (osim za pesme „Gospi“ i „Decimen“) napisao je Predrag Milosavljević. Susret grupe Galija i tesktopisca Radomana Kanjevca potpuno menja pristup autorstvu Galijinih pesama. Prema ideji Radomana Kanjevca, Galija počinje realizaciju trilogije – objavljivanje tri albuma u kojima tekstovi pesama govore o sudbini ljudi na Balkanu u vremenu koje je najavljivalo raspad Jugoslavije.
Prvi album ove trilogije pod nazivom „Daleko je Sunce“ (prema romanu Dobrice Ćosića), snimljen u studiju „Ša-na-na“ u Beogradu, objavio je PGP RTB 1988. godine. Novi gitarista, klavijaturista i flautista Bratislav Bata Zlatković predstavlja se na ovom albumu i kao značajno autorsko pojačanje u Galiji. Brojni gosti učestvuju u realizaciji albuma (Kornelije Kovač – klavir, Aleksandar Lokner – klavijature, Nenad Stefanović Japanac – bas gitara, orkestar Fejata Sejdića, itd). Pesme dobijaju naslove prema nazivima književinih dela Branka Ćopića, Ive Andrića, Laze Lazarevića i Alekse Šantića. Album „Daleko je Sunce“ koncertno je promovisan u beogradskom Domu omladine i u niškom „Muzičkom klubu 81“. Ovim promotivnim koncertima Galija je proslavila deset godina rada.
Drugi album trilogije, „Korak do slobode“ (PGP RTB, 1989) snimljen je u Studiju 6 Radio televizije Beograd. Na snimanju albuma kao gosti učestvuju pevač grupe Kerber Goran Šepa i trubač Boban Marković. Bas gitaru na ovom albumu svirao je Slaviša Pavlović Stenli. Album donosi brojne hitove: „Na tvojim usnama“, „Kopaonik“, „Korak do slobode“ „Kad me pogledaš“. I ovaj album Galija koncertno promoviše u beogradskom Domu omladine i u Nišu, velikim koncertom pred oko 20.000 ljudi u Dušanovoj ulici.
Basista Zoran Radosavljević posle albuma „Korak do slobode“ napušta Galiju. Zamenjuje ga Dušan Karadžić. Početkom 1990. godine Galija, zajedno sa Ribljom Čorbom, Valentinom, Viktorijom i Bajagom i Instruktorima nastupa na trodnevnom festivalu u Temišvaru, u Rumuniji. Manifestacija „Tri dana roka za Temišvar“ puni salu „Olimpija“ koja prima 20.000 ljudi. Kompilacija „Još uvek sanjam (Najveći hitovi)“ objavljena je 1990. godine sa promenjenim aranžmanima za pesme „Gospi“, „Još uvek sanjam“, „Digni ruku“, „Put“ i „Burna pijana noć“ snimljenim u Studiju 13 Radio Beograda. Naredne 1991. godine objavljen je album „Istorija, ti i ja“ kojim je završena trilogija po zamisli Radomana Kanjevca.
Album „Istorija, ti i ja“ (snimljen u studiju RTV Crna Gora u Podgorici, u Studiju 13 PGP RTB u Beogradu i u Studiju Rokoko u Zagrebu) sadrži neke od najvećih Galijinih hitova: „Skadarska“, „Trube“, „Da me nisi“, „Trava“, „Seti se maja“. Na albumu gostuju ansambl Renesans, klavijaturista Aleksandar Lokner, basista Slaviša Pavlović Stenli i frulaš Bora Dugić. Gitarista Žan Žak Roskam (Jean Jacques Roscam) 1991. godine napušta Galiju. Njegovo mesto zauzima Dragutin Jakovljević koji prvi put nastupa sa Galijom kao predgrupom na velikom koncertu Bob Dilana (Bob Dylan) u Zemunu. Kompilacija „Ni rat ni mir“ (Odlomci iz trilogije) objavljena je 1991. godine. Ova kompilacija sadrži i dve nove pesme: „Pravo slavlje“ i „Na Drini ćuprija“ (prvobitno zabranjene pesme od strane urednika PGP RTB, snimljene su za album „Daleko je Sunce“). Singl sa ove dve pesme podeljen je kao poklon posetiocima Galijinog koncerta u Sava centru u Beogradu decembra 1991. godine.Godinu dana kasnije, 25. decembra 1992. godine Galija ponovo nastupa u Sava centru u Beogradu, na završnoj svečanosti proslave stogodišnjce Srpske književne zadruge. Koncert je održan pod nazivom „Jednom u sto godina“. Posetiocima koncerta kao poklon podeljen je novi singl sa Galijinim obradama pesama „Sanjam“ grupe Indeksi i „Mi nismo sami“ grupe Film.
Početkom 1993. godine gitarista, klavijaturista i flautista Bratislav Bata Zlatković i basista Dušan Karadžić napuštaju Galiju. Novi klavijaturista postaje Oliver Jezidić a novi bastista je Bratislav Milošević. Dvostruki album „Karavan“ snimljen na Kipru 1993. godine objavljen je početkom 1994. u izdanju PGP RTS. Uz Radomana Kanjevca, na albumu „Karavan“ ponovo se kao tekstopisac pojavljuje Predrag Milosavljević. Ovo je poslednji album grupe Galija na kojem je Radoman Kanjevac sarađivao kao tekstopisac.Tokom leta 1994. album „Karavan“ promovisan je nizom velikih koncerata u gradovima Srbije na otvorenom prostoru. U Beogradu, u parku ispred Skupštine grada, na koncertu Galije bilo je prisutno oko 150.000 ljudi a u Nišu u parku Čair okupilo se više od 100.000 posetilaca. Naredne godine, Galija promoviše album „Karavan“ u Crnoj Gori velikim koncertima na trgovima u Podgorici i Nikšiću. 6. januara 1995, na pravoslavno Badnje veče, grupa Galija je održala jednosatni svečani koncert koji je direktno prenosila TV Politika. Za tu priliku, bend je publici poklonio potpuno nove, akustične aranžmane nekih od svojih najvećih hitova.
Album „Trinaest“ snimljen je u Novom Sadu u „Studiju M“ i u studiju „Dum Dum“ početkom 1996. godine, kada je i objavljen. Pored tekstova Predraga Milosavljevića, album „Trinaest“ sadrži pesme sa stihovima pesnika Stevana Raičkovića, Petra Pajića, Branka V. Radičevića, Dejana Medakovića i Manojla Gavrilovića.
Kompilacija „Večita plovidba“ objavljena je 1997. godine. Iste godine Galija u Studiju „Pink“ u Zemunu i u Studiju „O“ u Beogradu snima i objavljuje album „Voleti voleti“ (PGP RTS). Predrag Milosavljević pre snimanja albuma „Voleti voleti“ napušta grupu Galija, a tekstove svih pesama na ovom albumu napisao je Slobodan Kostadinović (1952-2003). Galiji se na snimanju albuma i tokom njegove koncertne promocije pridružio gitarista Saša Ranđelović Ranđa. Klavijature na albumu „Voleti voleti“ svirao je, kao gost, Milan Đurđević (Neverne bebe). Slaviša Pavlović Stenli, dotadašnji studijski Galijin basista, postaje njen stalni član.
Album „Voleti voleti“ donosi veliki hit „Kotor“, kao i hit pesme „Pismo“ i „Kaća“. Objavljen krajem 1997. godine, album je prvo promovisan koncertima u sportskim dvoranama u Prištini i Banja Luci (odmah po objavljivanju albuma) a naredne 1998. godine koncertima u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u Sava centru u Beogradu i u hali „Čair“ u Nišu. Klavijature na ovim koncertima svirao je Aleksandar Lokner. Koncertna promocija albuma „Voleti voleti“ u hali „Čair“ u Nišu snimljena je i objavljena 1998. godine pod nazivom „Ja jesam odavde“ (PGP RTS) kao prvi Galijin koncertni album. Album „Južnjačka uteha“ sniman je u studiju „Pink“ u Zemunu tokom 1999. godine. Objavljen krajem 1999. godine (PGP RTS) album sadrži Galijine obrade tradicionalne muzike Srbije i Makedonije. Sa albuma „Južnjačka uteha“ posebno su se izdvojile pesme „Dimitrijo“ i „Kalčina kafana“.Tokom 2000, 2001. i 2002. godine Galija održava niz koncerata uglavnom na otvorenom prostoru u gradovima Republike Srpske. Klavijature na ovim koncertima svirao je Jan Vrba.
Novogodišnjim koncertom na gradskom trgu u Nišu na početku 2003. godine (uz direktan televizijski prenos) Galija je proslavila izuzetan uspeh muzike za film „Zona Zamfirova“, čiji je autor lider Galije Nenad Milosavljević. Predrag Milosavljević se, kao tekstopisac i pevač, na ovom koncertu vraća u grupu Galija. Tokom 2003. godine grupa Galija je u studiju Laze Ristovskog u Beogradu snimila album „Dobro jutro, to sam ja“. Na ovom albumu klavijature je, kao gost, svirao Laza Ristovski (1956-2007). Album je objavljen 2005. godine posle snimanja televizijskih spotova za pesme „Ti možeš sve“, „Možda sam lud“ i “Vera” u Trebinju. Na koncertnim promocijama albuma „Dobro jutro, to sam ja“ klavijature svira Ivan Ilić.
- godine PGP RTS objavljuje kompilaciju „The Best of Galija“ najavljujući tridesetogodišnjicu Galijine diskografije. Iste godine, obeležavajući tri decenije neprekidne saradnje sa Produkcijom gramofonskih ploča Radio televizije Srbije, grupa Galija objavljuje trostruko izdanje – kompilaciju „Oženiše me muzikom“ (dvostruki CD „Zapisi sa vinila“ i prateći DVD „Kamera kao svedok“). Izbor pesama, televizijskih spotova i koncertnih snimaka za ovu kompilaciju sačinili su Nenad i Predrag Milosavljević.
Naredne 2010. godine Galija objavljuje novi studijski album, nazvan “Mesto pored prozora”. Autor svih pesama je Nenad Milosavljević, tekstova brat Predrag a aranžmane i muzičku produkciju potpisuje Dragutin Jakovljević. Sa ovog albuma izdvajaju su se pesme “Zločin i kazna” i “Čuvam ti mesto pored prozora”, za koje su snimljeni i video spotovi, čiju režiju potpisuje Aleksandar Gajić. U spotu “Zločin i kazna” glumi Žika Todorović. U režiji Petra Stanojlovića, produkcija RTS snima jednočasovnu televizijsku emisiju u kojoj su ekranizovane sve pesme sa albuma. Na albumu gostuju kontrabasista Miša Blam (1947-2014), trubači Nemanja i Strahinja Banović, saksofonista Ljubiša Paunić, trombonista Ivan Ilić, basista Dejan Antović, kao i klavijaturista Goran Antović, koji se nakon snimanja albuma pridružio bendu kao stalni član. 2011. godine počinje turneja “Galija još uvek sanja”, kojom ovaj bend obeležava 35 godina rada. Turneja je započeta 22. oktobra sa dva koncerta u beogradskom Sava Centru, a završena 8. marta naredne godine, koncertom u niškoj hali Čair, nazvanim “Galija se vraća kući”. Koncert održan 23.10. u Sava Centru snimio je RTS.
Juna 2016. godine Galija započinje proslavu jubileja četiri decenije rada objavljivanjem video klipa – foto-retrospektive njihove karijere, izmontirane na muziku pesme “Bilo je to jednom” sa albuma “Druga plovidba” iz 1980. godine. 4. jula iste godine sledi veliki slavljenički koncert na Niškoj tvrđavi. Na tom koncertu, Galija je u svoj repertoar, prvi put nakon akustičnog koncerta iz 1995. godine, uvela akustični set u kojem su se našlo nekoliko starih, ali i nekoliko novijih Galijinih numera kao što su “Kotor”, “Ti možeš sve” i “Uzalud se trudiš”, u akustičnim aranžmanima. Krajem 2016. Galija završava snimanje nove pesme pod nazivom “Nešto me goni”, na muziku Nenada Milosavljevića, tekst brata Predraga, a u muzičkoj produkciji Saše Habića. U svrhu nastavka proslave 40 godina rada i najave novog albuma, bend 4.11. na svom YouTube kanalu objavljuje video animaciju napravljenu na muziku te pesme. Jubilarna godina ovenčana je koncertom u beogradskoj Hali sportova, održanom 29. decembra pod nazivom “40 godina plovidbe”. Na tom koncertu gostovali su pevač Goran Šepa Gale (Kerber), klavijaturista Aleksandar Saša Lokner (Bajaga i Instruktori) i gitarista Saša Ranđelović Ranđa (Neverne bebe). Koncert je snimao RTS.
Aprila 2018. godine, Galija objavljuje drugi singl koji najavljuje novi album. Pesma pod nazivom “U raju iznad oblaka” praćena je spotom snimljenim na Islandu, u režiji Dragoslava Ulića Daga. Muziku i tekst potpisuju braća Nenad i Predrag, a u numeri učestvuje i dečiji hor Ljiljane Ranđelović.
Maja meseca 2018. godine, u izdanju PGP RTS, Galija objavljuje svoj novi studijski album “U raju iznad oblaka” sa deset pesama za koje muziku potpisuje Nenad Milosavljević, deo tekstova Predrag Milosavljević, a tri pesme su napisane na stihove srpskih pesnika Matije Bećkovića, Pere Zupca i Milorada Mitrovića (1867-1907). Album je snimljen u kućnim studijima Nenada Milosavljevića i Aleksandra Habića, a na njemu su gostovali gitaristi Nebojša Zulfikarpašić (1968-2019) i Ivan Zoranović.
Osim ranije objavljenih “Nešto me goni” i naslovne, sa ovog albuma bend je iste godine ekranizovao i numeru ”Kad bi ti otišla iz ovoga grada”, ovoga puta spotom u režiji Nenada Milosavljevića, kao i zvaničnu verziju spota za pesmu “Nešto me goni”, u kojoj je Galija ponovo sarađivala sa Dragoslavom Ulićem Dagom. Koncertna promocija albuma počela je 16. novembra u rasprodatoj niškoj hali Čair.
Novembra 2019, uoči 25. godišnjice od akustičnog koncerta koji je grupa Galija održala na Badnje veče 1995. godine, bend održava dva rasprodata koncerta u beogradskoj Kombank dvorani, na kojima izvodi celovečernji repertoar nazvan “Akustično kao nekada”, sastavljen od akustičnih verzija gotovo svih najvažnijih pesama iz Galijine karijere. Na ovim koncertima gosti su kavalista Miloš Jakovljević, harfistkinja Željka Milošević i trombonista Ivan Ilić.
Bohemija – nove rok tendencije
Bohemija je muzička grupa iz Niša, osnovana 2014. godine. Njihov zvuk se najčešće definiše kao psihodelični pop i rok, prožet elementima alternativnog i indi roka. Svoj diskografski put započeli su 2017. godine albumom prvencom pod nazivom “Sve naopako”, objavljenim za etiketu “Pop depresija” koji je postavio osnove njihovog prepoznatljivog zvuka. Jedan od značajnijih ranih nastupa bio im je na festivalu Nišvil iste godine. Tokom godina bend je menjao postavu, a njihova kreativnost rezultirala je izdanjima: “Nasmeši se i reši se?” (2019) – album koji im je doneo nominaciju za prestižnu Nagradu Milan Mladenović za pesmu „O ljubavi“, “Putujemo” (2021) — sa kojeg se istakao singl „Sidro“, proglašen najboljim regionalnim singlom 2022. godine prema izboru portala Balkanrock i Odiseja u nemiru (2025) — njihov najnoviji studijski album. Trenutnu postavu čine: Janko Džambaš (vokal, gitara, bas), Dina Abu Majale (vokal, klavijature, udaraljke), Dimitrije Mandić (bas, violina, vokal), Miloš Pavlović (gitara) i Miloš Stojanović (bubanj).Kroz bend su prošli i muzičari Pavle Dinić, Mihajlo Ivanović i Milan Stoiljković.
Lavina – od Niša do Beča…i nazad
Posle godine koja je obeležila njihov veliki uspon, osvajanja publike širom regiona i zapaženog nastupa na Eurovision Song Contest 2026 sa pesmom “Kraj mene”, jedan od najuzbudljivijih novih bendova regionalne muzičke scene, Lavina se vraća u grad u kome je nastao – pred publiku koja je od samog početka pratila njihov razvojni put. Lavina je predstavljala Srbiju na Evroviziji 2026. godine i stigla do velikog finala, čime je postala jedno od najzapaženijih novih imena evropske rock i metal scene. Formirana u Nišu 2020. godine, Lavina je za samo nekoliko godina izgradila reputaciju benda prepoznatljivog po spoju modernog progressive metal zvuka, snažnih emocija, vrhunskih vokalnih interpretacija i izuzetno energičnih nastupa. Njihovi koncerti poznati su po intenzivnoj atmosferi, moćnoj produkciji i posebnoj vezi sa publikom, zbog čega svaki nastup prerasta u jedinstveno koncertno iskustvo. Publiku na Nišvilu očekuje koncertna set lista sastavljena od pesama koje su bendu donele veliku popularnost, uključujući hit „Kraj mene“, ali i novi materijal kojim Lavina najavljuje svoje naredno studijsko poglavlje. Bend trenutno priprema i svoj drugi album, koji se najavljuje kao njihovo najambicioznije izdanje do sada. Nastup na Velikoj pozornici Niške tvrđave biće više od koncerta – biće to povratak kući benda koji je iz Niša krenuo ka evropskim binama i koji danas predstavlja jednu od najvećih novih snaga domaće autorske scene.
- Za priču o Daltonima, uz dozvolu autora, korišćeni su delovi teksta iz “Enciklopedije niškog rokenrola “Vladana – Vanje Stanojevića
- Biografija Galije preuzeta ja sa zvanične Facebook prezentacije grupe.
- Autor fotografije Galije – Ivan Grlić,
- Autor fotografije Lavine – Stefan Đaković
- Autor fotografije Nišvilla -Dušan Mitić Car
