Nikad nisam bio dobar u igricama zagonetki.
Lično biram da verujem da to nije zbog manjka inteligencije (nadam se da nije), već kao posledica mog ADD-a, koji otežava fokus kada nisam potpuno zainteresovan. Zbog toga često smatram da su segmenti sa zagonetkama u igrama koje ih inače nemaju naporni. Ipak, nisam potpuno protiv izazovnih zagonetki, i povremena igra osmišljena da me stvarno namuči može biti zabavna, sve dok težina nije previše agresivna.
U suštini, volim dobar escape room, a In Sink je upravo to.
In Sink je multiplayer igra sa sobama za rešavanje zagonetki, koja zahteva od vas i vašeg prijatelja da zajednički rešavate niz tematskih i sve izazovnijih nivoa. Iako svaki izazov postaje sve teži, igra nikada ne deluje nepravedno ili nerešivo i na iznenađujući način koristi zagonetke bez jezika, pružajući iskustvo koje svako može da savlada.
Prvo što ćete primetiti jeste da In Sink ne može da se igra solo. Ovde nije reč samo o tome da bi igra bila teža bez partnera; zagonetke fizički ne mogu biti rešene bez pomoći prijatelja.
Ovakve igre za dva igrača postale su popularne poslednjih godina, a In Sink se pokazuje kao jedna od jačih u ovom žanru. Svaka zagonetka je pažljivo osmišljena da testira vašu sposobnost timskog rada, često potpuno blokirajući pogled ili pristup drugim sobama i elementima zagonetke, zahtevajući verbalnu komunikaciju.
S tim u vezi, teško da možete igrati ovu igru bez mikrofona, a igranje sa strancem moglo bi biti nezgodno. Ili povedite najboljeg prijatelja ili se spremite na zanimljivo iskustvo upoznavanja s nekim novim.
Moram priznati da mi često nije prijalo što sam fizički ograničen na mali prostor, potpuno zavisan od partnera da reši svoju stranu zagonetke kako bismo napredovali. Ovo mi je ponekad izazivalo osećaj klaustrofobije, posebno jer su prostori često veoma skučenih dimenzija. Nisam očekivao da ću osetiti klaustrofobiju u video-igri, ali evo nas.
Zagonetke u In Sink na jedinstven način koriste odsustvo jezika. Nema potrebe za razumevanjem složene gramatike da biste napredovali; sve se oslanja na univerzalno razumljive boje i oblike. Ovo igru čini dostupnom svima, bez obzira na jezik ili uzrast, što znači da dva prijatelja sa suprotnih strana sveta ili dva brata i sestre s velikom razlikom u godinama mogu podjednako uživati.
Kao stariji brat, ovo mi je posebno privlačna ideja. Gde je bila ova igra kad su moji mlađi brat i sestra bili klinci?
Međutim, brzo ćete primetiti da se igra u velikoj meri oslanja na uparivanje boja i oblika. Iako to nije nužno kritika, može postati malo repetitivno, čak i ako igra uspeva da ostane dovoljno sveža tokom celog iskustva.
Posebno mi se dopalo što, uprkos povremenim izazovima, nikada nisam bio potpuno preplavljen. Rešenje bi mi uvek došlo ili bih ga dobio uz pomoć osobe s kojom sam igrao. Ovo je delimično zahvaljujući tome što je neko uvek bio tu da pomogne, ali sam i dalje imao utisak da je igra pažljivo osmišljena kako bi pružila pristojan izazov bez osećaja bespomoćnosti.
Ako se mučite, primetićete da su nagoveštaji vremenski zaključani, a ne odmah dostupni. Neki bi to videli kao način da vas igra natera da se angažujete pre nego što odustanete ili zatražite pomoć. S tim se slažem… donekle. Ipak, zna biti frustrirajuće kada zaglavite na zagonetki i zatreba vam nagoveštaj, ali morate čekati tri do šest minuta. Ovo je dodatno pogoršano kada je rešenje bukvalno skriveno, kao što mi se dogodilo na ranom nivou gde je odgovor bio na okviru vrata kroz koja sam prošao.
Igra takođe često koristi matematiku. Nekima to možda nije vredno pomena, ali za nekoga poput mene to bi trebalo da stoji kao velika upozoravajuća nalepnica na kutiji igre. Sećate se kada su PC igre dolazile u kutijama? Elem.
Na kraju, cenim što In Sink koristi više setova ili nivoa kako bi svaki izazov bio jedinstven. Iako dizajn nivoa retko utiče na same zagonetke osim tematske povezanosti, lepo je prelaziti između različitih okruženja. Prostori variraju od gusarskih brodova do noir misterija ubistava, što doprinosi raznolikosti.