Koliko resursa se potroši kada zatražite od ChatGPT-a da napiše jednostavan email od 100 reči?
Odgovor bi vas mogao zabrinuti. Prema konsultaciji Washington Post-a sa istraživačem sa Univerziteta Kalifornija u Riversajdu, Shaoleiom Renom, taj zahtev potroši resurse ekvivalentne jednoj punoj flaši vode i dovoljno energije da osvetli 14 LED sijalica tokom jednog sata. To je značajan ekološki uticaj sam po sebi, ali zapanjujući kada se pomnoži sa brojem korisnika širom sveta.
Recimo da samo jedan od deset zaposlenih Amerikanaca koristi ChatGPT jednom nedeljno za pisanje emaila. Prema Renovoj proceni, tokom jedne godine, to bi značilo da bi ChatGPT potrošio 435 miliona litara vode i sagoreo 121.517 megavat-sati energije. Ova količina vode odgovara onoj koju sva domaćinstva u Roud Ajlendu potroše za dan i po, dok bi količina energije mogla da osvetli sva domaćinstva u Vašingtonu, DC, tokom 20 dana.
A to je samo današnja upotreba. Sa velikim tehnološkim kompanijama koje su ubeđene u eksplozivan potencijal veštačke inteligencije — toliko da Microsoft razmatra ponovno aktiviranje cele nuklearne elektrane kako bi napajao svoje AI centre podataka — ovi brojevi bi uskoro mogli izgledati smešno mali.
Zamka žeđi
Razlog zašto ChatGPT troši toliko vode leži u tome što AI centri podataka ispuštaju ogromne količine toplote prilikom izvođenja proračuna. Kako bi ohladili ove objekte, potrebno je neverovatno mnogo vode za smanjenje temperature koja dolazi od servera. U područjima gde je električna energija jeftina ili gde je nestašica vode, AI centri koriste struju za pokretanje klima uređaja kako bi rashladili servere.
To može biti veliki teret za infrastrukturu. Mesta poput Arizone i Ajove već osećaju napetost između zadovoljavanja potreba javnosti i nezasite žeđi za vodom i glađu za energijom AI centara podataka, koji donose poreznu dobit i nova radna mesta ovim regijama.
Međutim, nešto mora popustiti, naročito kako tehnološki giganti poput Google-a i Microsoft-a, koji su bliski poslovni partneri OpenAI-a, izveštavaju da troše više resursa nego ikada, uprkos obećanjima o neutralnosti u emisiji ugljen-dioksida. Na duže staze, postavlja se pitanje: ko će pobediti u ovoj trci – veštačka inteligencija ili okolina?
