Kada Elon Musk iznese svoja predviđanja o budućnosti, svet obično zastane da posluša, bez obzira na to koliko ta vizija zvučala neverovatno. Njegova najnovija i možda najambicioznija najava do sada pomera granice naučne fantastike i pretvara ih u realan inženjerski plan. Prema njegovim rečima, kompanija SpaceX će u narednih deset godina poslati stotine, a verovatno i hiljade ljudi na površinu Meseca i planete Mars.
Ova hrabra izjava nije samo marketinški trik. Iza nje stoji decenija mukotrpnog rada, testiranja i milijarde dolara uloženih u razvoj novih tehnologija koje imaju samo jedan krajnji cilj – da od čovečanstva naprave multiplanetarnu vrstu. Ali, kako tačno SpaceX planira da izvede ovaj istorijski poduhvat i šta to znači za budućnost svih nas?
Starship – raketa koja menja apsolutno sva pravila igre
U centru ovog grandioznog plana nalazi se Starship, najveća i najmoćnija raketa ikada napravljena u istoriji ljudskog roda. Za razliku od dosadašnjih svemirskih letelica koje su se koristile samo jednom i potom odbacivale da izgore u atmosferi ili padnu u okean, Starship je dizajniran da bude u potpunosti i brzo višekratno upotrebljiv.
Ovaj koncept je ključan. Musk često upoređuje svemirska putovanja sa avio-industrijom. Zamislite koliko bi karta za avion koštala kada bi se Boeing 747 bacao nakon svakog leta. Višekratna upotreba omogućava drastično smanjenje troškova lansiranja, što je jedini način da se transportuju stotine hiljada tona tereta i hiljade ljudi duboko u Sunčev sistem. Starship ima kapacitet da u nisku Zemljinu orbitu ponese preko 100 tona tereta, ili da istovremeno preveze do 100 putnika u svojim prostranim kabinama.
Povratak na Mesec kao zagrevanje za veće ciljeve
Iako je Mars ultimativna nagrada, put do njega vodi preko našeg najbližeg nebeskog suseda. SpaceX je već duboko uključen u NASA program Artemis, čiji je cilj da nakon više od pola veka vrati astronaute na lunarnu površinu.
Modifikovana verzija rakete Starship izabrana je kao zvanični lunarni lender koji će transportovati astronaute iz orbite na površinu Meseca. Međutim, Muskova vizija se ne završava samo na postavljanju zastave i prikupljanju kamenja. Njegov dugoročni plan uključuje izgradnju trajne lunarne baze, koja se u krugovima kompanije često naziva „Moon Base Alpha“. Mesec će služiti kao savršen poligon za testiranje staništa, sistema za održavanje života i rudarskih tehnologija koje će kasnije biti presudne za preživljavanje na znatno udaljenijem i surovijem Marsu.
Crvena planeta i vizija multiplanetarne civilizacije
Kada je reč o Marsu, planovi postaju eksponencijalno ambiciozniji. Cilj kompanije SpaceX nije samo slanje jedne istraživačke ekspedicije, već izgradnja potpuno funkcionalnog i samoodrživog grada. Elon Musk veruje da je to neophodan korak kako bi se osigurao opstanak ljudske vrste u slučaju kataklizmičkih događaja na Zemlji, bilo da su oni prirodnog ili veštačkog porekla.
Mehanika ovog putovanja je fascinantna. Zbog orbitalnih putanja Zemlje i Marsa, prozor za idealno i najkraće lansiranje otvara se otprilike svakih 26 meseci. Musk planira da u tim periodima lansira čitave flote Starship letelica. Da bi rakete imale dovoljno goriva za putovanje dugo milionima kilometara, one će morati da se dopunjuju gorivom u Zemljinoj orbiti pre nego što krenu na konačno putovanje – tehnika koja do sada nikada nije izvedena u ovim razmerama.
Najveći izazovi na ovom epskom putovanju
Iako su inženjerski uspesi kompanije SpaceX do sada neosporni, pred njima se nalaze planine izazova koje tek treba savladati:
-
Ekstremna radijacija: Putovanje do Marsa traje mesecima, a putnici će biti izloženi opasnom nivou kosmičke radijacije van zaštitnog magnetnog polja Zemlje.
-
Proizvodnja goriva na Marsu: Da bi se letelice vratile na Zemlju, gorivo mora da se proizvodi direktno na Marsu. SpaceX planira da koristi Sabatier proces – izvlačenje ugljen-dioksida iz marsovske atmosfere i leda sa polova kako bi se sintetisao tečni metan i kiseonik.
-
Održavanje života u surovim uslovima: Ljudi će morati da žive u zatvorenim staništima pod pritiskom, da uzgajaju sopstvenu hranu i recikliraju gotovo 100 procenata vode u okruženju koje ne prašta greške.
Narednih deset godina će bez sumnje biti najuzbudljiviji period u istoriji istraživanja svemira. Čak i ako se Muskova prilično optimistična vremenska linija pomeri za koju godinu – što je čest slučaj u ovoj industriji – pravac kretanja je nezaustavljiv. Mašinerija je pokrenuta u fabrici Starbase u Teksasu, a san o tome da ljudi šetaju površinom dve različite planete više nije samo scenario iz holivudskih filmova, već inženjerski plan koji se ostvaruje pred našim očima.
