Doomscrolling ili istraživanje najgorih scenarija oko nekog događaja može biti normalna reakcija na život kroz nesigurna vremena. Prirodno je želeti razumeti dramatične događaje koji se odvijaju oko vas i tražiti informacije kada se bojite. Ali ako ste dugo izloženi lošim vestima, to može biti štetno preduga obuzetost lošim vestima može biti štetna.
Nedavno objavljena studija otkrila je da ljudi koji previše čitaju ili gledaju loše vesti imaju i veću verovatnost za lošije mentalno i fizičko zdravlje.
“Doomscrolling” opisuje što se događa kada neko nastavi čitati negativne vesti i informacije na internetu, što uključuje i društvene mreže. Sve je više dokaza da ova vrsta preteranog konzumiranja loših vesti može imati negativne učinke.
Istraživanja pokazuju da doomscrolling tokom kriza nije od pomoći, nego je čak i štetno. Tokom početaka pandemije COVID-19, ljudi su se preplavljivali mnoštvom vesti. Jedna je studija otkrila da su ljudi koji su čitali više vesti o pandemiji bili i zabrinutiji zbog nje.
Istraživanja ranijih kriza, poput 11. septembra i bombaških napada na Bostonskom maratonu, takođe su otkrila da je trajna izloženost vestima o katastrofama povezana s negativnim ishodima mentalnog zdravlja.
Tokom vrhunca širenja koronavirusa, mnogi su bili u nedoumici, bilo je puno loših vesti, a puno je ljudi zbog lockdowna imalo i više slobodnog vremena. Nekoliko je studija pokazalo da su se ljudi s pandemijom puno lakše nosili nakon što su ograničili izloženost vestima.
Istraživači su proveli intervjue sa stanovnicima Melbournea u Australiji, koji je bio u jednom od najdužih lockdowna na svetu, u kojima su proverili na koji su se način ljudi ogradili od loših vesti i na taj način lakše prebrodili teški period.
Utvrdili su da su mnogi ljudi na početku lockdowna puno više čitali vesti. Međutim, ispitanici su rekli da su postupno ograničavali dostupnost vesti, jer su primetili da postaju anksiozni i ljuti te da im previše odvlače pozornost od svakodnevnih zadataka, prenosi Science Alert.
Te su se strategije ograničavanja dostupnosti loših vesti pokazale vrlo korisnima. Ljudi su rekli da su se osećali manje pod stresom te da su se lakše povezivali s drugima.
Izdvojili su i nekoliko saveta.
- Odredite tačno vreme kad ćete proveravati vesti
Umesto da tokom celog dana proveravate šta ima novo, odredite tačno vreme u danu kad ćete to napraviti.
- Razgovarajte s članovima svoje porodice
Ako pokušavate bolje upravljati načinom na koji čitate vesti, recite to i ljudima u svojoj porodici tako da vas mogu podržati. Mnogi su sudionici istraživanja rekli da im je bilo teško ograničiti pristup lošim vestima, kad su drugi članovi kućanstva puno gledali, slušali, čitali ili pričali o vestima.
- I dalje je važno biti informisan
Krucijalno je da nijedan od ovih saveta nije rekao da u potpunosti izbegavate vesti. Važno je biti informisan, posebne u kriznim situacijama, kad je važno pratiti savete kako ostati na sigurnom.
