Genetski modifikovana biljka obavlja posao 30 pročišćivača vazduha. Francuski startup pod nazivom Neoplants genetski je modifikovao biljku kako bi mogla obavljati posao 30 pročišćivača vazduha.
Neoplants je genetski modifikovala biljku Epipremnum aureum, odnosno zlatni puzavac ili đavolji bršljan, kao i njen mikrobiom korena kako bi kreirala Neo P1, moćan pročišćivač, odnosno pročišćivač vazduha. Sada je ova super efikasna biljka stigla na tržište pa bi mogla napraviti revoluciju u industriji pročišćavanja vazduha. Neoplants očekuje da će njegov proizvod biti popularan i uspešan.
„Jedan od efekata pandemije je to da su ljudi mnogo svesniji onoga što se nalazi u vazduhu koji udišu“, rekao je Patrick Torbey, molekularni biolog i glavni tehnički direktor Neoplantsa.
Jedna od prednosti je to što Neo P1 ne koristi struju pa stoga nema ni zagađenja. U vreme kada šumski požari muče mnoge regije, pročišćavanje vazduha je veoma traženo.
Novi izum ima potencijal da uklanja isparljive organske veze (VOC) koje konvencionalni pročišćivači vazduha jednostavno ne mogu obraditi. Razlog je to što su veze toliko male da se ne mogu „uhvatiti“ tradicionalnim metodama.
Međutim, biljke su dizajnirane da mogu „uhvatiti“, apsorbovati i metabolizovati čak i najsitnije čestice. Neo P1 radi upravo to i dolazi u obliku jedne od najčešćih biljaka.
„Počeli smo s jednom od najpopularnijih kućnih biljaka u Severnoj Americi“, rekao je Lionel mora, suosnivač startup-a i izvršni direktor.
Međutim, zadatak nije bio lagan, jer zlatni puzavac nije imao mapiran genom pa je Neoplantsov tim počeo raditi na tom zadatku.
„To je kao da pravite avion tokom leta“, objasnio je Torbey.
Ipak, nakon četiri godine mukotrpnog rada, naučnici su razvili biljku koja može metabolizovati četiri glavna zagađivača vazduha u zatvorenom prostoru uključujući formaldehid i toluen, a može i apsorbovati određene isparljive organske veze.
Međutim, naučnici se tu nisu zaustavili, nego su eksperimentisali i s mikroorganizmima koji žive u korenu biljke. Oni su ubacivali gene iz ekstremofilnih bakterija, koje uspevaju u surovim sredinama konzumirajući toksične hemikalije. Ova promena je značajno povećala kapacitet boljke za metabolizam zagađivača.
Ipak, kako bi izbegli katastrofe, naučnici su izbegli eksperimentisanje na delovima genoma koji bi mogli unaprediti opstanak biljke u divljini.
„Ne dajemo selektivnu prednost biljci. Ne potičemo je da raste brže, ne povećavamo njenu otpornost na pesticide niti diramo bilo šta od toga“, dodao je Torbey.
Sada je kompanija fokusirana na modificiranje drugih vrsta biljaka kako bi zadovoljila različite ukuse. Takođe, radi na smanjenju cene biljke koja trenutno košta 179 dolara.
