Kada razmišljam o point-and-click igrama, poslednja stvar koja mi pada na pamet jeste horor žanr. Pokušaj dodavanja straha u opšti spor stil igranja je prilično delikatan. Međutim, 100 GAMES i Farmind Studio su odlučili da pokušaju spojiti ove elemente u svojoj najnovijoj igri, True Virus. Ostaje pitanje: vredi li kliknuti na ovu igru, ili bi trebalo samo popiti neki lek i spavati dok virus ne prođe?
True Virus ima prilično relevantan zaplet koji delimično odražava iskustva sveta. Igra se odvija u malom evropskom gradu koji je stavljen u karantin zbog virusa. Ova bolest očigledno pretvara ljude u čudovišta, što je dovelo do toga da se nekolicina preživelih krije gde god mogu. Vi igrate ulogu bezimenog protagoniste koji se budi okovan za krevet. Moraju saznati šta se desilo, sresti se s drugim preživelima i pokušati otkriti ko su oni zapravo. Zaplet je uglavnom prilično jednostavan i nema ničeg revolucionarnog. Postoje neki prilično jezivi trenuci i čak ima i humora, ali sve je prilično standardno. Reći ću da postoje neki zanimljivi likovi koje susrećete, ali oni ne menjaju sveukupni problem previše. Vizuelno, True Virus se odlučio za prilično jedinstveni umetnički stil. Podseća me na stare dečje knjige, iako mnogo jezivije. Postoje čak i neke posebne animacije koje pomažu da se pojača jeza; sve što ću reći je, ako mrzite lutke, onda ovo može delovati. Problem je što su ti trenuci retki i retko se dešavaju. Dok postoje neka dinamična područja gde se stvari kreću, više ih je koja su dosadne, statične slike. To pomaže da se održi dojam priče iz slikovnice, ali ne pojačava osećaj jezivosti. To je posebno slučaj kada morate stalno ići tamo-amo.
Na sreću, tamo gde vizuelno ne uspeva da stvori osećaj nelagode, zvuk dizajn uspeva. Muzika je bombastična i glasna na nekim mestima, dok je suptilna i iscrpljujuća na drugima. Postoji mnoštvo udaraca, lupanja i stenjanja koji naglašavaju lokacije. To pomaže da sve bude zanimljivije, mada kontrast može biti malo iznenadan ponekad. Čudan osećaj kada stojite u ormaru dok muzika odjednom ima svoj vrhunac je… pa, čudan, da kažemo najblaže.
Igranje je takođe mešavina i jedan od frustrirajućih delova igre. True Virus je point-and-click igra u pravom smislu te reči. To znači da ćete prelaziti kursor preko ekrana i klikati na sve, i bukvalno na sve. Jedan od problema je što nije uvek jasno šta treba da uradite, a neki pokazivači su bespotrebno zamućeni. S druge strane, postoje neke zanimljive zagonetke, i kada napravite progres, to može biti sjajno. Gameplay True Virus-a generalno sledi trend zaglavljivanja, traženja tragova, nerviranja, naglog pronalaska tragova i onda pravljenja dosta progresije pre nego što opet zapnete. To može biti frustrirajuće, i ne pomaže mu UI. Ovo je važna napomena za sve developere. Ako želite point-and-click igru koja se pokreće kursorom, postavite osnovnu brzinu kursora relativno brzo. Iako je moguće promeniti brzinu, postavljena je na bolno sporo kretanje, i to postaje frustrirajuće. Iako je menjanje brzine jednostavno, ne bi trebalo da bude nešto što morate da radite na početku. Dodaje se i čudan izbor menija gde morate prevući stavku preko onoga na šta želite da je koristite. Ako imam potrebnu stavku u inventaru, automatski je odaberite. Ovo nije samo problem sa True Virus-om, već je prilično čest problem kod većine point-and-click igara.
True Virus je zanimljiv naslov, i uspeva da unese neke horor momente u žanr point-and-click igara. Problem je što, dok neke stvari radi dobro, u drugima se gubi. Problemi sa UI i povratni karakter igre će odbiti casual igrače, a iskusniji fanovi ovog žanra verovatno će želeti nešto s boljim osnovama. Sve to rečeno, umetnički stil i muzika čine da vredi obratiti pažnju na ovu igru, i sigurno je plod ljubavi developera.
