Zamislite da svaki put kada trenirate jedan veliki AI model ili igrate najnoviju igru u 4K rezoluciji sa ray tracing-om, trošite struju koliko jedna prosečna kuća u Srbiji potroši za mesec dana. Zatim pomnožite to sa desetinama hiljada GPU-ova koji rade 24 sata dnevno u data centrima širom sveta. Iznenada, brojke postaju zastrašujuće. Nova generacija GPU-ova poput NVIDIA H100 ili AMD MI300 troši stotine vati po čipu, a čitavi klasteri gutaju gigavate električne energije. To više nije samo „potrošnja hardvera“. To je postala energetska diktatura koja pritiska mreže, podiže račune za struju i ostavlja ugljenični otisak veći od nekih malih država.
Na ITNetwork.rs ne pišemo ovaj tekst da bismo vas uplašili ili da bismo krivili svakog gejmera ili AI istraživača. Pišemo jer smo u poslednjih nekoliko godina videli kako je potrošnja energije za PC hardver i data centre eksplodirala brže nego što smo očekivali. U 2026. godini ovo više nije marginalni problem za ekološke aktiviste. To je realan izazov za infrastrukturu, cene struje i klimatske ciljeve. Hajde da razgovaramo otvoreno i oštro, bez ulepšavanja: koliko tačno energije troše nove generacije GPU-ova i CPU-ova, zašto je to postalo ekološka pretnja i da li je vreme da države počnu da regulišu hardver kao što regulišu automobile ili fabrike.
Koliko zaista troše novi GPU-ovi i CPU-ovi? Brojke koje zaprepašćuju
Počnimo sa konkretnim podacima. NVIDIA H100, jedan od najpopularnijih AI GPU-ova u periodu 2025-2026. godine, ima TDP (Thermal Design Power) od 700 vati po čipu. U klasteru, sa svim overhead-om (hlađenje, memorija, napajanje), potrošnja po GPU-u može da ide i do 1500 vati. Jedan trening velikog modela poput GPT-4 ili sličnog zahteva hiljade takvih čipova koji rade nedeljama. Procene iz 2025. godine kažu da je trening GPT-4 potrošio između 50 i preko 100 gigavat-sati (GWh) električne energije – dovoljno da napaja prosečnu kuću u Srbiji više od 10 godina.
AMD MI300X i Intel Gaudi 3 nisu mnogo bolji. MI300 serija troši između 750 i 1000 vati po čipu, a novi Blackwell B200 od NVIDIJe (2025-2026) ide i preko 1000 vati u nekim konfiguracijama. CPU-ovi nisu izuzetak: AMD EPYC ili Intel Xeon u AI serverima troše stotine vati po procesoru, a čitav server može da povuče 5-10 kW.
Globalno, data centri su 2024. godine potrošili oko 460 TWh električne energije – približno 1,5% svetske potrošnje. Do 2030. godine ta brojka bi mogla da se popne na 945 TWh prema procenama IEA (International Energy Agency). AI je glavni krivac za taj rast. U Sjedinjenim Državama data centri već troše preko 4% električne energije, a projekcije kažu da bi do 2028. godine taj udeo mogao da dostigne 12%. To je više nego što troše neke evropske zemlje u celini.
U Srbiji još uvek nemamo ogromne AI data centre, ali smo deo globalnog lanca. Naši developeri treniraju modele, naši serveri rade u cloud-u, a uvoz GPU-ova raste svake godine. Ako nastavimo ovim tempom, i naše elektroenergetske mreže će osetiti pritisak – posebno zimi kada je potrošnja već visoka.
Primeri iz prakse koji pokazuju koliko je situacija ozbiljna
-
NVIDIA i Microsoft: Jedan trening GPT-4 ili sličnog modela troši energiju ekvivalentnu vožnji automobila od Njujorka do San Franciska hiljadama puta. Microsoft je 2025. godine prijavio porast emisija za 30% upravo zbog AI infrastrukture.
-
Google i Meta: Njihovi data centri troše stotine megavata kontinuirano. U nekim američkim državama (poput Virdžinije) i zemljama kao što je Irska, data centri već troše 20-30% ukupne lokalne električne energije.
-
Bitcoin mining naspram AI-ja: Još 2023. godine rudarenje Bitcoina je trošilo više energije od mnogih zemalja. AI je sada na putu da ga premaši. Procene za 2026. godinu kažu da AI data centri troše više struje nego čitava Bitcoin mreža.
-
Evropa i Srbija: U Irskoj data centri već troše 21% električne energije, a procene kažu da bi do 2026. godine taj broj mogao da dostigne 32%. U Srbiji još uvek nismo na tom nivou, ali EPS i distributivni sistemi već osećaju pritisak od rasta data centara i AI servisa.
Ovi primeri nisu samo suve brojke. Oni predstavljaju realne troškove – više cene struje za domaćinstva, veće račune za kompanije i veći pritisak na životnu sredinu.
Ekološka pretnja: CO₂, voda i e-otpad
GPU i CPU nisu samo potrošači struje. Oni su i veliki proizvođači ugljen-dioksida. Prema procenama iz 2025. godine, trening jednog velikog AI modela može da emituje stotine tona CO₂ – ekvivalentno vožnji automobila hiljadama kilometara. Globalno, AI data centri bi do 2030. godine mogli da dodaju stotine miliona tona emisija ako se energija ne bude dobijala iz obnovljivih izvora.
Hlađenje je dodatni problem. Data centri troše ogromne količine vode za hlađenje. U sušnim regionima (kao što su Arizona ili delovi Kalifornije), to već dovodi do sukoba sa lokalnim stanovništvom i poljoprivredom.
E-otpad predstavlja treći udarac. GPU-ovi se menjaju svake 2-3 godine. Milioni čipova završavaju na deponijama, dok retki metali u njima (poput tantala ili kobalta) dolaze iz rudnika sa lošim uslovima rada i ogromnom ekološkom štetom.
U Srbiji, gde se energija još uvek velikim delom dobija iz uglja, svaki novi GPU ili AI server indirektno povećava emisije. To nije samo globalni problem – to je i naš lokalni problem.
Da li je vreme za državnu regulaciju?
Da, i to hitno. Hardver više nije samo potrošački proizvod – postao je infrastrukturna pretnja. EU već razmatra mere u okviru AI Act-a i Energy Efficiency Directive. Sjedinjene Države pripremaju predloge zakona koji ograničavaju potrošnju data centara u pojedinim saveznim državama, dok Kina strogo reguliše energetsku potrošnju AI infrastrukture.
U Srbiji još uvek nemamo sistematski pristup. EPS i nadležna ministarstva bi trebalo da uvedu minimalne standarde efikasnosti za data centre i podsticaje za obnovljive izvore energije, pa možda čak i porez na ekstremno visoku potrošnju GPU-ova u pojedinim sektorima. To nije „zeleni teror“. To je očuvanje mreže i sprečavanje da sledeća generacija GPU-ova (kao što su Blackwell ili Rubin) pretvori naše račune za struju u noćnu moru.
Budućnost 2026-2035: tri scenarija
-
Scenario 1 – Regulisan rast: Države uvode standarde efikasnosti. Kompanije prelaze na obnovljive izvore i efikasnije čipove. Potrošnja raste, ali pod kontrolom. PC hardver postaje „zeleniji“.
-
Scenario 2 – Nastavak trenutnog trenda: AI bum se nastavlja punom parom. Potrošnja ide na 12% globalne električne energije do 2030. godine. Cene struje rastu, a male zemlje poput Srbije trpe najviše dok regulacija kasni.
-
Scenario 3 – Energetska kriza: Ako se ništa ne promeni, do 2035. godine data centri i AI hardver trošiće energiju koliko čitavi kontinenti. Prekidi u napajanju (blackouti) postaju svakodnevica, a vlade uvode racionisanje struje za građane.
Šta možemo da uradimo kao korisnici i kao društvo?
-
Kao pojedinci: Birajte efikasnije GPU-ove (npr. sa nižim TDP-om kada je to moguće), koristite cloud umesto lokalnih servera kada je izvodljivo i podržavajte kompanije koje koriste obnovljive izvore.
-
Kao društvo: Zahtevajte od države uvođenje standarda, podsticaje za zelene data centre i poreze na ekstremnu potrošnju. IT industrija mora biti deo rešenja, a ne uzrok problema.
Zaključak: hardver više nije samo hardver
Nove generacije GPU-ova i CPU-ova troše gigavate energije na globalnom nivou. To više nije samo tehničko pitanje, već ekološko, ekonomsko i društveno. PC hardver postaje izazov koji više ne možemo da ignorišemo. Vreme je da prestanemo da se pravimo da je „uvek više snage“ besplatno. Vreme je da počnemo da plaćamo pravu cenu – ili da je regulišemo pre nego što ona reguliše nas.
Podelite ovaj tekst ako ste ikada pomislili da je vaš novi GPU „samo malo jači“. Razgovarajte sa prijateljima, IT stručnjacima i donosiocima odluka. Energetska diktatura procesora nije daleko u budućnosti – ona je već stigla.
