Jedno istraživanje ispituje na koji način se raspoloženja šire kroz grupe na društvenim mrežama. Rezultati ukazuju na to da se raspoloženja zaista mogu preneti, dok depresija ne može.
Ovo je zanimljivo otkriće obzirom na rastuću rasprostranjenost depresije kod tinejdžera. Podaci Svetske zdravstvene organizacije (WHO) ukazuju na to da depresija zahvata oko 350 miliona ljudi na svetu. Činjenica da je depresija kod tinejdžera posebno u porastu ozbiljan je razlog za brigu. Jedna studija provedena pre par godina otkrila je da su prijave velikih depresivnih epizoda među mladim ljudima skočile za 37 posto između 2005. i 2014. godine.
Ova studija pod vođstvom istraživača sa Univerziteta u Warwick-u, gledala je na to kako na pojedince utiču raspoloženja njihovih prijatelja, kako se raspoloženja šire grupom, i može li se širiti i depresija. Njihovo istraživanje otkrilo je da, iako simptomi depresije – poput osećaja bespomoćnosti ili gubitka interesa – mogu biti društveno zarazni, uticaj raspoloženja prijatelja nije dovoljan da biste i sami „zaradili“ depresiju.
Tim je analizirao podatke Nacionalne longitudalne studije zdravlja od adolescencije do odrasle dobi (eng. National Longitudinal Study of Adolescent to Adult Health) i koristili se matematičkim modelima te su otkrili da što više vaših prijatelja pati od loših raspoloženja, to je veća verovatnost da će i vama biti isto, i biće teže poboljšati situaciju. Suprotan učinak pronađen je kod ljudi koji imaju pozitivniji društveni krug.
„Prethodne studije pokazale su da društvena podrška i nova prijateljstva mogu pozitivno delovati na poremećaje raspoloženja kod adolescenata, a nedavni eksperimenti pokazuju da emocionalno stanje pojedinca može biti pod uticajem izlaganja emocionalnim izrazima društvenih kontakta“, rekao je voditelj studije Rob Eyre u izjavi.
„Očito, bilo bi blagotvorno imati bolje razumevanje načina na koji su raspoloženja adolescenata pod uticajem raspoloženja njihovih prijatelja u informativnim intervencijama koje se bave depresijom kod adolescenata.“
Iako je njihova studija pokazala da loša raspoloženja prijatelja nisu dovoljna da bi nekoga gurnula u depresiju, istraživači žele ukazati na to da je jednako važno proučavati i podržavati ljude koji iskazuju simptome depresije koja još uvek nije na visokom nivou.
„Niski nivoi simptoma depresije kod adolescenata problem su od velike trenutne važnosti jer su zaista vrlo česti, umanjuju kvalitet života i vode do većeg rizika od depresije kasnije u životu, u odnosu na situacije kada simptoma uopšte nema“, rekla je ko-autora Frances Griffiths.
„Rezultati koje smo pronašli mogu informisati agencije koje se bave javnim zdravstvom i dizajnirati intervencije protiv depresije kod adolescenata.“
