Autorska prava i veštačka inteligencija (1.deo) – https://www.itnetwork.rs/autorska-prava-i-vestacka-inteligencija-1-deo/
Sa napretkom veštačke inteligencije, AI Art generatori i alati za automatsko kreiranje umetničkih dela postali su popularni i dostupni širom sveta. Ovi alati omogućavaju korisnicima da kreiraju slike, ilustracije i druge oblike vizuelne umetnosti bez potrebe za tradicionalnim umetničkim veštinama. Dok su AI Art generatori doneli revoluciju u kreativnoj industriji, otvorili su i važna pitanja u vezi sa intelektualnom svojinom, vlasništvom i licenciranjem sadržaja koji se generiše ovim tehnologijama.
Pravni status autorskih prava za AI generisane umetničke radove
Jedno od osnovnih pitanja u oblasti automatski generisanih umetničkih dela jeste ko može polagati prava na ovakve radove. Tradicionalno, autorska prava su rezervisana za kreatore koji su uložili svoj lični izraz, trud i veštinu u nastanak dela. Međutim, kada je reč o delima koja generiše AI, ne postoji jasan kreator u tradicionalnom smislu. U nekim slučajevima, kompanije koje razvijaju AI Art generatore mogu polagati prava na sadržaj koji kreiraju njihovi algoritmi. U nekim slučajevima, prava se dodeljuju korisnicima koji su pokrenuli proces generisanja umetničkog dela. Korisnik, koji je zadao parametre i kontrolisao način na koji se umetničko delo razvija, može biti prepoznat kao vlasnik sadržaja, jer je on neposredno učestvovao u procesu. Postoji argument da sadržaj koji nastaje isključivo putem AI algoritama treba biti tretiran kao javni domen, što znači da svako može slobodno da koristi i distribuira takve radove bez ograničenja. O ovome smo više pisali u prvom delu.
Licenciranje AI generisanih umetničkih dela
Licenciranje automatski generisanih slika i umetničkih dela takođe predstavlja izazov zbog specifičnosti procesa njihovog nastanka. Kompanije i platforme koje pružaju AI Art generatore obično imaju sopstvene politike licenciranja, koje definišu prava i obaveze korisnika.
- Ekskluzivna i neekskluzivna licenca: Platforme često nude različite tipove licenci, omogućavajući korisnicima da izaberu između ekskluzivnih i neekskluzivnih prava na generisani sadržaj. Ekskluzivna licenca bi omogućila da korisnik zadrži puna prava i spreči druge korisnike da koriste istu sliku, dok neekskluzivna licenca dozvoljava platformi da isti sadržaj deli sa drugim korisnicima. Ova razlika je važna za komercijalnu upotrebu, posebno u marketingu i dizajnu, gde je unikatnost sadržaja važna za brendiranje.
- Uslovi korišćenja i interni modeli licenciranja: Kompanije koje pružaju AI alate za kreiranje umetničkih dela često imaju specifične uslove korišćenja koji ograničavaju ili definišu način na koji korisnici mogu da koriste generisani sadržaj. Na primer, neke platforme zadržavaju pravo da koriste sadržaj u marketinške svrhe, dok druge omogućavaju korisnicima da zadrže kompletna prava nad delom. Ovi uslovi su često kompleksni i mogu uticati na korisnička prava.
- Komercijalna i nekomercijalna prava: Platforme mogu ograničiti licence za komercijalnu ili nekomercijalnu upotrebu. U nekim slučajevima, korisnici mogu slobodno koristiti AI generisane slike za lične projekte, ali za komercijalnu upotrebu mogu biti potrebne dodatne dozvole ili plaćanje licencnih naknada. Ovo je čest slučaj kod platformi koje nude besplatan pristup alatima, ali naplaćuju dodatno za komercijalnu upotrebu generisanih sadržaja.
Etička pitanja i potencijalni problemi
- Kršenje prava originalnih autora u obuci AI modela: Mnogi AI Art generatori se obučavaju na velikim setovima podataka koji uključuju umetnička dela zaštićena autorskim pravima, bez dozvole nosilaca prava. Ovo postavlja pitanje legitimnosti ovakvih modela i moguće povrede prava umetnika. Ako AI generiše sadržaj koji podseća na stil ili sadržaj određenog umetnika, to može biti smatrano narušavanjem njegovog intelektualnog prava.
- Ugrožavanje tradicionalne umetnosti: Kako AI generisani sadržaji postaju sve dostupniji, tradicionalna umetnička dela i kreativni radovi mogu izgubiti na vrednosti zbog pojave velikih količina sličnog sadržaja koji je lako dostupan. Ovo može uticati na profesionalne umetnike, ilustratore i fotografe koji su možda ranije imali monopol na određene stilove ili vizuelne elemente.
- Lažna predstavljanja i autentičnost AI umetnosti: Još jedan etički izazov je pitanje autentičnosti i lažnog predstavljanja AI umetnosti. Ako AI kreira sadržaj koji korisnici mogu predstavljati kao svoj originalan rad, postavlja se pitanje da li je to etički i koliko je važno naglasiti da je delo proizvedeno AI tehnologijom.
Izazovi u budućem zakonodavstvu
Pitanje intelektualne svojine i vlasništva nad AI generisanim umetničkim delima verovatno će postati sve složenije kako AI tehnologije budu napredovale. Zakonodavstvo bi moglo da se suoči sa izazovima u definisanju prava i odgovornosti svih strana koje učestvuju u procesu stvaranja AI umetnosti. Neophodno je da pravni okviri budu ažurirani i prilagođeni savremenim tehnologijama, kako bi se omogućila zaštita intelektualne svojine i pravičnost u raspodeli prava.
Nastaviće se…
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator
