Zamisli, ako možeš, da su WarioWare i Peggle imali bebu, jer to je moja najbolja definicija Pureya, izuzetno brzog iskustva koje uzima staru školu pikselizovane umetnosti kao svoju estetsku osnovu i prenosi te u brzi vrtlog koji ti daje samo deset sekundi u svakom mini-igri da zaradiš unutar-igračku valutu klikera, koje potom ispaljuješ po pachinko mašini između nivoa.
Mini-igre ne dolaze sa nekim očiglednim uputstvima kao kod WarioWare, već te jednostavno ubace unutra i daju ti treptaj oka da shvatiš šta treba da radiš. Kontrole su jednostavne, samo levo i desno, a postoji 30 različitih scenarija koje moraš da savladaš, od kojih svi izgledaju i deluju kao da su izvučeni iz biblioteke Intellivision ili Atari 2600 konzola.
Igre su veoma jednostavne u svom izvođenju i mogu uključivati stvari kao što su simpatični pikselizovani pingvin koji klizi po ledu, vođenje papirnog aviona, ili kontrolisanje gusarskog broda sa ciljem da uhvatiš klikere i izbegneš topovske kugle. Kako napreduješ, brzina igara se postepeno povećava, zajedno sa težinom.
Klikeri koje zaradiš ubacuju se u pachinko mašinu i tu otključavaš nove nivoe za igranje, kao i nasumične nagrade poput umetničkih dela koja dolaze u formi sakupljivih delova koje možeš sklapati kao slagalicu. Problem je u tome što tradicionalne pachinko mašine same po sebi više zavise od sreće nego veštine, pa se može desiti da se trudiš kao gladan nilski konj da sakupiš što više klikera, samo da bi ih video kako propadaju u prazno po pegama prepunoj japanskoj arkadnoj mašini.
Neki će voleti ovaj element nepredvidivosti, ali ako si kao ja i očekuješ da nagrade budu u skladu sa trudom, to može biti frustrirajuće. Neke mini-igre su bolje od drugih. Na primer, jedna sa vinovom lozom u kojoj majmuni skaču između viseće flore je odlična i pravo testiranje veštine, dok druge pružaju omaž arkadnim klasicima poput Missile Command i Asteroids, što sam uživao. Druge su frustrirajuće ili nasumične u svojoj izvedbi, i predstavljaju lekciju u oštroj starinskoj kazni iz igara ili previše neobičnom i neodgovarajućem dizajnu.
Izvan glavne petlje igre, nema puno toga više da se radi, osim beskonačnog moda koji ti omogućava da igraš mikro igre do mile volje, prilagodljivog zvučnog zapisa, i nekoliko prilično smešnih otključavanja koja ti omogućavaju da promeniš likove u nekim igrama.
Rečeno to, ovo je prilično originalan koncept i sasvim dobar način da se malo ubije vreme, prilagođen za igranje na mobilnim uređajima, i radi dobro za one koji vole kratke igre ili za ljude sa kratkim rasponom pažnje. Pureya je originalan, iako kratkotrajan pogled na žanr mikro-igara, koji je solidan način da se provede malo vremena.