Bez sumnje, Silent Hill 2 je jedna od najikoničnijih i najznačajnijih psiholoških horor igara svih vremena. U 2001. godini, ova igra je revolucionisala način na koji se prave horor igre; dok su druge igre postizale uspeh sa „jump scare“ trenucima i zombijima, Silent Hill 2 je uneo preplavljujući osećaj užasa. Postoji razlog zašto se mnoge moderne horor igre pozivaju na ovu kao svoju inspiraciju. Zbog toga su mnogi igrači bili skeptični, zabrinuti, ali i malo optimistični kada je najavljen rimejk Silent Hill 2 od strane iskusnog horor razvojnog tima, Bloober Team.
I ja sam bio zabrinut. Dok obično ne volim da se previše osvrćem na svoju ličnu istoriju na početku recenzija, mislim da je vredno pomenuti da je originalni Silent Hill 2 moja omiljena video igra svih vremena. Kao tinejdžer, potpuno mi je promenila percepciju o tome šta video igra može da bude, sa jezivom atmosferom, emotivnim pripovedanjem i mračnom pričom kakvu do tada nisam video. Moje igranje ovog rimejka, kao i reči koje slede, dolaze od super-fana; nekoga ko dobro poznaje i voli Silent Hill 2. Zbog toga mi pričinjava veliko zadovoljstvo da kažem da je ovaj rimejk Silent Hill 2 izvanredan. Ne samo da je verno rekreiran, već uspeva da unapredi i osveži ono što je, po mom mišljenju, najveća horor igra svih vremena. Sa tako čvrstim temeljem i modernizovanim izgledom, teško je pronaći mane.
S obzirom na to da je prošlo 23 godine od originala, neću pretpostaviti da znate sve o Džejmsu Sanderlendu i njegovom misterioznom putovanju u mračan, izopačen i užasno prljav grad koji vapi za dobrim čišćenjem. Na početku igre, Džejms prima pismo od svoje žene, Meri, koja mu kaže da je čeka u jezivom gradu na njihovom „posebnom mestu“. To bi bio divan gest da Meri nije mrtva već tri godine. Ipak, vođen zbunjenošću i nadom, Džejms ulazi u grad prekriven maglom kako bi pronašao odgovore.
Silent Hill nije običan grad; pun je čudnih i grotesknih stvorenja, emocionalno oštećenih likova koji svi traže svoj osećaj zatvorenja, i noćnih mora vrednih lokacija za istraživanje, ispunjenih vratima koja treba otključati, zagonetkama koje treba rešiti i misterijama koje treba otkriti, pod uslovom da preživite. Bilo je to fantastično okruženje 2001. godine, a i ovde se drži izvanredno. Silent Hill je jedno od najikoničnijih mesta u istoriji video igara, a Bloober Team je obavio impresivan posao u njegovom ponovnom stvaranju. Magla, koja je nekada bila svojevrsno maskiranje zbog ograničenja PS2 konzole, sada se kreće i diše kao da je lik sama po sebi, obavijajući Džejmsa i njegovo okruženje na zloslutan i preteći način. Oseća se kao da ima svoju ličnost, što čini stvorenja koja vrebaju unutar nje još strašnijim.
Oni koji su brinuli kako će originalni Silent Hill 2 biti predstavljen ovde mogu odahnuti, jer je urađeno sa nivoom pažnje i poštovanja. Dok je narativ ostao netaknut, a kultni dijalozi nepromenjeni, ono što zaista podiže Silent Hill 2 na viši nivo su proširenja u gejmpleju.
Na primer, način na koji Džejms prvi put dobija radio i svoje prvo oružje je drugačiji; ne drastično, ali sa više osećaja jeze, što daje narednim susretima dodatnu težinu. Prvi put kada zakoračite u grad, možete istražiti napuštenu cvećaru, a Neely’s Bar ima dodatne zagonetke koje vas primoravaju da dublje zađete u napuštene prodavnice koje okružuju jezive ulice. Ove promene dodaju dubinu putovanju, bez preteranog menjanja originalne priče, obogaćujući igru umesto da umanjuju njenu vrednost.
Svaka ključna lokacija kroz koju ćete se probijati je otprilike onakva kakvu je pamtim, ali sa raznolikim promenama koje ponovo proširuju zadatak pred vama. Drvena strana apartmana, bolnica Brookhaven, zatvor Toluca, hotel Lake View i ostale lokacije su mi sledile krv u žilama dok sam ih prvi put ulazio u rimejku, dok su mi se sećanja na PS2 vraćala. Ovaj rimejk, sa zadivljujućim vizualnim prikazom, oživljava svaki odvratni detalj, čineći noćne more još jezivijim.
Kao što je bio slučaj u originalu, Silent Hill 2 ne bi bio potpun bez povratka Pyramid Head-a, jednog od najstrašnijih video igara svih vremena. On i dalje dominira prisutnošću, a Bloober Team mudro zadržava njegovu zagonetnu, jezivu auru. Njegova uloga je još strašnija ovog puta, sa atmosferom koja kulminira njegovim prvim pojavljivanjem. Sva ta jeziva prisutnost, sa zvukom teškog mača koji se vuče po podu, podseća me da nikad nije previše daleko.
Na kraju, Silent Hill 2 je igra koja uspešno balansira između poštovanja originala i inovacija za nove i povratničke igrače. Ovaj rimejk obuhvata promene u zagonetkama i proširenim okruženjima, čime igru podiže na viši nivo, a sve to bez gubljenja suštine koja je original učinila tako nezaboravnim iskustvom: sposobnost igre da uđe pod vašu kožu i ostane tu.