Dok se priča o generativnom AI‑ju lagano seli iz hype faze u dosadnu (ali profitabilnu) fazu implementacije, februar 2026. je doneo novi set poruka: sledeći talas nije samo u promptovima i chatbotovima, već u robotima koji zaista rade posao, regulativi koja stiže na naplatu i silicijumu koji sve to mora da izdrži.
U ovom izdanju IT zakuvavanja gledamo šta se dešava kada se AI spusti sa ekrana u fizički svet, kada EU AI Act iz teorije pređe u rokove, i kako čip industrija pokušava da isprati zahtev da „sve bude AI‑ready“.
1. „Physical AI“: od CES bine do fabrike i dnevne sobe
Ako su GPT modeli bili „ChatGPT trenutak“ za tekst, februar 2026. je obeležen kao trenutak kada Physical AI i robotika izlaze iz niše direktno u centar industrijske strategije. Na februarskim pregledima tržišta robotike i AI‑ja jasno se vidi prelazak sa demo robota na platforme koje kombinuju modele, simulacije i senzore, i ciljaju da zamene deo manuelnog, ali i kognitivnog rada.
NVIDIA je, recimo, na talasu CES‑a i februarskih nastupa pozicionirala svoj „chatGPT trenutak za fizički AI“ kroz Cosmos fondacione modele i Isaac simulaciona okruženja, gde roboti uče u virtuelnim svetovima, pa zatim te veštine prenose u realnost. U isto vreme, na podijumima vidimo humanoide koji više nisu samo marketing figura – LG‑jev CLOiD demonstrira kućne zadatke, dok Boston Dynamics pokazuje novu generaciju Atlasa za fabrika‑prijateljsko okruženje.
Poruka za developere i domaće integratore: sledeći „greenfield“ nije još jedna web aplikacija, već kombinacija softvera, senzora i robotike koji zajedno koriste AI da razumeju fizički svet. Ko sada ne počne da gradi kompetenciju u simulacijama, digitalnim tvincima i orkestraciji robotike, rizikuje da za par godina radi samo periferni softver oko tuđih physical‑AI platformi.
2. EU AI Act ulazi u „hard mode“: rokovi više nisu daleka budućnost
Dok industrija gura AI u robote, regulatori guraju AI u okvire koji će biti sve manje opcioni. Februar je doneo nova pojašnjenja i smernice oko EU AI Act‑a, sa vrlo konkretnim tranzicionim datumima koje firme više ne mogu da ignorišu.
Presek obaveza izgleda ovako:
-
od februara 2025. – prestanak zabranjenih AI praksi i početak obavezne AI pismenosti za provajdere i korisnike,
-
od avgusta 2025. – stupanje na snagu governance infrastrukture i obaveza za general‑purpose AI modele,
-
do avgusta 2026. – svi postojeći visokorizični AI sistemi moraju da prođu klasifikaciju, procenu rizika, dokumentovanje i upis u EU registre,
-
nakon 2026. – ulazak u režim kontinuiranog nadzora, incident reporting‑a i mogućih administrativnih i krivičnih posledica za neusklađene implementacije.
Advokatske i konsultantske kuće već otvoreno upozoravaju da je za ozbiljne igrače rok „do 2026.“ u praksi rok „počnite juče“, jer inventarisanje, klasifikacija, tehnička dokumentacija i CE obeležavanje za visokorizične AI sisteme nisu projekti za tri meseca. Za balkanske timove koji ciljaju EU klijente, ovo znači da „možemo da implementiramo AI“ više nije dovoljno – mora da se pokaže i da ta implementacija može da preživi regulatorni due diligence.
3. Čipovi: AI boom drži fabrike pod punim gasom
Na nivou silicijuma, februarski izveštaji iz industrije poluprovodnika pokazuju da je AI potražnja i dalje glavni amortizer svih makro turbulencija. Podaci sa tržišnih analitika govore o ravnom kratkoročnom kretanju nedeljne prodaje, ali snažnom godišnjem rastu, pri čemu DRAM i NAND memorije prednjače po skoku u odnosu na prošlu godinu.
Kompanije poput Analog Devices izveštavaju projekcije prihoda za drugi kvartal iznad očekivanja tržišta, upravo zahvaljujući industrijskim i data‑centar kupcima koji nastavljaju da investiraju u AI infrastrukturu. Paralelno, strateške analize predviđaju da bi globalno tržište čipova moglo da se približi 1 bilionu dolara godišnje do 2026, uz sve veće oslanjanje na HBM, 3D pakovanja i ko‑pakovanu optiku za AI centre podataka.
Za „obične smrtnike“ u IT‑ju, efekat se oseća kroz:
-
perzistentno visoke cene high‑end GPU/akceleratora i server‑klase memorije,
-
rast važnosti optimizacije – od kvantizacije modela do efikasnijih inferencijskih putanja,
-
povećan fokus na to da se AI funkcionalnosti isporuče i na edge‑u i mobilu, jer centralni resursi ostaju skupi i ograničeni.
4. Kina, humanoidi i globalna trka za „robot radnu snagu“
Još jedan februarski highlight stiže iz neočekivanog mesta – novogodišnjeg TV spektakla u Kini, gde su humanoidni roboti praktično imali glavnu ulogu, i na sceni i u narativu o budućnosti rada. Iza šoua stoji vrlo pragmatičan razlog: suočena sa demografskim padom, Kina sve ozbiljnije gleda na humanoide i robotiku kao zamenu za deo populacionog i industrijskog deficita.
Roboti koji su do skoro bili „atrakcija za sajam“ sada se testiraju u logistici, proizvodnji i uslugama, a 2026. je označena kao godina kada fokus prelazi sa „wow“ efekta na praktičnu primenu u fabrici i skladištu. Kada to spojimo sa globalnim Physical‑AI talasom, dobija se jasna slika:
-
humanoidi postaju simbol, ali realni rast dolazi iz flota specijalizovanih robota u industriji,
-
države i korporacije ih sve više vide kao stratešku infrastrukturu, ne kao gadget,
-
ko danas gradi softver za kooperativne robot flote i integraciju sa postojećim IT sistemima, sutra će diktirati uslove igre.
Za regionalne timove ovo je i prilika i upozorenje: ili ćemo ući u lance vrednosti kao partneri za softver, simulaciju, viziju i orkestraciju, ili ćemo posmatrati kako gotovi sistemi dolaze kao „kutija sa sve cloud pretplatom“, a lokalnim firmama ostaje samo integracija ograničenog dometa.
5. AI razvojni „renesans“, ali i ozbiljna selekcija na tržištu softvera
Na nivou čistog softvera, februarski komentari i analize sve češće koriste termin „renesansa razvoja“ – AI alati menjaju način na koji pišemo kod, planiramo arhitekture i isporučujemo funkcionalnost. Uz AI asistente i agenate koji razumeju repo, testove i deployment, ciklusi iteracije se skraćuju, a granica između „developer“ i „power user“ se polako briše.
Međutim, istovremeno se ubrzava i selekcija:
-
timovi koji znaju da ugrade AI u core proizvoda i iskoriste ga za ubrzanje razvoja dobijaju kompetitivnu prednost,
-
oni koji ostanu na nivou „koristimo Copilot/GPT da napišemo par funkcija“ rizikuju da ih pregazi konkurencija koja AI koristi da menja i poslovne modele, i način rada,
-
projekti koji ne rešavaju realan problem ili ne nude diferenciaciju sve teže opravdavaju svoje postojanje u svetu gde je „osnovni“ AI već svuda.
Za IT na Balkanu, to znači da se priča vraća na staro pitanje: da li pravimo proizvode koji imaju svoje mesto u ovoj novoj AI/robotics/čip dinamici, ili samo pružamo development usluge na tuđim planovima.
Zaključak
Februar 2026. je, bez mnogo buke, postavio šah tablu za naredne godine:
-
AI silazi sa ekrana u fizički svet preko robota i physical‑AI platformi.
-
Regulativa iz „nekad će doći“ prelazi u konkretne datume i obaveze koje mogu skupo da koštaju svaku firmu koja radi sa visokorizičnim ili general‑purpose modelima.
-
Čip industrija i dalje drži tempo, ali jasno stavlja do znanja da će resurs ostati dragocen, a optimizacija obavezna.
U takvom pejzažu, pitanje za sledeće mesece je vrlo jednostavno: da li ćemo AI posmatrati kao alat za „još jedan feature“, ili kao osnovu za potpuno nove tipove proizvoda – od softvera, preko robota, do usluga koje danas još nemamo ni ime.
