Potez američke firme, usred tenzija između Pekinga i Vašingtona, izazvao je trku za privlačenje korisnika ka domaćim modelima.
Na Svetskoj konferenciji o veštačkoj inteligenciji u Šangaju prošle nedelje, jedna od vodećih kineskih kompanija za veštačku inteligenciju, SenseTime, predstavila je svoj najnoviji model, SenseNova 5.5.
Model je demonstrirao svoje sposobnosti prepoznavanja i opisivanja plišanog psa (koji nosi kapu SenseTime), davao povratne informacije na crtež zeca i instantno čitao i sumirao stranicu teksta. Prema SenseTime-u, SenseNova 5.5 je uporediv sa GPT-4, vodećim modelom veštačke inteligencije američke kompanije OpenAI, koju podržava Microsoft.
Kao dodatni podsticaj korisnicima, SenseTime poklanja 50 miliona besplatnih tokena – digitalnih kredita za korišćenje AI – i nudi besplatnu migraciju korisnika sa OpenAI usluga na proizvode SenseTime-a.
Pokušaji Kine da privuče domaće programere da se okrenu od OpenAI-a – koji se smatra liderom na tržištu generativne veštačke inteligencije – sada će biti mnogo lakši, nakon što je OpenAI obavestio svoje korisnike u Kini da će im od 9. jula biti blokiran pristup alatima i uslugama.
„Preduzimamo dodatne korake da blokiramo API saobraćaj iz regiona gde ne podržavamo pristup OpenAI uslugama“, rekao je portparol OpenAI-a za Bloomberg prošlog meseca.
OpenAI nije elaborirao razlog za svoju iznenadnu odluku. ChatGPT je već blokiran u Kini od strane vladinog zida, ali do ove nedelje programeri su mogli da koriste virtuelne privatne mreže za pristup OpenAI alatima kako bi unapredili svoje aplikacije generativne veštačke inteligencije i procenili svoja istraživanja. Sada blokada dolazi sa američke strane.
Rastuće tenzije između Vašingtona i Pekinga navele su SAD da ograniče izvoz određenih naprednih poluprovodnika u Kinu, koji su ključni za obuku najnaprednijih AI tehnologija, čime se vrši pritisak na druge delove AI industrije.
Potez OpenAI-a je „izazvao značajnu zabrinutost unutar kineske AI zajednice“, rekao je Xiaohu Zhu, osnivač Centra za sigurnu AGI sa sedištem u Šangaju, koji promoviše sigurnost AI, ne samo zato što „odluka postavlja pitanja o ravnopravnom pristupu AI tehnologijama globalno“.
Ali takođe je stvorio priliku za domaće AI kompanije poput SenseTime-a, koje se užurbano trude da privuku korisnike odbijene od strane OpenAI-a. Nakon što su prošlog meseca kružila upozorenja o odluci OpenAI-a, Baidu je ponudio 50 miliona besplatnih tokena za svoj AI model Ernie 3.5, kao i besplatne usluge migracije, dok je Zhipu AI, druga lokalna kompanija, ponudila 150 miliona besplatnih tokena za svoj model. Tencent Cloud nudi 100 miliona besplatnih tokena za svoj AI model novim korisnicima do kraja jula. „Konkurenti nude migracione puteve za bivše korisnike OpenAI-a, videći ovo kao priliku za proširenje svoje baze korisnika“, rekao je Zhu.
Jedna od posledica odluke OpenAI-a može biti ubrzanje razvoja kineskih AI kompanija, koje su u oštroj konkurenciji sa svojim američkim rivalima, kao i međusobno. Procene su da Kina ima najmanje 130 velikih jezičkih modela, što čini 40% svetskog ukupnog broja, i drugo je mesto posle SAD. Ali dok su američke kompanije kao što je OpenAI bile na čelu generativne AI, kineske kompanije su bile uključene u rat cena koji, prema mišljenju nekih analitičara, može naštetiti njihovim profitnim marginama i sposobnosti za inovacije. Ipak, Winston Ma, profesor na Univerzitetu Njujork koji piše o kineskoj tehnologiji, rekao je da odlazak OpenAI-a iz Kine dolazi „u trenutku kada kineski veliki tehnološki igrači zatvaraju razliku u performansama sa OpenAI-om i nude ove kineske modele velikih jezičkih modela praktično besplatno“.
„Odlazak OpenAI-a je kratkoročni šok za kinesko tržište, ali može pružiti dugoročnu priliku za kineske domaće modele velikih jezičkih modela da budu stavljeni na pravi test“, rekao je Ma. Do sada, kineske kompanije su se fokusirale na komercijalizaciju velikih jezičkih modela, umesto na njihovo unapređenje, dodao je.
Kineski komentatori su želeli da umanje uticaj odluke OpenAI-a. Državni medij Global Times je rekao da je to „potez SAD da osujeti tehnološki razvoj Kine“. Pan Helin, istraživač digitalne ekonomije na Univerzitetu Zhejiang, koji je član vladinog tehnološkog komiteta, opisao je razvoj događaja kao „dobru stvar za nezavisnost i samostalnost Kine u razvoju velikih modela“, prema kineskim medijima.
Ali postoje znakovi da američka ograničenja na kinesku AI industriju počinju da pogađaju. Online video gigant Kuaishou je nedavno morao da ograniči broj ljudi koji mogu pristupiti njegovom novom tekst-u-video AI modelu, Kling, zbog nedostatka računske kapacitete uzrokovane nedostatkom čipova, prema izveštaju The Information. A sada postoji i procvat skrivenog tržišta za američke poluprovodnike, jer kompanije pronalaze načine da zaobiđu sankcije. Biti blokiran od američkog softvera može inspirisati sličnu kreativnost.
