Together in Between je kooperativna puzzle igra koju je razvio novi indie studio Vellichor Games i objavljena je 2. septembra. U igri igrate kao jedan od dva lika – jedan može da interaguje samo sa belim objektima i stoji na belim površinama, dok drugi može da interaguje samo sa crnim. Kao ljubitelj puzzle igara, odmah me privukla ideja i izgled Together in Between.
Na početku vas dočekuje osnovni tutorijal koji vam pokazuje logiku nekih zagonetki i kako da interagujete sa svetom i svojim saigračem. To je jednostavan uvod koji radi svoj posao bez komplikacija. Nakon što ga završite, pojavljuje se ogromni čarobnjak koji vam nešto priča o tome kako niko još nije uspeo da pređe igru, a zatim odlazi. Sama priča nije naročito zanimljiva, i lako možete preći celu igru a da ne obratite pažnju na nju.
Pošto je ovo puzzle igra, Together in Between se oslanja više na svoj gejmplej nego na bilo koji drugi aspekt. Pa, kakav je gejmplej? Ideja iza igre je solidna, ali ne mnogo više od toga. Svaki igrač može videti i interagovati s različitim stvarima u svetu, ali su oba igrača potrebna da bi se rešile sve zagonetke. Problem je u tome što je kooperativni aspekt prilično loše izveden: postoje zagonetke koje se svode na „interagujte s ova dva objekta u isto vreme“. Umesto da se oslanjate na opise svog prijatelja, možete jednostavno pritisnuti dugme da vidite njihov ekran, a polovina zagonetki svodi se na to da pokažete svom prijatelju svoj ekran i čekate da pritisne odgovarajuće dugme prema onome što vi gledate. Postoje neke zaista odlične i zabavne zagonetke, poput one na početku igre gde imate ogromnu šahovsku tablu i treba da pronađete mate-in-three, pri čemu vi i vaš prijatelj igrate najbolje poteze za boju koju predstavljate. Nažalost, ovakve zagonetke su veoma retke, pa se većina vremena svodi na to da čekate da vaš prijatelj pritisne gomilu dugmadi, ili obrnuto, bez mnogo razmišljanja.
Jedinstvena karakteristika Together in Between je što je igra potpuno crno-bela. Vizuelno, to može biti vrlo lepo, s kontrastima na objektima i mestima, ali može i brzo zamoriti. Ako ste osetljivi na jaku svetlost, postoji opcija da stvari budu sivlje; međutim, primetio sam da je igranje kao crni lik na neki način napornije, jer je teže videti stvari u potpunoj crnini. Još jedna izuzetno iritantna stvar kod grafike je što igrači nemaju vidljive modele, pa ne mogu da dam uputstva drugom igraču gde da ide osim ako ne nosi predmet. Razumeo bih ovo da je nemoguće stalno videti drugog igrača – to bi dodalo sloj težine. Ali mogućnost da vidite predmet koji vaš prijatelj drži, ali ne i samog prijatelja, samo je blaga smetnja, jer predmet dobijate već u prvih nekoliko minuta igranja.
Zvukovi u igri su solidni, iako ne revolucionarni. Ne mogu se setiti ničeg posebno dobrog niti lošeg u vezi s njima. Slično tome, muzika u Together in Between je prilično dobra, bez nečeg posebno upečatljivog – nikada nisam zastao da razmišljam o muzici, bilo pozitivno ili negativno.
Sve u svemu, Together in Between nije naročito dobra igra, i ne mogu reći da bih je preporučio. Iako ima zanimljivu ideju i neke pozitivne aspekte, većina gejmpleja svodi se na frustrirajuću repetitivnost, a prava kooperacija koja zahteva da oba igrača udruže snage kako bi pronašli rešenje retko je prisutna.
