U svetu u kojem se ekonomska moć više ne meri samo fabrikama i prirodnim resursima, već i podacima, algoritmima i inovacijama, Velika Britanija je bacila rukavicu. Objavili su nacionalnu strategiju sa ciljem koji zvuči gotovo kao naučna fantastika: stvoriti digitalnu ekonomiju vrednu trilion (hiljadu milijardi) dolara do 2030. godine. Centralni deo ovog ambicioznog plana, motor koji treba da ga pokrene, jeste masovno ulaganje u veštačku inteligenciju (AI).
Ova vest je mnogo više od obične ekonomske projekcije. To je jasan putokaz kako jedna velika država vidi svoju budućnost u 21. veku. Ali još važnije, to je studija slučaja iz koje Srbija, zemlja sa nespornim IT talentom i rastućim ambicijama, može i mora da izvuče ključne lekcije.
Šta je zapravo „digitalna ekonomija“?
Pre nego što zaronimo u analizu, važno je razumeti ovaj pojam. Digitalna ekonomija nije samo IT sektor. Ona obuhvata svaki deo privrede koji je osnažen digitalnim tehnologijama. To uključuje:
- E-trgovinu (kupovinu i prodaju preko interneta)
- Fintech (digitalne finansijske usluge)
- Digitalni marketing
- Ekonomiju deljenja (eng. gig economy – platforme poput Glovo ili Wolt)
- Industriju video igara i digitalne zabave
- Primenu tehnologije u tradicionalnim industrijama poput poljoprivrede ili medicine.
Britanski cilj od trilion dolara odnosi se na ukupnu vrednost koju sve ove aktivnosti stvaraju.
Anatomija britanske strategije: Četiri stuba za uspeh
Britanski plan se ne zasniva na lepim željama, već na konkretnim, međusobno povezanim stubovima:
- Infrastruktura i direktne investicije: Država ulaže stotine miliona funti u razvoj superkompjutera i AI istraživačkih centara. Cilj je stvoriti „igralište“ na kojem će naučnici i kompanije imati pristup vrhunskoj tehnologiji za razvoj novih AI modela.
- Obrazovanje i privlačenje talenata: Svesni da su ljudi ključni resurs, oni pokreću programe za doktorske studije iz oblasti AI, konvertuju kurseve za ljude iz drugih struka i nude posebne vize za najbolje svetske stručnjake kako bi ih privukli da žive i rade u Britaniji.
- Pro-inovativna regulativa: Umesto da guše inovacije strogim zakonima, oni teže stvaranju fleksibilnog regulatornog okvira koji podstiče eksperimentisanje sa AI tehnologijama, istovremeno štiteći osnovna prava građana.
- Primena u celokupnoj privredi: Strategija insistira na usvajanju AI rešenja u svim sektorima – od Nacionalne zdravstvene službe (NHS) za bržu dijagnostiku, do finansijskog sektora za borbu protiv prevara i poljoprivrede za optimizaciju prinosa.
Srbija u ogledalu: Gde smo mi na tom putu?
Kada britansku strategiju iskoristimo kao ogledalo, možemo jasno videti snage i slabosti Srbije.
- Infrastruktura: Srbija je napravila značajne korake. Izgradnja Naučno-tehnoloških parkova u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Čačku, kao i Državnog data centra u Kragujevcu, predstavlja kičmu naše digitalne infrastrukture. To je naš ekvivalent britanskim AI centrima i odličan temelj.
- Obrazovanje i talenti: Ovo je naša najveća snaga i najveći izazov. Elektronski fakultet u Nišu, beogradski ETF i novosadski FTN su rasadnici svetski priznatih inženjera. Međutim, borba protiv „odliva mozgova“ je ključna. Dok Britanija uvozi talente, naš primarni zadatak je da zadržimo sopstvene.
- Regulativa: Srbija je pokazala agilnost usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini i uvođenjem poreskih olakšica za istraživanje i razvoj. Naš regulatorni okvir je relativno podsticajan, ali je potrebno da nastavi da se razvija u skladu sa globalnim trendovima.
- Primena: Ovde najviše zaostajemo. Dok naš IT sektor cveta radeći uglavnom za strane klijente, primena naprednih tehnologija u ostatku srpske privrede je spora. Potencijal za AI u našoj poljoprivredi, zdravstvu i javnoj upravi (eUprava) je ogroman, ali nedovoljno iskorišćen.
Lekcije sa Ostrva: Konkretni koraci za srpski digitalni skok
Šta Srbija može konkretno da nauči iz britanskog plana od trilion dolara?
- Postaviti smele nacionalne ciljeve: Britanija je jasno i glasno rekla šta želi. I mi moramo definisati naš cilj. Da li je to digitalna ekonomija od 15, 20 ili 30 milijardi evra do 2030? Jasan cilj mobiliše i državu i privatni sektor.
- Fokusirati se na primenu, ne samo na izvoz: Uspeh se ne meri samo time koliko naš IT sektor izvozi, već koliko se digitalizuju domaće firme. Potrebni su programi podrške za mala i srednja preduzeća da usvoje AI i druge tehnologije.
- Stvoriti magnet za talente (domaće i strane): Nije dovoljno samo stvarati talente, moramo ih i zadržati. To podrazumeva ne samo konkurentne plate, već i kvalitet života, transparentne institucije i osećaj da se u Srbiji može graditi svetska karijera. Pored toga, programi za privlačenje naše dijaspore su od vitalnog značaja.
Budućnost se ne čeka, ona se gradi
Britanski plan je pre svega izjava o nameri. To je poruka da se u 21. veku uspeh ne dešava slučajno, već se strateški gradi. Srbija ima temelj – pametne i talentovane ljude. Sada je vreme da na tom temelju izgradimo smelu viziju, postavimo jasan cilj i radimo na tome da digitalna ekonomija postane motor razvoja za čitavo naše društvo, a ne samo za jedan njegov deo. Budućnost pripada onima koji je planiraju.
