Forspoken me je naslov koji me je izuzetno razočarao zbog neprestanog niza razloga. Prvo, tempo igre je bio potpuni haos, sa većinom priče natrpanom ka samom kraju, neposredno pre finalnog bossa. Takođe, veći deo glumačke ekipe je bio zaboravan, a nabavljanje oružja za borbu je bilo nepredvidljivo. S obzirom na sve to, imao sam malo poverenja u DLC scenario, i nakon što sam ga odigrao, nažalost sam otkrio da sam bio u pravu što nisam imao velika očekivanja. Iako sam ga smatrao malo podnošljivijim iskustvom u poređenju sa osnovnom igrom, In Tanta We Trust ima poznate mane i prekratak trajanje igranja.
Forspoken: In Tanta We Trust se dešava nakon događaja osnovne igre i fokusira se na protagoniskinju Frey koja putuje kroz vreme 25 godina unazad do Veličanstvenog progonstva Rheddig-a, gde je počeo pad Athie. Međutim, ona mora da poštuje određena pravila; ne sme menjati ključne događaje iz istorije i može biti prisutna samo ako zauzme telo nekoga iz tog vremena, a to je Thalia Solarius.
Na novom putovanju u potrazi za načinom da konačno ispravi Pukotinu u Athii, možda prošlost krije neophodne odgovore. Tokom tog vremena, Frey se brzo ponovo susreće sa jednom od četiri žene koje vladaju svetom, Tantom Cintom. Dvoje sarađuju kako bi se borili protiv Rheddig-a koji su invazirali Athiu, mada se otkrivaju zamaskirane istine.
In Tanta We Trust je izuzetno kratak scenario koji traje nekoliko sati. Naravno, vreme igranja samo po sebi ne garantuje kvalitet, ali sam uveren da nećete biti ispunjeni na kraju. Kao i u osnovnoj igri, glavnom glumačkom ansamblu nije dato dovoljno toga da uradi kako biste zaista brinuli o njima, a to je još više naglašeno u ovom slučaju, sa samo nekoliko likova. Jedini aspekt priče koji sam uživao bio je manji broj scena između Frey i Cinte. Nažalost, karakterizacija ove potonje jedva da je dobila nešto bitno. Ipak, određeni razvoj zapleta čini da veza između nje i Frey deluje iskreno.
S druge strane, negativac u ovom slučaju je jedan od najzaboravnijih zlikovaca koje ćete ikada videti u bilo kojem mediju. Iako je u suštini predstavnik Rheddig snaga, on je takođe jedan od retkih članova ovog skromnog ansambla, što čini njegovo prisustvo još važnijim.
Nažalost, on je samo senka pravog lika i ništa ne doprinosi povećanju uloga ili vašeg osećaja postignuća nakon postizanja značajnih podviga. Umesto toga, on je obavezan u toj meri da čak i nakon što sam danas završio DLC, ne sećam se čak ni njegovog imena. Što se tiče zapleta, sadržaj arhivskih tekstova koje pronalazite širom mape sveta nije dovoljan. Za tako presudan period u istoriji ovog univerzuma, ne vidite, ne čitate, niti čujete mnogo.
Što se tiče igranja, DLC je očekivano manjeg obima, jer je istraživačka mapa samo delić veličine osnovne igre. Ovo nije inherentan negativ, jer konceptualno kompaktna mapa može delovati gusto ako ima dovoljno toga da se vidi i radi. Međutim, to nije slučaj ovde. Postoje neki opcioni zadaci koje možete završiti, kao što je poraz neprijateljskih kampova za veći broj predmeta zdravlja koje možete nositi, ali to je otprilike sve. Na gotovo humorističan način, mapa osnovne igre delovala je suviše ogromno za svoje dobro, ali ovde je potpuno suprotno. Meticulozno konstruisana sredina između veličine mape i sadržaja bila bi vrlo cenjena.
Borbe uključuju iste osnove kao i u osnovnoj igri, gde Frej koristi i napade iz daljine i udarce blizu. Iako postoje značajna unapređenja koja treba napomenuti, posebno u vezi sa Cintom; ona je tvoj saputnik tokom gotovo celog DLC scenarija, uključujući i borbe. Cinta se bori samostalno, ali joj možeš narediti da izvede posebne manevere u zavisnosti od situacije sa neprijateljima.
Na primer, može naneti veliku štetu ako neprijatelj bude onesposobljen, izvodivši snažan udarac. Takođe, može stvoriti štit unutar kojeg Frej može stajati ako joj se zdravlje smanji, kako bi preuzela deo neprijateljskog napada. S obzirom na to da Frej nije ni blizu tako moćna kao u osnovnoj igri, Cintin set veština ima potpuno smisla i pomalo je zabavno igrati se sa njima.
Međutim, same borbe ostavljaju mnogo toga željenog. Pored konstantno recikliranih neprijatelja, što rezultira nedostatkom raznolikosti čak i tokom nekoliko sati igre, igra ima čudnu naviku konstantnog pozivanja pojačanja tokom borbi. Ovo se može shvatiti kao loše izduživanje igre, jer se borbe čine dugotrajnim, a nedostatak raznolikosti čini napredak dosadnim. U suštini, uprkos kratkom trajanju scenarija, borbe stvaraju čudan nesklad istovremenog nestrpljenja i želje za više, što me je ostavilo s osećajem unutrašnjeg konflikta.
Mogu priznati da sada grabuljam, ali bar je razvoj likova bio zadovoljavajući. Izazovi sa čarolijama se vraćaju, uključujući aktivnosti koje proširuju tvoje razumevanje određenih mehanika borbe i parkura. Dodatno, možeš naučiti nove veštine iz menija pauze. Međutim, ove aspekte su jednostavno preneli iz osnovne igre, tako da ne doprinose previše identitetu DLC-a.
U retrospektivi, mislim da sam prethodno naveo veću podnošljivost ovog DLC-a u poređenju sa osnovnom igrom zbog toga što je bio kratak, ali čak i to ne deluje iskreno zbog načina na koji su postavljene borbe. Ako si uživao u igri Forspoken, možda će ti se svideti i scenario In Tanta We Trust; inače, nije vredno vremena. Možda zvuči oštro, ali i dalje sam razočaran nakon što sam očekivao ništa posebno.
Forspoken: In Tanta We Trust je nedovoljno iskustvo koje ne pruža dovoljno sadržaja ni na nivou igranja, likova ili priče da opravda svoje postojanje. Najviše sam uživao u novim idejama za borbu i dijalogu između Frey i Cinte, ali njihova realizacija ostaje površna. Nakon špice i završnog dela, koji takođe sadrži očigledne mamac za nastavak koji verovatno nikada neće biti ispunjen, nisam osećao veću investiranost u svet Athie nego što sam prethodno osećao.