Digitalnim prostorom je nedavno prostrujala vest koja je, da je u potpunosti tačna, verovatno predstavljala najveću korporativnu investiciju u istoriji – navodno ulaganje kompanije Nvidia u OpenAI u vrednosti od vrtoglavih 100 milijardi dolara. Iako ova cifra zvuči kao naučna fantastika, ona skreće pažnju na jednu mnogo dublju i važniju istinu: isprepletanost i međusobna zavisnost ove dve kompanije su toliko snažne da oblikuju celokupan pravac razvoja veštačke inteligencije.
Umesto priče o jednostranoj investiciji, realnost je daleko kompleksnija i govori o strateškoj simbiozi koja pokreće revoluciju čije efekte svi osećamo, od globalne ekonomije do svakodnevne upotrebe tehnologije u našim domovima u Srbiji.
Razbijanje mita: Ne investicija, već strateška zavisnost
Da razjasnimo odmah – do danas, 27. septembra 2025. godine, ne postoji zvanična potvrda o direktnom finansijskom ulaganju kompanije Nvidia u OpenAI. Odnos između njih nije odnos investitora i kompanije u koju se ulaže, već odnos proizvođača ključne opreme i njegovog najvećeg, najvažnijeg klijenta.
Analogija je jednostavna: tokom zlatne groznice, najviše novca nisu zaradili kopači zlata, već oni koji su im prodavali pijuke i lopate. U današnjoj „AI zlatnoj groznici“, OpenAI je vodeći „kopač“, a Nvidia je apsolutno dominantan proizvođač najnaprednijih „digitalnih pijuka“ – specijalizovanih GPU (Graphics Processing Unit) čipova bez kojih moderna veštačka inteligencija ne bi postojala. OpenAI ne prima novac od kompanije Nvidia; naprotiv, OpenAI troši milijarde dolara kupujući desetine hiljada Nvidia čipova.
Zašto je Nvidia „kiseonik“ za veštačku inteligenciju?
Da bi se trenirali ogromni jezički modeli (LLM) poput onih koji pokreću ChatGPT, potrebna je nezamisliva računarska snaga. Obični procesori (CPU) jednostavno nisu dizajnirani za takav zadatak. Tu na scenu stupaju Nvidia GPU-ovi, poput čuvenih H100 ili nove generacije Blackwell arhitekture. Ovi čipovi su sposobni da obavljaju hiljade proračuna istovremeno (paralelno procesuiranje), što drastično skraćuje vreme potrebno za „učenje“ AI modela sa meseci i godina na nedelje.
Nvidia drži preko 90% tržišta ovih esencijalnih AI akceleratora, dajući joj poziciju moći kakva dugo nije viđena u tehnološkoj industriji. Bez njenih čipova, napredak u polju veštačke inteligencije bi praktično stao.
Šta ovo znači za budućnost i korisnike u Srbiji?
Ova duboka povezanost ima direktne posledice koje osećamo i mi u Srbiji. Svaki put kada koristite neki AI alat – bilo da je to ChatGPT za pomoć oko domaćeg zadatka, Midjourney za generisanje slika, ili napredni sistemi za prevođenje – u pozadini se nalazi ogromna infrastruktura sazdana od Nvidia hardvera.
- Brži i pametniji servisi: Što je ova saradnja jača, to će AI modeli brže napredovati. To znači da ćemo u bliskoj budućnosti imati još sposobnije virtuelne asistente, preciznije medicinske dijagnostike i personalizovanije obrazovne alate.
- Dostupnost tehnologije: Iako su sami čipovi izuzetno skupi, njihova masovna proizvodnja omogućava kompanijama poput OpenAI da ponude svoje usluge milionima korisnika širom sveta, uključujući i naše tržište, često po pristupačnim cenama ili čak besplatno.
- Ekonomski uticaj: Revolucija u veštačkoj inteligenciji otvara nova radna mesta i zahteva nove veštine. Razumevanje osnova ove tehnologije postaje ključno za konkurentnost na tržištu rada, kako u Nišu tako i u Silicijumskoj dolini.
Dok glasine o stotinama milijardi dolara dolaze i prolaze, stvarna priča je u partnerstvu koje ne pokreće samo novac, već zajednička vizija budućnosti. To je brak iz obostrane koristi koji je postao motor globalne tehnološke revolucije, a njegovi plodovi tek počinju da pristižu u sve delove našeg digitalnog života.
