Mothergunship oseća se kao da je stvoren u ‘Random Video Game Generator’-u. Procesno generisani nivoi? Da. Pucačina iz prvog lica? Da. Kiša metaka? Nekako, takođe da. Protiv svih šansi, međutim, funkcioniše.
Pričajući priču o neimenovanom vojniku (to ste vi), bićete bačeni u bitku protiv vanzemalјaca koji napadaju Zemlјu; Mothergunship priča odmah se osjeća kao da bi mogla da se uklopi u video igru iz osamdesetih. Pametno prepoznaje ovo, koristeći oštar dijalog i sjajan pozajmljeni glas koji koji izaziva zabavu u tropama na kojima je ugrađen. U kombinaciji sa naučno-fantastičnim vizuelnim stilom koji izgleda kao prelaz između Borderlands-a i DOOM reboot-a, sve poprima ćudlјivu ivicu koja čini radost igranja i pucanja kroz nju.
Svaka misija započinje isto: uzmete neke delove pištolјa i sletite na vanzemalјski brod. Ove delove koristite za izradu sve snažnijeg i besmislenijeg oružja i nastavlјate da pucate do kraja, često uz boss borbu. Proceduralno generisani nivoi i nasumično postavlјanje neprijatelјa drže stvari nepredvidive i umirući ćete izgubiti sve delove pištolјa sa kojima ste odlučili da započnete misiju. Takođe, ne zaboravite da ponesete pištolј – izraditi pištolј koji ne može da puca je opcija, ali nije pametna.
Tamo gde se pojavlјuju Mothergunship tragovi od metaka je u količini neprijatelјa u bilo kom trenutku. Samo nekoliko nivoa intenziteta igre postiže savršenu ravnotežu između toga što ćete osećati dovolјno moćnim da se nosite sa gotovo nepremostivim koeficijentima i takođe omogućava da poželite da spakujete više oružja.
Manji dronovi proganjaće vas po sobi, čineći brzo oružje prioritetnim, uz rizik da u sledećem susretu nanesete manje štete moćnijim neprijatelјima. Stanica za izradu oružja ima mnogo, ali pomenuta generacija nivoa znači da ćete uvek trebati da se prilagodite.
Kao što je petlјa za igranje “Frankenstein’s monster” od komada isečenih zajedno, tako je i soundtrack podjednako različit. Odličan spoj sinteze, basa i električne gitare savršena je pozadina pokolja na ekranu i zapleta B filma iz osamdesetih.
Nažalost, različiti uticaji u igri znače i neke nedoslednosti u kontrolama: dok R2 i L2 pucaju desno i levo oružje kako se očekuje, ne postoji taster za ponovno punjenje – kao u mnogim igrama sa mecima. Gde je to problematično, je to da kada igranje iz perspektive prvog lica prenešeno napred, godine uslovljavanja su značile da smo bili primorani da koristimo kvadrat za ponovno punjenje. U Mothergunship-u ovo izvodi okret za 180 stepeni prema nazad, što je praktična mehanika, ali može da postane problematično u mahnitim situacijama kada vas preuzme memorija mišića.
Postoji takođe i jasan nedostatak povratnih informacija koji će vam dati do znanja da primate štetu. Iako postoji vibracija regulatora, može da bude teško da se utvrdi da li to dolazi iz pušaka kojima pucate ili metaka koji vas pogađaju – posebno sa vrlo malo povratnih informacija na ekranu.
Uzbudlјivo, programeri Terrible Posture će dodati ko-op u narednim nedelјama, kao i ploče sa najbolјim rezultatima za konkurentskiju igru. Tim će se takođe proširiti na sadržaje u igri, pobolјšavajući nivoe i nadograditi arsenal opcija koje su vam na raspolaganju.