U 2015. godini, Elon Musk je predložio detoniranje nuklearki na Marsu kao deo svog plana za teraformisanje planete. Ali to nije bio prvi put da je neko tako nešto predložio, 1958. godine američka avijacija je osmislila tajni plan da baci nuklearnu bombu na Mesec.
U nastojanju da pobede Sovjetsku Rusiju u svemirskoj trci, Sjedinjene Države su razmotrile eksploziju vodonika na Mesecu kako bi se oblak pečurke mogao videti širom sveta.
Tokom 1950-ih, hladnoratovski obračun između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza odigrao se na nekoliko frontova. Obe globalne supersile su jačale svoju nuklearnu moć. 1945. SAD su detonirale prve nuklearne bombe u istoriji. Sovjetima nije trebalo dugo da ih sustignu: svoje prvo nuklearno oružje testirali su 1949. godine.
Hladni rat u punom jeku
Do ranih 1950-ih, nuklearna tehnologija je napredovala. Godine 1952. SAD su testirale svoju prvu vodoničnu bombu, takođe poznatu kao termonuklearna bomba. U poređenju sa ranijim atomskim bombama, ove vodonične bombe su bile stotine puta snažnije.
Godine 1955. Sovjeti su ih ponovo sustigli, detonirajući njihovo prvo termonuklearno oružje. U prvoj deceniji trke u nuklearnom naoružanju, Sovjeti su zaostajali za SAD, ali to će se promeniti sa trkom u svemir.
Godine 1957. Sovjeti su poslali prvi satelit u orbitu. Poznat kao Sputnjik, satelit je poslao šokove širom sveta, a Sjedinjene Države su zadrhtale koliko su za njim zaostajale u trci. I tako su pokrenuli hrabar, strogo poverljiv plan 1958. koji bi ih vratio na čelo.
Planiranje projekta
Posle Sputnjika, američko vazduhoplovstvo je otvorilo novi projekat. „Studija lunarnog istraživačkog leta“, projekat A119 je zapravo bio projekat detonacije nuklearne bombe na površini Meseca.
Mnogi od vrhunskih nuklearnih naučnika u svetu radili su za Fondaciju za istraživanje oklopa u Čikagu. Leonard Reiffel je bio jedan od tih naučnika. Neposredno pre lansiranja Projekta A119, Vazduhoplovstvo je kontaktiralo vodeće naučnike sa pitanjem šta bi se desilo ako bi nuklearna bomba eksplodirala na Mesecu.
To nije bila samo hipoteza. Vazduhoplovstvo je želelo da osigura da nuklearna eksplozija na Mesecu bude vidljiva sa Zemlje. Cela poenta Projekta A119 je bila da pokaže svetu da su SAD ispred Sovjetskog Saveza. Tim koji radi na Projektu A119 odlučio je da uperi bombu na granicu između tamne i svetle strane Meseca.
„Eksplozija bi očigledno bila najbolja na tamnoj strani Meseca, a teorija je bila da ako bi bomba eksplodirala na ivici Meseca, oblak pečurke bi bio obasjan Suncem“, objasnio je Rajfel.
U Rajfelovom istraživačkom timu je bio i diplomirani student na Univerzitetu u Čikagu: Karl Sagan, poznati astronom i planetarni naučnik. Sagan je izračunao veličinu oblaka pečuraka.
Za i protiv nuklearke na Mesecu
Očigledno je da je bilo nekih velikih nedostataka u eksploziji Meseca termonuklearnim oružjem. Prvo, eksplozija bi ostavila ogroman krater koji bi zauvek promenio površinu Meseca. A s druge strane, detonacija bi mogla izazvati veliku reakciju javnosti. Ali naučnici su videli i moguću svetlu stranu. Detonacija bi mogla otkriti nešto o hemiji Meseca ili unutrašnjoj strukturi.
Da je nuklearna bomba eksplodirala na površini Meseca, milijarde ljudi na Zemlji bi videle oblak pečurke. I Sovjeti bi znali da su ih Amerikanci pobedili.
Šta bi se desilo da je Vazduhoplovstvo izvelo Projekat A119? To bi gotovo sigurno poslalo svemirsku trku u sasvim drugom pravcu. Umesto trke za postavljanje čoveka na Mesec, hladnoratovski rivali bi nastavili svoje nuklearno takmičenje.
Projekat A119 na kraju se nije dogodio. A danas, plan za nuklearni napad na Mesec zvuči potpuno suludo. Ali u žaru Hladnog rata, projekat A119 imao je mnogo pristalica. Srećom, SAD su na kraju odlučile da se usredsrede na svemirska putovanja sa ljudskom posadom umesto na nukaliranje Meseca.
