Najnoviji dodatak franšizi Fears to Fathom, stvoren od strane Rayll-a, igra „Carson House“ takođe je i najduža do sada, traje između jednog i dva sata. Igra prati priču o tinejdžeru koji je zadužen da se brine o kući dok je vlasnik odsutan. Zvuči kao jednostavan zadatak, ali da je to tako, ovo ne bi bila igra u horor žanru.
Priča igre fokusirana je na čudne događaje koji se dešavaju tinejdžeru, što nije baš uzbudljivo. Igra započinje veoma zanimljivo, sa jezivim hodnikom na čudnom mestu ispunjenim veš mašinama, ali ubrzo shvatate da je to samo san i da se više nikada ne ponavlja.
Nakon buđenja, stižete do kuće koju ste zaduženi da sačuvate. Obavljate niz besmislenih poslova koje vam vlasnik šalje putem poruka, i to je potpuno beznačajno. Tek oko polovine igre stvari počinju da se dešavaju! Do tog trenutka, sve što radite su obični zadaci uz jezive zvučne efekte. Najstrašniji deo prvih 45 minuta bio je slučajan skok izazvan psom vlasnika kuće! A kada se stvari zaista počnu dešavati, nisu posebno zastrašujuće, već samo čudne. To ne znači da su zanimljive stvari loše. Igra deluje kao prilično zagonetna i postaje manje dosadna kada se ’’razmaše’’. Dok je igrate, dolazite do brojnih spekulacija o tome šta se dešava i zašto. I postoji trenutak kada stvari zaista postanu zastrašujuće, ali to je toliko kasno u igri da zapravo nije bitno. Kraj je jednako anticlimactic kao što može biti, uništavajući celu zagonetku i svaku spekulaciju koju ste mogli da napravite dosadnim objašnjenjem.
Mehanika igranja nije posebno zanimljiva — to je samo uobičajena horor igra. Interagujete sa nekoliko objekata, reagujete na stvari koje se dešavaju oko vas i pokušavate ostati živi. Različite stvari koje radite mogu uticati na nekoliko aspekata preostalog dela igre, ali samo malo. Postoji jedna značajna stvar koja je interesantna, a to su sigurnosne kamere. Ako tražite nešto posebno i jedinstveno, ovo to nije. To ne znači da su mehanike loše; jednostavno nisu posebno uzbudljive.
Imate mnogo nepotrebnih zadataka koje morate obaviti tokom igre, od hranjenja psa vlasnika kuće do odlaska u prodavnicu da biste nešto kupili. Ove misije ne utiču ni na šta ili ne dodaju ništa; samo čine igru suviše dugačkom, što čini ritam užasnim i predstavlja veliki korak unazad u odnosu na čvršći ritam ranijih delova. Carson House takođe nije baš jasna šta treba da uradite i mogli biste potrošiti puno vremena ne znajući šta treba da se radi.
Grafika je veoma impresivna za nezavisnu igru, ali ništa posebno, iako se uklapa u igranje i horor aspekt. Modeli likova mogu izgledati malo čudno, ali sveukupno su sasvim pristojni. Postoje čudni vizualni efekti koji ponekad mogu biti pomalo iritantni i mogu biti razlog zašto ne možete videti određene važne stvari tokom priče. To je otprilike isto kao grafika prethodnih delova „Fears to Fathom“, sa blagim, gotovo neprimetnim razlikama.
Zvuk je možda najveći kvalitet koji kompenzuje nedostatke. Postoje zvučni efekti koji čine da dosadniji delovi igre „Carson House“ i dalje deluju zastrašujuće, što je čini mnogo interesantnijom. Postoje jedinstveni zvukovi za mnoge stvari, i jasno je koliko ljubavi je uloženo u kreiranje zvučnih efekata.
Muzika je apsolutno sjajna, kako kada se pušta, tako i kada je nema. Igra savršeno zna koje scene trebaju muziku, a koje ne, i na neverovatan način koristi uobičajeno odsustvo muzike tako da scene koje imaju muziku imaju mnogo veći uticaj. I kada muzika svira, savršeno se uklapa u scenu i pomaže igraču da se poveže s njom i oseti ono što glavni lik mora da oseća.
Sveukupno gledano, igra ne uspeva baš najbolje da ostane zanimljiva i da igrača održi uzbuđenim. Veći deo je veoma dosadan, a tek prema kraju postaje zaista zanimljivo i zabavno. Deluje zamorno i iritantno za veći deo trajanja igre, i to je veliki problem. Praćenje priče je veoma zbunjujuće, a igra veoma loše objašnjava šta treba da uradite.
Zaključno, „Carson House“ je solidna; ne žalim što sam je igrao, ali nakon samo nekoliko sati, neću se sećati ničega od prvih 45 minuta. Ima prosečnu priču i loš ritam. Igrica nije previše zanimljiva, i mogu pronaći stotine drugih naslova sa sličnom mehanikom. Zvuk je apsolutno sjajan, međutim, i spasava ovu igru. U poređenju sa drugim naslovima „Fears to Fathom“, definitivno razočarava, dodajući mnogo suvišnih scena bez ikakvog značaja.
