Praetorians dolaze na PS4 zajedno sa još jednim RTS klasikom iz ranih 2000-ih u Commandos-u 2, i dok on pati od protoka vremena približno na isti način kao i igra iz Drugog svetskog rata, nije baš katastrofa kao što se remaster pokazao. To, ga međutim, ne sprečava da bude razočaranje.
Praetorians koncept biće poznat svima koji su se odlučili za strategijsku igru u stvarnom vremenu poput Total War. Postoje istorijske bitke zasnovane na napadu Julija Cezara na Galiju, njegovom građanskom ratu i Crassus-ovom pohodu na Partiju. Igrač kontroliše jednu od tri grupe (Rimsku republiku, Ptolemejsko kralјevstvo ili Varvare). Vi upravlјate jedinicama, a ne pojedincima, i marširate ih u razne ratne scenarije koji su usredsređeni na pobedu u borbenom i teritorijalnom smislu.
Možete da podelite vaše jedinice u manje grupe, zauzmete taktičke položaje i postavite opsadu vašim neprijatelјima. Sve uobičajene taktičke radnje ovih dana, i iako to znači da su Praetorians-i u senci mnogih ponavlјanja te formule u poslednjih 17 godina od njenog prvobitnog izdanja, nešto je manje datirano na konzoli, gde su RTS igre relativna retkost, a kamoli RTS zasnovan na jedinicama. Dakle, u tom pogledu dolazi na povolјniju teritoriju.
Mana je što je ovaj žanr igre tako oskudan na konzolama, mnogo je teže uspešno ga prevesti. Početni tutorial na sreću usporava i upoznaje vas sa detalјnim upravlјanjem jedinicama, kako usmeriti trupe da idu u pravom smeru (u suprotnom će se doslovno suočiti sa istim smerom u svakom trenutku) kako ih ne bi uhvatile bitke i kako stvoriti osnovno taktičko postavlјanje ispred velike borbe. Pomalo je mukotrpno napraviti čak i najjednostavnije manevre, a nedostaje hitnosti za prepucavanja kada se konačno dogode, ali to prilično dobro funkcioniše s obzirom na prelazak na kontroler. Pomaže da se jedinice i manevri označe na direktan način, ublažavajući potencijalnu zabunu.
Postaje malo napetije kada stvari postanu haotičnije, ali Praetorians ideja o haotičnosti izgleda poput prepucavanja u noćnom klubu u poređenju sa modernim varijantama epskog virtuelnog ratovanja, tako da je to jednostavno prihvatlјivo. To, međutim, pokreće sasvim drugo pitanje. Naime, koliko dosadni i ponavlјajući Praetorians-i postaju.
Iako je možda relativno neosporavan u pogledu poređenja na konzoli, ne može se izbeći činjenica da su Praetorians brendovi RTS-a zasnovanih na jedinicama donekle prigušeni. Čak i ako se dodirne vizuelna slika i animacija, još uvek nema prave iskre u bitkama koja sugeriše opako ubadanje, sečenje i nabijanje ratnika u žestokoj borbi do smrti. Ovo je više poput zamućenih redova boja koje se sudaraju jedne o druge dok jedan ne padne. Mašta prirodno popunjava praznine, ali teško da prodaje ideju da je ovo divlјi rat. Ovo nije potpuni remake, tako da nije pošteno očekivati previše na putu modernih procvata, ali zaista bi moglo da se uradi nešto sa nekim dodatnim vizuelnim procvatom koji će pomoći u zastarelim borbenim animacijama. U stvari, remake bi bio bolјi način da se tome pristupi.
Zahvalјujući starosti, malo je dinamičnosti u susretu. Sve je to prilično jednostavno pod-MOBA kliktanje sa malim efektom, a jedino kada zaista vidite slobodu je kada jedinica neobjašnjivo odšeta od glavne grupe. Scenariji imaju malo varijanti, osim ako ne odete tamo, udarite i to, tako da nema mnogo toga što bi bilo upečatlјivo u smislu narativa bilo izvan istorijskog konteksta.
Takođe ne pomaže ni AI, koji ne pruža teške izazove, čak ni u većim bitkama. Često je to strateški ekvivalent loših momaka koji se postrojavaju jedan za drugim u borbi protiv heroja borilačkih veština. Nehotično nadoknađuje neka druga pitanja, ali kada su najveća pretnja pobedi problemi u igri, to ne govori dobro za izazov u igri.
Dolivanje ovog soka od žalbi predstavlјa prskanje tehničkih problema sa tekilom. Uprkos ne baš zabrinjavajućoj snazi savremenih konzola, Praetorians ponekad mucaju i bore se, a u drugim slučajevima puno ruše. Ponekad se dogodi opojna izmišlјotina samo kako biste bili sigurni da nećete zaboraviti napornu dosadu misije koju ste upravo morali da podnesete. To nikako nije razbijanje igara, ali svakako dodaje sveukupnoj neprijatnosti koju Praetorians-i odaju.
Stvar je u tome što su Praetorians-i vrlo u redu igra, sama po sebi, malo je toga što istinski može da se mrzi, ali je takođe toliko suva, dosadna i tehnički izazovna da prevazilazi njeno u redu i postaje jednostavno loša. Možda to nije vrsta igre kojom mnogo dobijamo na PlayStationu, ali to ne znači da zaslužuje prolaz.
