Postoji nešto čudno privlačno kod vozova. Ne spadamo u grupu entuzijasta koji provode sate i daju čitavo bogatstvo na igranje sa minijaturnim vozovima ili njihovim simulacijama, ali uživamo da se vozimo vozom. Ispostavlja se da postoji određeno zadovoljstvo u posedovanju ogromnog broja vozova, kao i u odgovornosti za logistiku počevši od stanica i šina do održavanja i skladišta.
Postavljena u period na kraju 19. veka, „Railway Empire“ vam daje kontrolu nad vašom ličnom voznom kompanijom dok železnička industrija raste neverovatnom brzinom. S obzirom da ste zaduženi za postavljanje šina i kreiranje novih ruta širom Amerike, odgovorni ste za povezivanje kako velikih tako i malih gradova širom zemlje, stvarajući tako jednu ogromnu kompleksnu mrežu transkontinentalne ponude i potražnje koja bi Jacka Welcha učinila ponosnim.
Railway Empire
Kao direktoru kompanije, „Railway Empire“ vam daje sve alate koji su vam neophodni da stvorite železničku mrežu svojih snova. Šine se postavljaju između stanica, dodeljuju se oblasti za održavanje, pomoćne šine i signali se obeležavaju i ograničavaju, a putevi se utvrđuju, što stvara jednu veliku simulaciju železnice. Pošto na raspolaganju imate jedno sveobuhvatno istraživačko drvo, imate i pristup određenom broju unapređenja koja su nastala u toku sto godina u okviru kojih se „Railroad Empire“ dešava, počevši od poštanskih kočija do prvih putničkih ekspres Super Hudson vozova.
Railway Empire
Same lokomotive su predivno oblikovane, a jasno je da su igru napravili obožavaoci ove oblasti – čak možete izabrati i kameru u vozu i gledati putovanje sa nivoa zemlje. Grafika nije revolucionarna, ali i dalje može biti očaravajuća – način na koji se oblaci ponašaju kao plafon kada zumirate u odnosu na virtualni minijaturni svet, prikazujući slikovite predele Amerike onako kako pogled odozgo ne može.
Nažalost, ne postoji jedna međusobno povezana mapa SAD-a – umesto toga, ova kontinentalna zver je podeljena na više ogromnih regiona koje morate igrati posebno. Iako su te oblasti prilično velike i često se pružaju preko više država, ovo ipak ograničava igranje – gradovi i resursi su rašireni po prilično velikoj oblasti, a nemogućnost da se dovoljno odzumira kako biste ih jasno videli često može biti frustrirajuća. Više puta smo morali da tumaramo po mapi tražeći određeni grad, pošto igra ne nudi nikakvu indikaciju lokacije tog grada na mini mapi.
Railway Empire
Ovo je samo mali odlomak najvećeg problema ove igre: korisnički interfejs. Interfejs u „Railway Empire“ apsurdno tupav, čineći da čak i najjednostavnije akcije budu smešno kompleksne. Sve zahteva više klikova na ikonice koje se nalaze širom ekrana, pa igra ima jedinstvenu kombinaciju prikazivanja previše informaacija i simultanog prikazivanja ničega što je važno – nakon što smo proveli skoro nedelju dana igrajući ovu igru, i dalje nemamo ideju kako da otkažemo uspostavljenu železničku rutu između lokacija, zbog čega imamo nekoliko ruta koje se ne koriste a koje su slučajno kreirane, pa moramo da ih trpimo u tom stanju dok im ne nađemo primenu.
Railway Empire
Slično tome, tutorijal ove igre predstavlja beskonačnu seriju glasnih monologa kojima je potrebno mnogo vremena da se završe pri čemu ne daju jasno objašnjenje šta je potrebno da se odradi, što vodi ka tome da se popriličan deo igre na početku provede konfuzno i nesigurno. Onda kada se upoznate s igrom, ona postaje prilično jednostavna, ali i dalje postoji ogroman promašaj u pogledu korisničkog interfejsa i dizajna tutorijala – bojimo se da ćemo, kada budemo prestali sa igranjem ove igre na nekih mesec dana, zaboraviti kako da je propisno igramo (što je potpuno apsurdna tvrdnja za žanr strategije).
Railway Empire
Međutim, „Railway Empire“ je nesumnjivo zabavan naslov. Postoji nešto čudno privlačno u tome da ste na čelu svega, a igra vam vrlo mudro daje odgovornost za sve. Od šina do sela pa čak i poslovnog razvoja u gradovima, na kraju možete raširiti svoje pohlepne kapitalističke ruke tako da obuhvatite i jednu i drugu obalu kontinenta i tako oblikujete budućnost cele zemlje. Developeri potpuno obožavaju to predivno razumevanje slobode i kreativnosti koje potiče od žanra strategije, pa krajnji rezultat donosi „Railway Empire“ na svetlost dana.
Railway Empire
Nažalost, kamera ide protiv ovog principa dovoljno uporno da opravda to što joj posvećujemo ceo jedan pasus. Potpuno restriktivna, smešno i neobjašnjivo ograničena, kamera u „Railway Empire“ zaista narušava iskustvo ove igre. Morali smo da pokvarimo igru kako bismo odradili par snimaka ekrana za ovaj pregled, pošto je apsurdno restriktivni pogled kamere zapravo toliko restriktivan da je direktno odsekao polovinu voza na ekranu za održavanje što vas sprečava da vidite upravo ono o čemu se u samoj igri radi.
Ako ostavimo sva ova upozorenja sa strane, „Railway Empire“ je dovoljno zadovoljavajuće iskustvo za bilo kog obožavaoca strategije koji ima čak i najmanje interesovanje za vozove – ili za obožavatelje vozova koji imaju prolazno interesovanje za strategiju. Ova igra nudi kampanju i scenarije sa zadacima i ciljevima kao i sandbox režim koji vam dozvoljava da izgradite mrežu svojih snova, što odgovara većini igrača. Iako nedostatak jednog nivoa koji bi išao od 1830 do 1930 može razočarati neke igrače, krajnji proizvod je jedan sposoban i pristupačan naslov u veoma skromnom žanru, pa „Railway Empire“ dolazi kao strastven – ako ne i baš besprekoran – naslov.