Na prvi pogled, Final Fantasy 16 izgleda kao da vodi franšizu u hrabrom i osvežavajućem novom pravcu, potpuno usmeravajući se ka akcionom RPG žanru. Međutim, mnogo toga što čini Final Fantasy igru i dalje ostaje. Tu su Moogli i Čokobo, prijatelj po imenu ‘Cid’, a protagonist Klajv je grub, mračan tip sa tragičnom prošlošću. Sa svojim spojem starog i novog, ova igra obećava da će biti jedna od najboljih Final Fantasy igara do sada.
Nedavno smo imali priliku da se upustimo u Final Fantasy 16, počevši sa otvaranjem igre koje se odvija nekoliko sati preteenagera Klajva, pre nego što smo prešli na kasnije delove igre kako bismo istražili otvoreni svet i odigrali demo verziju borbe. Kroz ovo iskustvo smo mogli da doživimo širok spektar onoga što Final Fantasy 16 nudi.
Igraćete kao Gospodin Klajv Rozfild, sin Velikog Vojvode, stariji brat Džošue, figura bratske ljubavi prema Džil, koju je pod starateljstvom imala Rozarija, i sin majke koja odiše nivoom neodobravanja dostojnim Diznijevih likova. Džošua je Gospodar Vatre, jedina osoba koja može kanalisati Feniksa i koristiti magiju vatre bez Kristala. U svetu obilnom praktičnom primenom magije, ovo je očigledno veoma važna stvar.
Džošua ti dodeljuje Blagoslov Feniksa, omogućavajući ti da koristiš nešto magije vatre na isti način, iako u mnogo manjoj meri. Zauzvrat, ti si njegov Štit, zakleti zaštitnik koji je takođe budući kralj Velikog Vojvodstva Rozarija – naselja na zapadnom kraju kontinenta Storm.
Postoje još sedam Dominanata o kojima govori doktrina sveta, koji zajedno trebaju formirati vrstu protektorata. Svaki Dominant je blagosloven omiljenim likovima iz franšize, od Ramuha i Šive do Titana. Međutim, za razliku od prethodnih igara gde slobodno možete osloboditi Ifrita da raznese protivnika ili Gosenicu, ove moćne bića su jednako poštovana koliko su i plašena. Kada stvari izmaknu kontroli, gradovi bivaju izbrisani sa mape. Ako vidiš da se Dominant sprema da izgubi kontrolu, beži; tvoj život zavisi od toga.
Dakle, ovaj put nisi zvezda predstave. Nisi moćni VOJNIK koji može koristiti bilo koju vrstu Materije koju možeš pronaći, niti SeeD. Ono što jesi jeste vojnik koji je postao elitni ubica – OK, ima nekih sličnosti – sa tragičnom prošlošću i razlogom da mrkneš kad niko ne gleda. Ipak je ovo Final Fantasy igra, zar ne?
Ograničenja koja smo iskusili u ranim fazama igre zaista donose osvežavajući Aero dah. Iako naučite nove čarolije, u početku ste ograničeni samo na Vatrenu magiju, što doprinosi fluidnosti borbe koja je prilično osvežavajuća. Umesto da se brinete o elementarnim pripadnostima i „kamen-papir-makaze“ principu, jednostavno se možete prepustiti i napasti protivnike. Opremljeni ste običnim napadima mačem i ograničenim sposobnostima koje vam je dodelio Joshua, ali vrlo ste efikasni s tim. Rezultat je ritmički kvalitet borbi koji je prirodno zadovoljavajući.
Postoje i dva tipa borbe, može se reći. Imate obične susrete u kojima se borite protiv standardnih neprijatelja niskog nivoa i imate „Opasne Neprijatelje“ – bossove koji dolaze s (dobro najavljenim) interaktivnim trenucima za epske trenutke, ali i nagradama zasnovanim na performansama koje vam donose gil, iskustvo i predmete.
Kada savladate Opasnog Neprijatelja, to je trenutak kada se pušta pjesma pobede (da, onu koju verovatno trenutno pevate); mada ovog puta ima tekst. Pitali smo mnoge ljude na događaju za pregled igre, ali niko nam nije rekao šta su stihovi i šta znače.
Vraćajući se na lore, i ako ste već zaboravili gore navedeno, ne brinite – to je JRPG i lore, iako zanimljiv, može ući na jedno uho i izaći na drugo. Bog vam pomogao ako odete i vratite se nakon nekoliko meseci. Srećom, igra ima zgodan novi sistem pod nazivom Active Time Lore (ATL) koji pomaže da se popune praznine.
Jedna od najgorih stvari u ekspoziciji u igrama je kada NPC-ovi govore stvari koje bi vaš lik trebao znati, budući da su odrasli u istom svetu kao i oni. Ovde je sve to odbačeno; ako je nešto što bi Clive trebao znati, osoba koja s njim razgovara ne vređa njegovu inteligenciju objašnjavajući mu to. Kada vam Jill kaže da će se moliti Metii za vaš uspeh, imate dve opcije: ili nastavite raditi ono što radite dok se razgovor odvija, ili držite dugme ATL, što pauzira igru i otvara kontekstualni meni sa relevantnim temama razgovora.
Želite saznati više o Metii? Kliknite na Metia balončić i dobićete kratki opis koji će vas brzo obavestiti. Izadjite iz toga i scena se nastavlja kao i obično. To je nenametljivo i elegantno, i nadamo se da ćemo videti više ovakvog stila pripovedanja u budućnosti. Oh, i ako ste znatiželjni, Metia je crvena zvezda na nebu.
Postoji još toga što bismo mogli reći, od toga kako Clive dobija ožiljak na licu do toga kako otključava dodatne čini, ali to počinje da ulazi u područje spojlera. Sve to ćete sami naučiti uz nadolazeći demo koji će biti dostupan pre izlaska igre – demo će biti početak igre, trajaće nekoliko sati i fokusiraće se na Clivea u njegovoj mladosti. Umesto toga, zaključimo s koliko smo uzbuđeni zbog toga što franšiza ide u novom smeru, a koji ne uključuje simulator dečačkog benda.
Umesto toga, izgled i osećaj Final Fantasy 16 nas podseća na Final Fantasy 12, ali sa grubljim, odraslim izgledom; glatkom, modernom borbom koja se razvijala u poslednjim naslovima; i sofisticiranim sjajem o kojem smo mogli samo da sanjamo 2006. godine. Igra zaista izgleda neverovatno prelepo, i uprkos svojoj visokoj definiciji, surovoj atmosferi i ozbiljnim temama, oseća se kao jedna od onih igara u koju se uronite kao u vrelu kupku i samo se nasmešite.
Final Fantasy 16 oblikuje se kao veoma, veoma dobra igra.