OpenAI je u ponedeljak objavio ono što naziva „ekonomskim planom“ za AI: živi dokument koji izlaže politike koje kompanija smatra da može izgraditi zajedno sa američkom vladom i njenim saveznicima.
Plan, koji uključuje uvod od Chrisa Lehanija, VP-a za globalna pitanja u OpenAI-u, tvrdi da SAD mora delovati kako bi privukla milijarde dolara za čipove, podatke, energiju i talente neophodne da bi „pobedili u AI-u.“
„Dok neke zemalje marginalizuju AI i njegov ekonomski potencijal,“ napisao je Lehani, „američka vlada može otvoriti put svojoj AI industriji da nastavi globalno liderstvo u inovacijama, dok štiti nacionalnu sigurnost.“
OpenAI je više puta pozivao američku vladu da preduzme konkretne akcije na polju AI-a i infrastrukture koja podržava razvoj tehnologije. Savezna vlada je uglavnom prepustila regulaciju AI-a državama, što OpenAI u ovom planu opisuje kao neodrživo.
Samo u 2024. godini, zakonodavci su uveli skoro 700 zakona vezanih za AI, od kojih neki međusobno dolaze u konflikt. Na primer, Zakon o odgovornoj AI upravi u Teksasu nameće teške obaveze na razvoj prepoznavanja otvorenih izvora AI modela.
CEO OpenAI-a, Sam Altman, kritikovao je i postojeće savezne zakone, poput Zakona o čipovima, koji je imao cilj da revitalizuje američku industriju poluprovodnika privlačenjem domaćih ulaganja od najpoznatijih svetskih proizvođača čipova. U nedavnom intervjuu za Bloomberg, Altman je rekao da Zakon o čipovima „[nije] bio toliko efikasan koliko smo se nadali“ i da smatra da postoji „prava prilika“ da administracija Trampa „uradi nešto mnogo bolje kao nastavak.“
„Ono sa čime se zaista duboko slažem sa [Trumpom] je to što je neverovatno kako je postalo teško graditi stvari u Sjedinjenim Američkim Državama,“ rekao je Altman u intervjuu. „Elektane, data centre, bilo šta od toga. Razumem kako birokratski otpad raste, ali to nije korisno za zemlju uopšte. Posebno nije korisno kada razmišljamo o tome šta treba da se desi kako bi SAD vodile u AI-u. A SAD zaista moraju da vode u AI-u.“
Kako bi obezbedio energiju za data centre koji su potrebni za razvoj i rad AI-a, OpenAI-ov plan preporučuje „dramatično“ povećanje savezne potrošnje na energiju i prenos podataka, kao i značajno širenje „novih izvora energije“, poput solarnih, vetroturbinskih farmi i nuklearnih izvora. OpenAI — zajedno sa svojim AI konkurentima — ranije je podržao projekte nuklearnih energenata, tvrdeći da su potrebni kako bi se zadovoljili energetski zahtevi server farmi sledeće generacije.
Tehnički giganti Meta i AWS suočili su se sa poteškoćama u svojim naporima na polju nuklearne energije, mada iz razloga koji nisu vezani za samu nuklearnu energiju.
Na kraći rok, OpenAI-ov plan predlaže da vlada „razvije najbolje prakse“ za implementaciju modela kako bi se zaštitila od zloupotrebe, „pojednostavi“ angažman AI industrije sa nacionalnim sigurnosnim agencijama i razvije kontrole izvoza koje omogućavaju deljenje modela sa saveznicima, dok se „ograničava“ njihov izvoz u „zemlje protivnike“. Takođe, plan podstiče vladu da deli određene informacije vezane za nacionalnu sigurnost, poput obaveštenja o pretnjama AI industriji, sa dobavljačima i pomogne im da obezbede resurse za procenu rizika svojih modela.
„Pristup savezne vlade u vezi sa bezbednošću i sigurnošću frontier modela treba da pojednostavi zahteve,“ navodi se u planu. „Odgovorno izvoziti… modele našim saveznicima i partnerima pomoći će im da izgrade svoje AI ekosisteme, uključujući vlastite zajednice programera koji inoviraju sa AI-em i distribuiraju njegove koristi, dok takođe grade AI na tehnologiji iz SAD-a, a ne na tehnologiji koju finansira Komunistička partija Kine.“
OpenAI već ima nekoliko američkih vladinih agencija kao partnere, a — ukoliko njegov plan postane prihvaćen među zakonodavcima — može da dodaje još više. Kompanija ima dogovore sa Pentagonom za sajberbezbednosne poslove i druge povezane projekte, a takođe je sarađivala sa odbrambenom startup kompanijom Anduril kako bi pružila svoju AI tehnologiju za sisteme koje američka vojska koristi za suzbijanje napada dronovima.
U svom planu, OpenAI poziva na izradu standarda koji će biti „prepoznat i poštovan“ od strane drugih nacija i međunarodnih tela u ime privatnog sektora SAD-a. Međutim, kompanija se zaustavlja na tome da ne podržava obavezna pravila ili uredbe. „[Vlada može da stvori] definisani, dobrovoljni put za kompanije koje razvijaju [AI] da rade sa vladom na definisanju evaluacija modela, testiranju modela i razmeni informacija u cilju podrške zaštitama kompanija,“ navodi se u planu.
Bajdenova administracija je zauzela sličan pristup sa svojim izvršnim naređenjem o AI-u, koje je pokušalo da usvoji nekoliko visokih, dobrovoljnih standarda za bezbednost i sigurnost AI-a. Izvršno naređenje je uspostavilo Institut za sigurnost AI (AISI), federalnu vladinu instituciju koja proučava rizike u AI sistemima, koja je sarađivala sa kompanijama uključujući OpenAI na evaluaciji sigurnosti modela. Međutim, Tramp i njegovi saveznici obećali su da će ukinuti Bajdenovo izvršno naređenje, čime bi kodifikacija tog naređenja — kao i AISI — mogla da bude poništena.
Plan OpenAI-a takođe se bavi pitanjem autorskih prava u vezi sa AI-em, što je vrlo aktuelna tema. Kompanija iznosi stav da bi AI programeri trebalo da budu u mogućnosti da koriste „javno dostupne informacije“, uključujući sadržaj zaštićen autorskim pravima, kako bi razvijali modele.
OpenAI, zajedno sa mnogim drugim AI kompanijama, trenira modele koristeći javne podatke sa interneta. Kompanija ima ugovore o licenciranju sa brojnim platformama i izdavačima, kao i ograničene načine za kreatore da se „isključe“ iz njenog razvoja modela. Međutim, OpenAI je takođe izjavio da bi bilo „nemoguće“ trenirati AI modele bez korišćenja materijala zaštićenih autorskim pravima, a brojni kreatori su tužili kompaniju zbog navodnog korišćenja njihovih dela bez dozvole.
„Ostali akteri, uključujući developere u drugim zemljama, ne preduzimaju nikakve mere da poštuju ili angažuju vlasnike IP prava,“ navodi se u planu. „Ako SAD i države sličnog mišljenja ne reše ovu neravnotežu kroz razumna rešenja koja pomažu napretku AI-a na duži rok, isti sadržaj će i dalje biti korišćen za AI trening na drugim mestima, ali u korist drugih ekonomija. [Vlada treba da obezbedi] da AI ima mogućnost da uči iz univerzalnih, javno dostupnih informacija, kao što to rade ljudi, dok istovremeno štiti kreatore od neovlašćenih digitalnih replika.“
Ostaje da se vidi koji delovi OpenAI-ovog plana, ako ih bude, utiču na zakonodavstvo. Međutim, ove predloge možemo shvatiti kao signal da OpenAI namerava da ostane ključni igrač u trci za ujednačenu politiku AI u SAD-u.
U prvoj polovini prošle godine, OpenAI je više nego utrostručio svoja sredstva za lobiranje, trošeći 800.000 dolara, u poređenju sa 260.000 dolara tokom cele 2023. godine. Kompanija je takođe dovela bivše vladine zvaničnike u svoje izvršne redove, uključujući bivšu zvaničnicu Ministarstva odbrane Sasha Baker, šefa NSA Paula Nakasonea i Aarona Chatterjia, bivšeg glavnog ekonomistu Ministarstva trgovine pod predsednikom Džoom Bajdenom.
Dok vrši zapošljavanja i širi svoj odeljak za globalne poslove, OpenAI je postao glasniji u pogledu AI zakona i pravila koja preferira, na primer, podržavajući zakone u Senatu koji bi uspostavili federalno telo za donošenje pravila za AI i obezbedili federalne stipendije za istraživanje i razvoj AI-a. Kompanija se takođe protivi nekim zakonima, posebno kalifornijskom SB 1047, smatrajući da bi on ugušio inovacije u AI-u i otisnuo talente.