Humanoidni roboti izgledaju sjajno dok prave salto na prezentacijama ili poziraju na binama. Ipak, u 2027. godini moraće da urade nešto mnogo manje glamurozno, a neuporedivo teže: da dokažu da mogu da odrade koristan radni dan.

Roboti se već uveliko koriste u fabrikama i magacinima, a ambicije proizvođača sada idu korak dalje – ka bolnicama, prodavnicama, pa čak i našim dnevnim sobama. Ilon Mask predviđa budućnost sa milijardama humanoidnih robota, mada je taj scenario, budimo realni, još uvek daleko od današnjice.

Međutim, dok naslovi bruje o „ljudolikim“ mašinama, šira revolucija robotike ozbiljno uzima zamah. Od spretnijih mehaničkih ruku i novih poslovnih „roboti na pretplatu“ modela, do uskih grla u treniranju AI-ja i ozbiljnih pitanja privatnosti.

Ovo su ključni trendovi i izazovi koji će oblikovati industriju robotike u 2027. godini.

Masovna proizvodnja: Pravi test tek počinje

Jedno je napraviti prototip koji briljira pred kamerama, a nešto sasvim drugo proizvesti hiljade mašina koje rade bezbedno, pouzdano i po razumnoj ceni.

Tesla već ima ozbiljno iskustvo u masovnoj proizvodnji, dok kompanija Figure tvrdi da je njihova BotQ linija dizajnirana da isporuči do 12.000 humanoidnih robota godišnje. Kina već postavlja tempo: prema podacima IDC-a, kineski proizvođači su u prvoj polovini 2026. činili više od 95 procenata globalnih isporuka humanoidnih robota.

Glavno pitanje za 2027. jeste: ko može da pretvori ove ambiciozne planove u stabilnu proizvodnju na velikoj skali? Najspektakularnija premijera proizvoda ne znači ništa kada počnu da pljušte prve reklamacije na kvarove.

Spretnost na delu (Getting Hands-On)

Robot koji uradi salto unazad je odličan materijal za viralni video. Ali robot koji može pouzdano i nežno da podigne šrafciger ili odloži čašu – biće mnogo bolji radnik.

Zato će u 2027. fokus industrije preći na spretnost (dexterity). Figure 03 koristi kamere na dlanovima i senzore pritiska na vrhovima prstiju, dok Boston Dynamics u svoju najnoviju Atlas verziju integriše napredne taktilne senzore širom šake.

Ovi napreci bi konačno mogli da omoguće robotima rukovanje pravim alatima i lomljivim predmetima – otvarajući im vrata za poslove koji su do sada striktno zahtevali ljudsku finu motoriku.

Roboti na pretplatu (Robots-As-A-Service)

Većina kompanija verovatno neće kupiti svog prvog humanoidnog robota. Iznajmiće ga.

Sve više kompanija, uključujući Agility Robotics, prelazi na Robots-as-a-Service (RaaS) modele. Ovo znači da firme kroz mesečnu pretplatu dobijaju i hardver, i softver, i tehničku podršku. Kada je reč o običnim korisnicima, kompanija 1X reklamira svog kućnog robota NEO za 499 dolara mesečno (iako te rane verzije imaju ograničenu autonomiju i dalje traže ljudsku pomoć za određene zadatke).

Ovakvi modeli će sigurno spustiti barijeru za masovno usvajanje u 2027, ali kupcima će morati kristalno jasno da se komunicira šta robot zapravo može da uradi samostalno, a šta ne.

Univerzalni humanoidi (General-Purpose Humanoids)

Sveti gral ove industrije je univerzalni humanoid – mašina koja može da menja uloge, uči nove veštine i primenjuje znanje iz jedne situacije na drugu, a da ne mora da bude hardverski ili softverski prepravljena za svaki novi zadatak. To bi bio i ključni napredak za takozvani embodied AI (utemeljenu veštačku inteligenciju koja interaguje sa fizičkim svetom).

Proizvođači će tokom 2027. gurati snažno ka tom cilju. Ipak, opšta fizička inteligencija je i dalje monumentalni izazov. Čak i ako vidimo velike pomake, bilo bi preuranjeno to tumačiti kao dokaz da je stigao AGI (veštačka opšta inteligencija).

Savladao magacin? Svaka čast. Savladao pravi, nepredvidivi svet? To je već potpuno druga liga.

„Trening“ usko grlo (The Training Bottleneck)

AI četbotovi (poput ChatGPT-a ili Geminija) su naučili svet gutajući ogromne količine teksta, slika i videa sa interneta. Međutim, da bi robot funkcionisao, on mora da razume gravitaciju, trenje, lomljivost i bezbroj nepredvidivih stvari koje ljudi svakodnevno rade.

Problem? Stvarni život ne dolazi u uredno spakovanom Excel datasetu.

Visokokvalitetni zapisi fizičkih interakcija su i dalje prilično retki. Zato će prikupljanje demonstracija iz stvarnog sveta i stvaranje ultra-realističnih sintetičkih podataka biti ključni. Izazov u 2027. biće transformacija tih podataka u robote koji se bezbedno prilagođavaju onog trenutka kada svet odbije da prati zadati scenario.

Teleoperacija, privatnost i bezbednost

Neki od prvih robota za kućnu negu dolaze sa jednom važnom napomenom sitnim slovima: ukoliko robot ne može da završi zadatak, ljudski operater se uključuje i daljinski ga preuzima.

Ovaj pristup automatski otvara ozbiljna pitanja pristanka, pristupa i bezbednosti. Ko sme da gleda kroz kamere vašeg robota? Kada to sme da radi? Šta se dešava sa tim snimcima?

Pomoć u kući zvuči sjajno, ali nevidljiva publika u vašoj dnevnoj sobi zvuči prilično jezivo. Postavljanje jasnih pravila za ovakve intervencije (teleoperacije) biće jedno od najvažnijih etičkih pitanja 2027. godine.

Od fabrike do bolnice i kuće

Fabrike su uređena, visoko predvidljiva okruženja. Kuće, sa druge strane, imaju decu u trku, kućne ljubimce, stepenice, razbacane igračke i opšti haos. Bolnice nose ranjive pacijente, osetljive podatke i još rigoroznije bezbednosne zahteve.

Iako će proizvođači pokušati da primene znanje iz industrije na zdravstvo i domaćinstva, uspeh na proizvodnoj traci ni izbliza ne znači da je mašina spremna da postane negovatelj. Dokazivanje da je robot bezbedan oko običnih ljudi biće jednako važno kao i njegova efikasnost.

Ko je kriv kad robot pogreši?

Kao i uvek, zakon teško drži korak sa tehnologijom.

Novi ISO standardi se uveliko razvijaju za dinamički stabilne mobilne robote, uključujući i one koji se balansiraju na nogama. Ali standardi ne mogu rešiti svako pitanje.

Ako robot ošteti imovinu ili, još gore, povredi nekoga – ko je kriv? Proizvođač hardvera? Diveloper koji je pisao softver? Vlasnik? Ili operater koji ga iznajmljuje? Na ova teška pitanja osiguranja i odgovornosti (accountability) najbolje je odgovoriti pre nego što se desi ozbiljan incident koji će sistem naterati na reakciju.

Da li su dve noge zaista neophodne?

Ovo će možda biti i najvažnije otrežnjenje u 2027. – ne zahteva svaki posao humanoida.

Ruke i noge imaju smisla u prostorima koji su dizajnirani za ljude (kao što su zgrade ili stepeništa). Ali na mnogim drugim mestima, točkovi, krila, gusenice ili višestruke noge obavljaju posao mnogo efikasnije. Psi, insekti i ptice su sasvim lepo preživeli evoluciju bez poprimanja ljudskog oblika.

Kako tržište humanoida bude postajalo sve zasićenije, očekujte veliki povratak inovacija u robotima koji puze, penju se, skaču i lete – posebno na terenima gde ljudski oblik jednostavno nema smisla. Najkorisniji robot 2027. godine možda će biti upravo onaj koji uopšte nije ni pokušao da izgleda kao čovek.