Zamislite sledeći scenario: vraćate se kući nakon napornog i dugog dana, ostavljate razbacane stvari po dnevnoj sobi, sudove u sudoperi i gomilu veša na fotelji. Dok vi opušteno sedite i odmarate, vaš pametni robot usisivač tiho patrolira prostorom, pedantno skenira svaki ćošak i čisti podove. Za vas je to samo rutinsko kućno održavanje. Međutim, za tehnološke gigante koji stoje iza modernih pametnih uređaja, taj prizor vašeg nesređenog stana predstavlja nešto sasvim drugo – to je neverovatno dragocen, svež set podataka za treniranje sledeće generacije veštačke inteligencije (AI).
Ono što se dešava unutar vaša četiri zida više nije potpuno privatno. Savremeni kućni aparati opremljeni kamerama, senzorima i stalnom internet vezom pretvorili su naše domove u neprekidne istraživačke laboratorije, a da većina korisnika toga uopšte nije svesna.
Kako pametni usisivači i kućni aparati tajno mapiraju našu privatnost
Kada kupite moderan robotski usisivač vrhunske klase, poput onih koje proizvodi kompanija iRobot (poznata po Roomba seriji), vi ne kupujete samo motor i četke. Vi kupujete visoko sofisticirani kompjuterski vid (computer vision). Da bi ovi uređaji uspešno manevrisali oko vaših papuča, izbegli kablove ili prepoznali gde se nalazi tepih, oni moraju konstantno da fotografišu i snimaju prostor oko sebe.
Problem nastaje kada ti vizuelni podaci napuste memoriju samog uređaja. Da bi algoritam „naučio“ šta je obična čarapa na podu, a šta opasna prepreka, te fotografije se šalju na servere u klaudu (cloud). Tamo ih često pregledaju stvarni ljudi – takozvani označivači podataka (data annotators) širom sveta, koji ručno obeležavaju predmete na slikama. Više puta su u javnost procureli bizarni i duboko uznemirujući snimci iz unutrašnjosti privatnih kuća, uključujući i ljude u prilično intimnim situacijama, a koji su napravljeni upravo sa nivoa poda, iz perspektive pametnog usisivača. Vaša privatnost se tako, komad po komad, prodaje i koristi za hranjenje gladnih AI modela.
Zbog čega su tehnološkim gigantima očajnički potrebni snimci stvarnog života
Možda se pitate zašto bi kompanije poput Amazon-a, Google-a ili kompanije Meta uopšte želele da gledaju vaš nered? Odgovor leži u fenomenu poznatom kao nedostatak kvalitetnih podataka za treniranje. Veštačka inteligencija je u proteklih nekoliko godina praktično „progutala“ ceo internet. Modeli su obučeni na milijardama tekstova, javnih fotografija i video snimaka sa platformi kao što su YouTube ili Wikipedia. Međutim, ti podaci su često idealizovani ili tekstualni.
Da bi se razvila sledeća faza tehnologije – takozvana oličena veštačka inteligencija (embodied AI) i napredni kućni roboti koji će moći da vam skuvaju kafu, operu sudove ili slože veš – mašine moraju da razumeju haos stvarnog sveta. One moraju da znaju kako izgleda stvarna, nesređena ljudska kuhinja, pod kojim uglom svetlost pada na prljavu čašu i kako se različiti predmeti ponašaju u prostoru. Vaš prljavi stan je za njih savršeni poligon, jer pruža nefiltrirane, autentične vizuelne informacije koje se ne mogu veštački generisati u laboratoriji.
Gorka istina o uslovima korišćenja koje niko ne čita
Kada prvi put povezujete svoj novi pametni uređaj sa aplikacijom na pametnom telefonu, pred vama se pojavljuje ogroman, dosadan tekst sa uslovima korišćenja i politikom privatnosti (Terms of Service). Skoro niko ne troši vreme da detaljno pročita te stotine stranica pravnog žargona; svi jednostavno skroluju do dna i pritisnu polje „prihvatam“.
Upravo u tim skrivenim pasusima pravno je regulisano da kompanija ima pravo da prikuplja, analizira i koristi vizuelne i prostorne podatke vašeg doma radi „poboljšanja usluga i razvoja novih tehnologija“. Vi zapravo potpisivanjem tog digitalnog ugovora dobrovoljno pristajete da budete neplaćeni saradnik na razvoju AI projekata, dok istovremeno plaćate punu cenu za sam uređaj. Pametni televizori, bezbednosne kamere (poput sistema Ring), pa čak i moderni frižideri sa unutrašnjim kamerama, funkcionišu po potpuno istom principu – konstantno prikupljaju delove vaše svakodnevice i šalju ih u globalni tehnološki krvotok.
Kako da povratite kontrolu i zaštitite svoj dom od digitalnog nadzora
Potpuno odricanje od modernih tehnologija i povratak na obične, staromodne usisivače za većinu ljudi nije realna opcija. Međutim, to ne znači da treba da budete potpuno bespomoćni u sopstvenoj kući. Postoji nekoliko praktičnih koraka koje možete preduzeti odmah kako biste drastično smanjili količinu podataka koja odlazi iz vašeg doma:
-
Rigorozno proverite podešavanja privatnosti: Otvorite aplikaciju svog pametnog uređaja i potražite opcije kao što su „data sharing“, „analytics“ ili „human review“. Isključite svaku opciju koja dozvoljava slanje slika i video zapisa kompaniji radi testiranja softvera.
-
Birajte uređaje sa lokalnom obradom podataka: Prilikom kupovine tehnike, detaljno istražite da li uređaj obradi podatke lokalno (on-device processing) ili sve šalje na eksterne servere. Lokalna obrada znači da slike ne napuštaju procesor u vašoj kući.
-
Ograničite pristup mreži: Ako vaš pametni aparat nema realnu potrebu da stalno bude povezan na internet da bi obavljao svoj bazični posao, razmislite o tome da mu blokirate pristup mreži preko podešavanja vašeg kućnog ruter-uređaja.
Živimo u vremenu kada su informacije postale najskuplja valuta na planeti. Razvoj veštačke inteligencije donosi neverovatne olakšice i napredak, ali cena tog napretka ne bi smela da bude potpuni gubitak privatnosti i intimnosti našeg doma. Sledeći put kada budete posmatrali svog malog robota kako vredno radi na tepihu, setite se da on možda ne skuplja samo prašinu – već pažljivo beleži i mapira svaki detalj vašeg privatnog života.
