Čini se da franšiza Murder Diaries ima nameru da proizvodi igru svakih nekoliko meseci; toliko da počinjemo čak i da sanjamo ove igrice u snu jer nam se čini da ih igramo oduvek.
U prvim Murder Diaries, priča nam je ispričala priču o malom detetu koje je videlo kako njegovog oca ubija banda zvana The White Rabbits, pre nego što je odraslo da traži osvetu. Na kraju prve igre, nakon što se osveti ubici njegovog oca, čovek otkriva da ima žeđ za još smrti i uništenja. To nas je odvelo u Murder Diaries 2 dok pratimo sadašnjeg serijskog ubicu koji pravi haos u donjem stomaku kriminalaca. Ipak, istovremeno se fokusiramo na mladog detektiva koji prati slučaj. Sada u trećoj igri – Murder Diaries 3 – Santa’s Trail of Blood – postoji nova priča i uklјučuje bradatog debelog čoveka u crveno-beloj odeći; tip koji ima naviku da viče „Ho, Ho, Ho“. sa krovova.
Na neki način volimo i mrzimo ove Murder Diaries igre. Oni su osnovni i koriste ista stara sredstva iznova i iznova. Ali postoji nešto što izaziva zavisnost u igri i želјa da se zna kako se priča ispostavlja da je kompulzivno igranje.
Ovog puta priču priča nekoliko različitih glasova, umesto jednog ili dva naratora. Fokusira se na pričanje priče o serijskom otmičaru koji se oblači kao Deda Mraz i drži decu kao taoce. Narativ na svakom nivou se puni dok letite kroz nekoliko kontrolnih punktova i ovaj put svaki nivo uzima tačku gledišta serijskog ubice, policijskog detektiva, kidnapovane dece i u jednom trenutku, reportera, Ove priče nas vode napred i nazad u vremenu, ali narativ u ponudi je jedan od najbolјih – i najzanimlјivijih – iz serije do sada.
U pogledu igre i Santa’s Trail of Blood prati potpuno isti format kao i one Murder Diaries igre koje su prethodile. Igrate kao mala duhovna kugla svetlosti koja leti kroz vazduh, probijajući se kroz više nivoa. Vaš zadatak je da pogodite kontrolne tačke koje su na mestu. Vi kontrolišete kuglu kao što biste to uradili u bilo kojoj normalnoj igri sim letenja, idući gore-dole, levo-desno. Možete čak i da se okrećete levo-desno, ali nema pravog razloga da to radite osim da izgledate otmeno.
Stvar je u tome što se ovde nije mnogo promenilo. Shvatamo zašto se igra kreće određenim tempom, ali čini nam se da se na momente određeni nivoi osećaju sporije i da su praznine između kontrolnih tačaka naizgled beskonačne. Ako udarite u pod, zidove ili bilo koju površinu, umrete i igra vas vraća na poslednju kontrolnu tačku koju ste pronašli. I opet, kao i uvek, neke kontrolne tačke mogu da bdu teške da se pronađu, ali ni u jednom trenutku igra ne postaje nemoguća.
Vizuelno, Murder Diaries 3 ne ide na bukvalnu interpretaciju izvorne priče u njenom dizajnu nivoa, već na apstraktniji izbor. Čudne džinovske statue Deda Mraza razbacane su po mračnim gradskim pejzažima ili ruševinama starih bolnica sa ogromnim iglama koje se zabadaju u pod. Sve ovo funkcioniše veoma dobro i ima nekih inventivnih mesta dizajna; baš kao i prethodne igre.
Međutim, pomalo je frustrirajuće što je mnoštvo dizajna nivoa kreirano od ponovo korišćenih sredstava iz prethodnih igara, i pored toga, soundtrack je takođe veoma sličan. Muzika ipak dobro funkcioniše, sa mešavinom horskih sablasnih melodija. Ali moramo da pomenemo i glasovni rad i iako se ponovo čini poznatim, ima ga dosta u Santa’s Trail of Blood, sa dobrom odrađenim poslom.
Nema mnogo toga da se kaže o Murder Diaries 3 – Santa’s Trail of Blood, što nije rečeno u igrama koje su prethodile. Što se tiče igre, potpuno je ista kao i ranije, bez novih dodataka, i šteta je što razvojni tim dosledno ponovo koristi stara sredstva iz prethodnih igara. Ako ste fan franšize, Murder Diaries 3 – Santa’s Trail of Blood radi dobar posao pokušavajući nešto drugačije, okrećući ga božićnoj temi koja dobro funkcioniše.
Za:
- Novi narativ
- Prilično jeftina cena
- Narativ je pristojan
Protiv:
- Ponovna upotreba starih sredstava – ponovo
- Tajming
