Web 3.0 objašnjen
Web 3.0 je moguća buduća verzija interneta zasnovana na javnim blockchainovima, sistemu za čuvanje podataka koji je najpoznatiji po omogućavanju transakcija kriptovalutama. Atraktivnost Web 3.0 je u tome što je decentralizovan, što znači da umesto da potrošači pristupaju internetu preko usluga koje posreduju kompanije kao što su Google, Apple ili Facebook, pojedinci sami poseduju i upravlјaju delovima interneta.
Web 3.0 ne zahteva „dozvolu“, što znači da centralne vlasti ne mogu da odlučuju ko ima pristup kojim uslugama, niti zahteva „poverenje“, što znači da posrednik nije neophodan da bi se odvijale virtuelne transakcije između dve ili više grupa. Pošto ove agencije i posrednici obavlјaju većinu prikuplјanja podataka, Web 3.0 tehnički bolјe štiti privatnost korisnika.
Decentralizovane finansije, često poznate kao DeFi, su komponenta Web 3.0 koja sve više raste. To podrazumeva izvršavanje finansijskih transakcija u stvarnom svetu na blockchainu bez pomoći banaka ili vlade. U međuvremenu, mnoge velike korporacije i kompanije rizičnog kapitala ulivaju novac u Web 3.0, i nije lako zamisliti da njihovo angažovanje neće imati za rezultat nekim oblikom centralizovane moći.
U ovom postu ćemo proći kroz kako je evoluirao web, zašto svi pričaju o Web 3.0, za šta se koristi Web 3.0, šta je Web 3.0 u kripto, kuda ide dalјe i zašto je to važno.
Evolucija web-a
World Wide Web je glavni alat koji koriste milijarde lјudi za razmenu, čitanje i pisanje informacija i komunikaciju sa drugima preko interneta. Web se dramatično promenio tokom godina, a njegove trenutne aplikacije su skoro neprepoznatlјive od prvih dana. Evolucija web-a se često deli u tri faze: Web 1.0, Web 2.0 i Web 3.0.
Šta je Web 1.0?
Najranija verzija interneta bila je poznata kao Web 1.0. Smatrajte da je Web 1.0 web samo za čitanje ili sintaktički web. Većina učesnika su bili potrošači sadržaja, dok su kreatori bili uglavnom web programeri koji su pravili web sajtove sa materijalom koji se isporučuje prvenstveno u tekstualnom ili grafičkom formatu. Web 1.0 je postojao otprilike od 1991. do 2004. godine.
Sajtovi su isporučivali statički materijal umesto dinamičkog jezika za označavanje hiperteksta (HTML) u Web-u 1.0. Podaci i sadržaj su dostavlјeni iz statičkog sistema datoteka, a ne iz baze podataka, i bilo je malo interakcije na web stranicama.
Šta je Web 2.0?
Većina nas je videla web samo u njegovoj trenutnoj verziji, često poznatoj kao Web 2.0, koja je takođe poznata kao interaktivni web za čitanje-pisanje i društveni web. Ne morate da budete programer da biste učestvovali u procesu kreiranja u Web 2.0 univerzumu. Mnoge aplikacije su dizajnirane na takav način da svako može da postane kreator.
Možete da kreirate misao i delite je sa ostatkom sveta. Takođe možete da postavite video i učinite ga dostupnim milionima drugih za gledanje, interakciju i komentarisanje u Web 2.0. Youtube, Facebook, Flickr, Instagram, Twitter i drugi društveni mediji su samo nekoliko primera Web 2.0 aplikacija.
Web tehnologije, kao što su HTML5, CSS3 i Javascript frameworkovi, kao što su ReactJs, AngularJs, VueJs i drugi, omogućavaju kompanijama da razviju nove ideje koje omogućavaju korisnicima da više doprinesu društvenom web-u. Kao rezultat toga, programeri samo treba da osmisle mehanizam za omogućavanje i angažovanje korisnika jer je Web 2.0 izgrađen oko njih.
Zamislite koliko su različite istaknute aplikacije poput Instagram-a, Twitter-a, LinkedIn-a i YouTube-a bile u njihovim ranim danima u poređenju sa sadašnjim. Sve ove kompanije obično prolaze kroz sledeću proceduru:
- Kompanija pokreće aplikaciju.
- Upisuje što više lјudi.
- Zatim zarađuje od njene korisničke baze.
Kada programer ili korporacija objavi popularnu aplikaciju, korisničko iskustvo je često neverovatno elegantno, posebno kako popularnost aplikacije raste. Zbog toga su uspeli tako brzo da steknu vuču, za početak. Mnoga softverska preduzeća u početku nisu zabrinuta za monetizaciju. Umesto toga, oni su isklјučivo fokusirani na širenje i zadržavanje novih potrošača, ali na kraju moraju da počnu da profitiraju.
Međutim, ograničenja preuzimanja rizičnog finansiranja često štete životnom ciklusu i, na kraju, korisničkom iskustvu mnogih aplikacija koje trenutno koristimo. Na primer, kada firma prikuplјa rizični kapital da bi razvila aplikaciju, njeni investitori obično očekuju povraćaj ulaganja u desetinama ili stotinama puta od onoga što su uložili. To znači da, umesto da sledi dugoročnu strategiju rasta koja može ako se održava organski, kompanija je često gurnuta na jedan od dva puta: marketing ili prodaja podataka.
Više podataka znači više cilјanih oglasa za brojne Web 2.0 kompanije kao što su Google, Facebook, Twitter i druge. Ovo ima za rezultat sa više klikova i, kao rezultat, više novca od reklama. Eksploatacija i centralizacija korisničkih podataka su fundamentalni za funkcionisanje web-a kakav poznajemo i koristimo sada. Kao rezultat toga, kršenje podataka je uobičajena pojava u Web 2.0 aplikacijama. Postoje čak i web sajtovi posvećene praćenju kršenja podataka i obaveštavanju kada su vaši lični podaci hakovani.
Nemate kontrolu nad vašim podacima ili načinom na koji se oni čuvaju u Web 2.0. Istina, preduzeća često prate i čuvaju korisničke podatke bez njihove dozvole. Firme zadužene za ove platforme zatim poseduju i upravlјaju svim ovim podacima. Štaviše, kada vlade veruju da neko izražava mišlјenje koje je u suprotnosti sa njihovom propagandom, često zatvaraju servere ili zaplenjuju bankovne račune. Vlade mogu lako da se mešaju, kontrolišu ili gase aplikacije koristeći centralizovane servere.
Vlade često intervenišu u bankama jer su i one digitalne i pod centralizovanom kontrolom. Međutim, tokom perioda visoke volatilnosti, prekomerne inflacije ili druge političke nestabilnosti, oni mogu da zatvoebankovne račune ili ograniče pristup sredstvima. Web 3.0 pokušava da radikalno preispita način na koji konstruišemo aplikacije i komuniciramo sa njima iz temelјa.
Šta je Web 3.0?
Web 3.0, takođe poznat kao semantički web ili čitanje-upisivanje-izvršavanje, je era (od 2010. nadalјe) koja aludira na budućnost web-a. Veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje (ML) omogućavaju računarima da analiziraju podatke na isti način na koji to rade lјudi, što pomaže u inteligentnom generisanju i distribuciji vrednog sadržaja u skladu sa specifičnim potrebama korisnika.
Postoji nekoliko klјučnih razlika između Web 2.0 i Web 3.0, ali decentralizacija je u srcu oba. Programeri Web 3.0 retko kreiraju i primenjuju aplikacije koje se pokreću na jednom serveru ili čuvaju podatke u jednoj bazi podataka (obično hostovanoj i kojom upravlјa jedan dobavlјač u cloud-u).
Umesto toga, Web 3.0 aplikacije su izgrađene na blockchainovima, decentralizovanim mrežama brojnih peer-to-peer čvorova (servera) ili na hibridu ova dva. Ovi programi su poznati kao decentralizovane aplikacije (DApps) i taj termin ćete često čuti u zajednici Web 3.0. Učesnici mreže (programeri) su nagrađeni za pružanje usluga najvišeg kvaliteta za uspostavlјanje stabilne i bezbedne decentralizovane mreže.
Šta je Web 3.0 u kriptovaluti?
Kada je u pitanju Web 3.0, videćete da se kriptovaluta često pominje. To je zato što se mnogi Web 3.0 protokoli u velikoj meri oslanjaju na kriptovalute. Umesto toga, nudi novčani podsticaj (tokene) svima koji žele da pomognu u kreiranju, upravlјanju, doprinosu ili pobolјšanju jednog od projekata. Web 3.0 tokeni su digitalna sredstva koja su povezana sa vizijom stvaranja decentralizovanog Interneta. Ovi protokoli mogu da obezbede različite usluge, kao što su računanje, propusni opseg, skladištenje, identifikacija, hosting i druge online usluge koje su ranije pružali provajderi u cloud-u.
Na primer, Livepeer protokol, koji je zasnovan na Ethereum-u, pruža tržište za provajdere video infrastrukture i aplikacije za striming. Slično, Helium podstiče potrošače i mala preduzeća da obezbede i potvrde pokrivenost bežičnom mrežom i šalјu podatke o uređaju kroz mrežu koristeći blockchainove i tokene.
Ljudi mogu da zarade za život učestvujući u protokolu na različite načine, kako tehničke tako i netehničke. Potrošači usluge obično plaćaju da koriste protokol, slično kao što bi platili dobavlјaču usluga u cloud-u kao što je Amazon Web Services. Kao i mnogi oblici decentralizacije, nepotrebni i često rasipnički posrednici su eliminisani.
Štaviše, Web 3.0 će se u velikoj meri oslanjati na nezamenlјive tokene (NFT), digitalne valute i druge blockchain entitete. Reddit, na primer, pokušava da uđe u Web 3.0 tako što će osmisliti mehanizam za korišćenje tokena kriptovaluta kako bi korisnicima omogućio da suštinski kontrolišu delove zajednica na licu mesta u kojima učestvuju. Koncept je da bi korisnici koristili „poene zajednice“, koje bi zaradili objavlјivanjem na određenom subredditu. Korisnik zatim daje bodove na osnovu toga koliko korisnika je glasalo za ili protiv određene objave. (To je jednostavno blockchain verzija Reddit Karma-e).
Te tačke u suštini mogu da se koriste kao deonice sa pravom glasa, omogućavajući korisnicima koji su dali značajan doprinos da imaju veću reč u izborima koji utiču na zajednicu. Pošto se te tačke čuvaju na blockchainu, njihovi vlasnici imaju veću kontrolu nad njima; oni ne mogu da budu jednostavno oduzeti, i oni vas prate. Da budemo pošteni, ovo je samo jedna upotreba, korporativna verzija Web 3.0 ideje poznate kao decentralizovane autonomne organizacije (DAO), koje koriste tokene za ravnomerniju raspodelu vlasništva i ovlašćenja za donošenje odluka.
Web 2.0 vs. Web 3.0
Hajde da pogledamo donju tabelu da bismo uporedili Web 2.0 i Web 3.0.
Koja su svojstva Web 3.0?
Prelazak sa Web 2.0 na 3.0 odvija se sporo i nezapaženo za širu javnost. Web 3.0 aplikacije imaju isti izgled i osećaj kao i 2.0 aplikacije, ali je pozadinski deo fundamentalno drugačiji.
Budućnost Web 3.0 vodi ka univerzalnim aplikacijama koje mogu da se čitaju i koriste na širokom spektru uređaja i vrsta softvera, čineći naše komercijalne i slobodne aktivnosti praktičnijim.
Decentralizacija podataka i uspostavlјanje transparentnog i bezbednog okruženja biće omogućeni razvojem tehnologija kao što su distribuirane knjige i skladište blokova, koje će prkositi centralizaciji, nadzoru i eksploatacionom oglašavanju Web 2.0.
U decentralizovanom web-u, pojedinci će moći s pravom da kontrolišu njihove podatke kada decentralizovana infrastruktura i platforme aplikacija zamene centralizovane tehnološke kompanije.
Hajde da pogledamo četiri svojstva Web 3.0 da bismo bolјe razumeli njegovu složenost i suptilnosti.
Semantički web
„Semantički web“ je klјučna komponenta Web 3.0. Frazu je skovao Tim Berners-Lee da opiše mrežu podataka koje mašine mogu da analiziraju. Dakle, na čistom engleskom, šta to znači? Šta tačno podrazumeva termin „semantika“? Koja je razlika između „Obožavam Bitcoin“ i „Ja <3 Bitcoin“?
Iako se sintaksa ove dve fraze razlikuje, semantika je slična. Semantika se bavi značenjem ili emocijom izraženom činjenicama, a obe te rečenice predstavlјaju iste emocije u prethodno pomenutom primeru. Dva kamena temelјca Web 3.0 su semantički web i veštačka inteligencija. Semantička mreža će pomoći u podučavanju računara šta znače podaci, omogućavajući veštačkoj inteligenciji da razvije slučajeve upotrebe u stvarnom svetu koji mogu bolјe da iskoriste podatke.
Primarni koncept je da se izgradi spiderweb znanja širom interneta koja će pomoći u razumevanju značenja reči i generisanju, delјenju i povezivanju sadržaja kroz pretragu i analizu. Web 3.0 će omogućiti veću komunikaciju podataka zahvalјujući semantičkim metapodacima. Kao rezultat toga, korisničko iskustvo napreduje na novi nivo povezivanja koji koristi prednosti svih dostupnih podataka.
3D grafika
Web 3.0 će transformisati budućnost interneta kako se razvija od jednostavnog dvodimenzionalnog web-a u realističniji trodimenzionalni cyber svet. Web 3.0 web sajtovi i usluge, kao što su e-trgovina, online igre i tržište nekretnina, u velikoj meri koriste trodimenzionalni dizajn.
Koliko god ova misao izgledala čudno, istina je da hilјade lјudi širom sveta trenutno komuniciraju na ovom mestu. Na primer, uzmite u obzir online igre kao što su Second Life ili World of Warcraft, gde su učesnici znatno više zabrinuti za dobrobit njihovih virtuelnih avatara nego za njihove kolege iz stvarnog života.
Veštačka inteligencija
Web sajtovi će moći da filtriraju i ponude najbolјe činjenice korisnicima zahvalјujući veštačkoj inteligenciji. U trenutnoj eri Web 2.0, organizacije su počele da traže povratne informacije od kupaca kako bi bolјe razumele kvalitet proizvoda ili imovine. Na primer, uzmite u obzir sajt kao što je Rotten Tomatoes, gde korisnici mogu da ocenjuju i recenzuju filmove. Filmovi sa višom ocenom često se smatraju „dobrim filmovima“. Liste poput ove nam omogućavaju da preskočimo „loše podatke“ i pređemo direktno na „dobre podatke“.
Jedan od najznačajnijih doprinosa Web 2.0 su recenzije kolega, kao što smo već spomenuli. Ali, s druge strane, lјudske preporuke nisu nepotkuplјive, kao što svi znamo. Grupa lјudi može da se udruži kako bi dala filmu nezasluženo pozitivne kritike kako bi podigla njegove ocene. Veštačka inteligencija može da nauči da razlikuje dobre i loše podatke i da nam pruži pouzdane informacije.
Ubiquitous
Ubiquitous se odnosi na koncept postojanja ili prisutnosti na više mesta istovremeno, odnosno sveprisutnosti. Ova funkcija je već dostupna u Web 2.0. Na primer, uzmite u obzir platforme društvenih medija kao što je Instagram, gde korisnici snimaju fotografije njihovim telefonima, a zatim ih objavlјuju i distribuiraju online, gde one postaju njihova intelektualna svojina. Jednom objavlјena, slika postaje sveprisutna ili dostupna svuda.
Sa napretkom mobilnih uređaja i internet veze, Web 3.0 iskustvo će biti dostupno svuda, u bilo koje vreme. Internet više neće biti ograničen na vaš desktop računar, kao što je bio sa Web 1.0, ili vaš pametni telefon, kao što je bio sa Web 2.0. Biće svemoćan. Pošto je većina stvari oko vas povezana online (Internet stvari), Web 3.0 bi mogao da se nazove web svega i svuda.
Kako da pripremite vaš brend za Web 3.0 revoluciju?
Rana upotreba Spatial Web-a, ili Web 3.0, već je tu, koliko god to zvučalo u budućnosti. Sada je vreme da poslovni rukovodioci shvate šta obuhvata sledeća kompjuterska era, kako će to uticati na preduzeća i kako će da proizvodi novu vrednost kako se razvija.
Pored toga, lјudi treba da budu spremni da shvate kako će neki od poznatijih i eksperimentalnih Web 3.0 poslovnih modela dobiti vrednost u narednim godinama ispitivanjem postojećih i praktičnih Web 3.0 poslovnih modela. Neki od pristupa su navedeni u odelјcima ispod.
Izdavanje matične imovine
Ova izvorna sredstva su neophodna za rad mreže i njihovu vrednost izvode iz sigurnosti koju pružaju; obezbeđivanjem dovolјno visokog podsticaja poštenim rudarima da obezbede moć heširanja, cena za zlonamerne aktere da izvedu napad raste u tandemu sa cenom izvorne imovine, a dodatna bezbednost podstiče dalјu potražnju za valutom, podižući njenu cenu i vrednost. Kao rezultat toga, vrednost ove domaće imovine je temelјno ispitana i izmerena.
Izgradnja mreže držanjem izvornog sredstva
Neke od prvih kompanija za kripto mreže imale su jedan cilј: da njihove mreže učine profitabilnijim i unosnijim. Poslovni model koji je koji je bio rezultat može da se rezimira kao „razvijanje njegove izvorne riznice sredstava; izgrađivanje ekosistema“. Blockstream, kao jedan od najvećih održavatelјa Bitcoin Core-a, oslanja se na njegov BTC bilans da generiše vrednost. Slično tome, ConsenSys je narastao na hilјadu radnika, konstruišući klјučnu infrastrukturu za Ethereum (ETH) ekosistem kako bi povećao vrednost ETH-a koji poseduje.
Tokeni za plaćanje
Sa porastom prodaje tokena, novi talas blockchain inicijativa izgradio je njihove poslovne modele oko tokena plaćanja unutar mreža, često formirajući dvostrano tržište i zahtevajući korišćenje matičnog tokena za sva plaćanja. Prema pretpostavkama, kako ekonomija mreže raste, potražnja za ograničenim izvornim tokenom plaćanja će rasti, što će imat kao rezultat porast vrednosti tokena.
Sagorevanje tokena
Korišćenje tokena za stvaranje zajednica, korporacija i inicijativa možda neće uvek moći da prenesu zaradu direktno na držaoce tokena. Na primer, ideja o otkupu/sagorevanju tokena izazvala je veliko interesovanje kao jedan od aspekata Binance (BNB) i MakerDAO (MKR) tokena. Izvorni tokeni se otkuplјuju sa javnog tržišta i sagorevaju kako prihodi pritiču u projekat (preko Binance naknada za trgovanje i MakerDAO naknada za stabilnost), što ima za rezultat smanjenje ponude tokena i povećanje cene.
Oporezivanje špekulacija
Sledeća generacija poslovnih modela koncentrisana je na uspostavlјanje finansijske infrastrukture za ovu domaću imovinu, uklјučujući berze, čuvare i dobavlјače derivata. Svi su kreirani sa jednim cilјem: da pruže usluge korisnicima koji žele da spekulišu sa ovim rizičnim sredstvima. Pošto su osnovne mreže otvorene i bez dozvole, organizacije poput Coinbase-a ne mogu da zaklјučaju monopolsku poziciju pružanjem „ekskluzivnog pristupa“. Ipak, likvidnost i brendovi takvih kompanija tokom vremena pružaju odbrambene jarke.
Koje su prednosti Web 3.0 u odnosu na njegove prethodnike?
Pošto posrednici više nisu uklјučeni u Web 3.0, korisnički podaci više neće biti kontrolisani. Ovo minimizuje verovatnoću vladine ili korporativne cenzure, kao i efikasnost napada uskraćivanjem usluge (DoS).
Obimniji skupovi podataka daju algoritme sa više informacija za procenu kako se više proizvoda povezuje na internet. Ovo će im omogućiti da isporuče tačnije informacije koje su prilagođene individualnim zahtevima korisnika.
Pre Web 3.0, pronalaženje najprefinjenijih rezultata na search enginesima bio je težak zadatak. Oni su, međutim, pobolјšali njihovu sposobnost da otkriju semantički relevantne rezultate na osnovu konteksta pretrage i informacija tokom vremena. Kao rezultat toga, pregledavanje web-a postaje praktičnije, omogućavajući svima da dobiju specifične informacije koje su im potrebne sa relativnom lakoćom.
Korisnička služba je klјučna za pozitivno korisničko iskustvo na web sajtovima i web aplikacijama. Međutim, mnoge uspešne web kompanije nisu u mogućnosti da povećaju njihove operacije podrške korisnicima zbog visokih troškova. Korisnici mogu da imaju bolјe iskustvo u interakciji sa osoblјem za podršku korišćenjem inteligentnih robota za ćaskanje koji mogu da razgovaraju sa nekoliko potrošača istovremeno, što je moguće zahvalјujući Web 3.0.
