Autorska prava i veštačka inteligencija (6.deo)

Autorska prava i veštačka inteligencija (5.deo) – https://www.itnetwork.rs/autorska-prava-i-vestacka-inteligencija-5-deo/

Razvoj veštačke inteligencije (AI) u savremenoj tehnološkoj industriji donosi revoluciju u polju inovacija, ali istovremeno i otvara složena pravna pitanja oko patentnih prava. AI sistemi postaju sve sposobniji da „stvaraju“ tehnička rešenja koja mogu imati praktičnu primenu i inovativan značaj, slično kao patenti koje ljudi razvijaju. Ovo postavlja pitanje ko bi u tom slučaju trebalo da bude nosilac prava na takve inovacije i kako zaštititi originalne pronalazače od potencijalnog kršenja patentnih prava kada AI sistem generiše rešenje koje podseća na postojeći patent.

Kako AI „stvara“ tehnička rešenja?

AI modeli koji se koriste za tehničke inovacije često rade tako što analiziraju ogromne količine podataka o postojećim tehnološkim rešenjima i zatim pronalaze nove načine za poboljšanje ili modifikaciju postojećih metoda. U poljima kao što su medicina, inženjering, hemija i mnoge druge nauke, AI sistemi mogu generisati predloge za nove proizvode, načine proizvodnje ili procedure koje se zasnivaju na analizi postojećih podataka i obrazaca.

Kada AI generiše novo tehničko rešenje koje nije ranije patentirano, otvara se mogućnost za podnošenje patentne prijave, ali pitanje je ko bi trebalo da podnese tu prijavu – da li kompanija koja je razvila AI, pojedinac koji je koristio AI alat, ili niko, jer je rešenje proizvela mašina, a ne ljudska inteligencija.

Pitanje vlasništva i autorstva patentnih prava

1. Kompanije i programeri kao vlasnici patentnih prava: U nekim slučajevima, vlasnici AI sistema tvrde da patentna prava nad rešenjima koja generiše AI pripadaju kompaniji ili timu koji je razvio AI. Oni smatraju AI alate kao inovacioni resurs koji je omogućio kreiranje novih rešenja, zbog čega bi kompanije mogle biti vlasnici patentnih prava. Međutim, ovo predstavlja pravni izazov jer sam AI model nije svestan procesa, već samo koristi algoritamske obrade podataka kako bi došao do rešenja.
2. Korisnici AI sistema kao nosioci prava: Postoji i stav da prava treba da pripadaju korisnicima koji koriste AI za generisanje tehničkih rešenja. Prema ovom pristupu, korisnik koji podesi AI alat i inicira proces inovacije ima aktivnu ulogu u stvaranju rešenja i samim tim treba da bude priznat kao nosilac prava. Ovaj pristup je komplikovan jer korisnici često nemaju direktan uticaj na način na koji AI donosi konačnu „odluku“.
3. Rešenja kao javni domen: Postoji i stav da rešenja koja su generisana AI treba da budu deo javnog domena, čime bi svako imao pravo da ih koristi. Ovo bi značilo da AI inovacije nemaju vlasnika jer su one rezultat automatizovanog procesa, a ne ljudske inteligencije. Iako bi ovaj pristup mogao olakšati upotrebu AI inovacija u tehnološkom razvoju, on bi takođe umanjio podsticaje za kompanije i istraživače da investiraju u razvoj novih AI sistema.

Kršenje patentnih prava putem AI inovacija

Jedan od najvećih izazova u oblasti AI inovacija je mogućnost kršenja postojećih patenata kada AI generiše rešenje koje podseća na patentirano delo. Kako AI koristi velike baze podataka u obuci, postoji rizik da novo rešenje bude veoma slično već zaštićenim patentima, što dovodi do mogućnosti narušavanja patentnih prava.

1. Namerno kršenje patenta: Ako kompanije ili korisnici svesno koriste AI za generisanje rešenja koja su slična postojećim patentima, to može dovesti do pravnih sporova i tužbi. Na primer, ako AI sistem generiše rešenje koje u potpunosti kopira postojeći patent, to predstavlja direktno kršenje prava na patent.
2. Nenamerno kršenje patenta: AI sistemi mogu nenamerno kršiti patentna prava zbog toga što modeli „uče“ iz velikog broja postojećih rešenja i mogu generisati rešenje koje, iako nije direktna kopija, sadrži slične koncepte. Ovo dovodi do komplikovanih situacija u kojima je teško dokazati nameru ili identifikovati nosioca prava, jer AI nema nameru u pravom smislu reči.
3. Problem transparentnosti i odgovornosti: Zbog složenosti AI algoritama i procesa kreiranja, ponekad je teško razumeti kako je AI došao do određenog rešenja. Ovo otežava dokazivanje slučajeva kršenja prava, jer je potrebno ustanoviti način na koji je AI „naučio“ određene tehnike i da li je to dovelo do narušavanja patenta. U ovakvim slučajevima, pravna odgovornost može biti komplikovana.

Moguća pravna i tehnička rešenja

1. Licenciranje i obuka AI sistema: Jedno od rešenja za sprečavanje kršenja patentnih prava je uvođenje obaveznog licenciranja za obuku AI sistema. Kompanije bi mogle biti obavezane da plaćaju licence za korišćenje postojećih patentiranih rešenja kao primere u obuci AI, što bi osiguralo poštenje i nadoknadu vlasnicima patenata.
2. Uvođenje transparentnosti u proces obuke AI: Razvoj alata koji bi omogućili praćenje i razumevanje načina na koji AI obrađuje podatke i donosi „odluke“ mogao bi pomoći u utvrđivanju da li su rešenja koja generiše AI u sukobu sa postojećim patentima. Ovo bi takođe moglo omogućiti bolju kontrolu i sprečiti slučajeve nenamernog kršenja prava.
3. Pravni okviri za AI inovacije: Uspostavljanje novih pravnih okvira koji priznaju inovacije koje stvaraju AI sistemi kao posebnu kategoriju patentnih prava moglo bi obezbediti pravnu zaštitu. Ovi okviri bi mogli da definišu prava i obaveze svih strana, uključujući kompanije koje razvijaju AI, korisnike, kao i vlasnike postojećih patenata.
4. Etičke smernice za razvoj i primenu AI u tehnološkim inovacijama: Uvođenje etičkih smernica koje definišu kako i u kojoj meri AI modeli mogu koristiti zaštićene podatke u procesu obuke moglo bi da ublaži pravne sporove i osigura pravičnu upotrebu AI u tehnološkom razvoju.

Zaključak

AI u tehničkom razvoju donosi nove mogućnosti za inovaciju, ali istovremeno predstavlja značajne pravne izazove kada je reč o patentnim pravima. Pitanje vlasništva nad inovacijama koje stvaraju AI sistemi i zaštita postojećih patenata predstavljaju ključne izazove sa kojima se suočavaju pravnici, inovatori i tehnološke kompanije. Da bi se ovi izazovi prevazišli, potrebno je uspostaviti pravne okvire koji priznaju posebnu prirodu AI inovacija, a istovremeno štite prava originalnih pronalazača i vlasnika postojećih patenata.

Uspostavljanje transparentnosti, obavezno licenciranje i razvoj etičkih smernica mogu pomoći u rešavanju pitanja oko vlasništva i odgovornosti u slučaju patentnih kršenja koje generišu AI sistemi. Time se omogućava da AI postane efikasan alat za tehnološki razvoj i inovacije, ali u skladu sa postojećim pravima i zakonima koji štite kreativni rad.

Nastaviće se…
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator