Naučnici su stvorili sintetičke ljudske embrione koristeći matične ćelije, u revolucionarnom napretku koji zaobilazi potrebu za jajašcima ili spermom.
Naučnici kažu da bi ovi modelni embrioni, koji podsećaju na one u najranijim fazama ljudskog razvoja, mogli da pruže ključni prozor za uticaj genetskih poremećaja i bioloških uzroka ponovljenih pobačaja.
Međutim, rad takođe pokreće ozbiljna etička i pravna pitanja jer laboratorijski uzgojeni entiteti ne spadaju u postojeće zakonodavstvo u većini zemalja. Strukture nemaju srce koje kuca ili početke mozga, ali uključuju ćelije koje bi obično nastavile da formiraju placentu, žumančanu vreću i sam embrion.
Profesorica Magdalena Żernicka-Goetz, sa Univerziteta u Cambridgeu i Kalifornijskog instituta za tehnologiju, opisala je rad u plenarnom obraćanju u sredu na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija u Bostonu.
„Možemo stvoriti modele nalik ljudskim embrionima reprogramiranjem (embrionalnih matičnih) ćelija“, rekla je ona na sastanku.
Nema kratkoročnih izgleda da će se sintetički embrioni koristiti klinički. Bilo bi nezakonito ugraditi ih u matericu pacijenta, a još nije jasno da li ove strukture imaju potencijal da nastave sazrijevanje nakon najranijih faza razvoja.
Motivacija za rad je da naučnici shvate period razvoja „crne kutije“ koji se tako zove jer naučnici smeju uzgajati embrione u laboratoriji samo do zakonskog ograničenja od 14 dana.
„Ideja je da ako stvarno modelirate normalan ljudski embrionalni razvoj koristeći matične ćelije, možete dobiti strašno puno informacija o kako započinjemo razvoj, šta može poći po zlu, a da ne moramo koristiti rane embrije za istraživanje“, rekao je Robin Lovell-badge, šef biologije matičnih ćelija i razvojne genetike na Institutu Francis Crick u Londonu.
