Manipulacija i dezinformacija uz pomoć AI – Kako se AI može zloupotrebiti za širenje dezinformacija i manipulaciju javnim mnjenjem (deo 13) – https://www.itnetwork.rs/manipulacija-i-dezinformacija-uz-pomoc-ai-kako-se-ai-moze-zloupotrebiti-za-sirenje-dezinformacija-i-manipulaciju-javnim-mnjenjem-deo-13/
Veštačka inteligencija (AI) revolucionisala je marketing i reklamiranje, omogućavajući kompanijama da kreiraju personalizovane i ciljane kampanje na osnovu korisničkih podataka. Koristeći tehnike mašinskog učenja i obrade podataka, AI može da analizira navike, interesovanja i ponašanje korisnika i da generiše prilagođene reklame koje privlače pažnju na suptilan, ali izuzetno efikasan način. Iako ove metode omogućavaju kompanijama da efikasnije dođu do potrošača, istovremeno otvaraju etička pitanja o manipulaciji ponašanjem i uticaju na odluke koje ljudi donose.
Kako AI koristi podatke korisnika za kreiranje ciljanih reklama?
AI algoritmi prikupljaju i analiziraju velike količine podataka iz različitih izvora, poput istorije pretraživanja, interakcija na društvenim mrežama, lokacije, kupovnih navika i reakcija na prethodne reklame. Ovi podaci omogućavaju AI modelima da kreiraju detaljan profil korisnika, beležeći njegove preferencije, interesovanja, životne navike i sklonosti. Na osnovu ovih podataka, AI generiše ciljane reklame koje su dizajnirane da privuku pažnju i podstaknu reakciju.
Na primer, ako algoritam utvrdi da korisnik često pretražuje sadržaje o fizičkoj aktivnosti i zdravoj ishrani, prikazaće mu reklame za sportsku opremu ili časove joge. Na ovaj način, AI ne samo da prepoznaje interesovanja korisnika već i predviđa koje reklame će biti najefikasnije u podsticanju kupovine.
Suptilna manipulacija kroz personalizovane poruke
Personalizovane poruke u reklamama koje AI kreira ne prilagođavaju se samo interesovanjima korisnika već koriste suptilne psihološke trikove za podsticanje emocionalnih reakcija. AI algoritmi mogu analizirati emocionalne odgovore korisnika i koristiti ih za kreiranje poruka koje izazivaju specifične emocije kao što su osećaj hitnosti, strah od propuštanja ili potreba za pripadnošću. Ovaj emocionalni aspekt utiče na potrošačke odluke i motiviše korisnike da reaguju brzo i impulsivno.
Na primer, reklama koja se oslanja na „strah od propuštanja“ (FOMO – Fear Of Missing Out) može sadržati poruke poput „Samo danas!“ ili „Ograničene količine!“, što povećava osećaj hitnosti i podstiče korisnika da odmah reaguje. Ove strategije koriste prirodne ljudske reakcije na emocionalne stimuluse i na taj način vrše suptilnu manipulaciju potrošačkim ponašanjem, motivišući kupovinu na osnovu trenutne emocionalne reakcije, a ne stvarnih potreba.
Uticaj na odluke i navike potrošača
Personalizovane reklame koje koriste AI imaju moć da dugoročno utiču na navike i stavove potrošača. Redovno prikazivanje ciljanih reklama za određene proizvode može dovesti do razvoja afiniteta prema tim brendovima i smatranja da su oni poželjni, čak i ako u početku korisnik nije bio zainteresovan. Ovo može rezultirati formiranjem kupovnih navika koje korisnik inače ne bi razvio, što je posebno uočljivo kod mladih i osetljivih grupa.
Pored toga, AI može pratiti ponašanje korisnika nakon što mu je prikazana određena reklama, omogućavajući algoritmima da unaprede tačnost budućih reklama. Ova kontinuirana adaptacija doprinosi da AI stalno modifikuje sadržaje, čime se potrošači podstiču da razvijaju specifične kupovne navike.
Etička pitanja i potreba za transparentnošću
Iako je personalizovano oglašavanje efikasno u marketingu, postavlja značajna etička pitanja o pravu na privatnost i manipulaciji potrošačkim ponašanjem. Korisnici često nisu svesni da se njihovi podaci koriste za kreiranje personalizovanih reklama niti na koji način su poruke prilagođene njihovim interesovanjima i emocijama. Ovaj nedostatak transparentnosti čini ih podložnim manipulaciji, jer nisu u stanju da prepoznaju tehnike koje AI koristi kako bi uticao na njihove odluke.
Glavno etičko pitanje odnosi se na privatnost korisnika, jer AI algoritmi prikupljaju velike količine ličnih podataka. U slučajevima kada se ti podaci koriste bez odobrenja korisnika, dolazi do ugrožavanja njihovog prava na privatnost. Zbog toga je neophodno da kompanije obezbede transparentnost u načinu funkcionisanja AI algoritama i omoguće korisnicima da znaju zašto im je određena reklama prikazana.
Obrazovanje i digitalna pismenost kao zaštita od manipulacije
Jedan od načina da se korisnici zaštite od manipulativnih tehnika u AI reklamama je kroz obrazovanje i razvoj digitalne pismenosti. Korisnici koji razumeju kako algoritmi funkcionišu i kako se podaci koriste u oglašavanju postaju otporniji na manipulaciju.
Obrazovanje o tehnikama koje se koriste u digitalnom marketingu omogućava korisnicima da prepoznaju reklame koje se oslanjaju na emocionalne stimuluse i da razviju kritički odnos prema prikazanom sadržaju.
Potreba za regulativama i odgovornošću kompanija
Pored edukacije korisnika, neophodno je da kompanije i platforme preuzmu odgovornost za etičko korišćenje AI u oglašavanju. Uvođenje regulativa koje zahtevaju transparentnost algoritama i jasno obeležavanje personalizovanih reklama omogućiće korisnicima da prepoznaju reklame koje su prilagođene na osnovu njihovih podataka. Ovakve mere mogu osigurati da oglašavanje ostane etičko i da se prava korisnika na privatnost i informisanost poštuju.
Zaključna razmatranja
AI u reklamama pruža izuzetnu mogućnost da se utiče na ponašanje potrošača na suptilan način, ali je važno da taj uticaj bude transparentan i odgovoran. Kombinacija regulatornih mera, etičkih smernica i digitalne pismenosti korisnika predstavlja ključ za stvaranje okruženja u kojem AI neće biti sredstvo manipulacije, već alat koji poboljšava korisničko iskustvo i podržava informisane potrošačke odluke.
Nastaviće se…
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator