Kada pogledate prirodu, često možete zaključiti da su neki od najjednostavnijih organizama često najsnažniji u velikom krugu života. To bi objasnilo kako se ljudski rod popeo na vrh lanca ishrane i, iako delimo 98% DNK sa primatima, uspeli smo izvući najviše iz preostalih 2% kako bi dospeli tu gde jesmo.
To je osnovna ideja koja se nameće u „Atomega“. Na površini, „Atomega“ je igra koju su naizgled dizajnirali bodibilderi: što više mase sakupite, više ćete pobeđivati. Cilj je u tome da na kraju meča imate najviše poena, bilo da ih sakupljate čistom silom ili lukavim prikupljanjem resursa, a svi igrači započinju rundu u obliku nečega što nam se čini kao „Tron“-ova verzija ćelije sperme.
Slično, ako se nađete u uglu, a nasuprot vas je neki takav protivnik, u velikoj ste nevolji. Dobre i loše strane, prednosti i mane. Jedinstvena mapa u „Atomega“ ima ključnu ulogu u tome, pružajući brojne mogućnosti za bekstvo manjim igračima, dok se oni na višem evolucionom stadijumu mogu boriti u većim arenama u nečemu što podseća na borbe čudovišta između nebodera.
Atomega
Pored ovih mehanika, imate i dodatne u obliku modova i hakova, sposobnosti koje omogućavaju igračima da povećaju svoju razornu moć, namagnetišu obližnju masu svojim laserima ili se kreću brže. Igrači mogu imati najviše jedan mod u bilo kom trenutku, dodajući još jedan sloj strategije iskustvu. Ukoliko se nađete u nepovoljnoj situaciji, možete se spasiti pomoću teleportacije, mada ćete time izgubiti jedan nivo evolucije.
Šta predstavlja krajnji rezultat ovih osobina povezanih u jednu igru? Odlično luda pucačina koje vizuelno liči na putovanje na koje bi vas odveo Stanley Kubrick pod uticajem droge. Iako je „Atomega“ izgrađena na temeljima ispod kojih se nalaze dublje mehanike i strategije, čak će i ono što leži iznad površine biti dovoljno igračima da provedu neko vreme uz nju, ali će vremenom i oni poželeti da zavire ispod površine.
