Roguelike igra za kreiranje špilova, Alina of the Arena, koju je razvio PINIX Games, dočekana je veoma pozitivno po izlasku na Steamu 2022. Sada ova igra dolazi na konzole i čini se da je malo dublja od standardnih taktičkih borbi kartama. Ali da li se dobro prilagodila konzolama? Da li je uopšte bila toliko dobra od samog početka? Hajde da vidimo…
Priča Alina of the Arena igre se vrti oko Alina (očigledno), gladijatorke koja mora da se bori za opstanak pred gomilom željnih krvi gledalaca. Iako ovde nećete naći detaljnu priču, igre od kojih crpi inspiraciju — poput Slay the Spire i Into the Breach — dokazuju da vam uvek nije potrebna uzbudljiva priča da biste stvorili potpuno zarazan naslov. I pre nego što se zagrebemo po detaljima, Alina of the Arena je upravo to, jer sam potpuno zakačen! Pa, šta je to u ovoj igri što me tera da se vraćam po još? Jednostavnost napredovanja kroz svaku fazu i mogućnost instantnog igranja, u kombinaciji sa nekim pametnim mehanikama i dobrom dubinom, glavni su magneti za mene. Ono što na prvi pogled izgleda kao generička igra za kreiranje špilova, Alina of the Arena omogućava igračima prilagođavanje ne samo jedinstvenog špila, već i same Aline.
Hajde da krenemo od osnova. Cilj igre je pobediti određeni broj borbi kako biste se borili protiv glavnog čudovišta u areni. Meni omogućava igračima da biraju koje okršaje žele da prihvate sledeće, uključujući redovne ili elitne neprijatelje, prodavnicu za kupovinu novih karata ili predmeta, odmor koji omogućava Alini da povrati nešto zdravlja i tako dalje. Po odabiru borbe, bićete smešteni u bitku sa šest karata nasumično izvučenih iz vašeg špila. Od standardnih napada do vatrenih čarolija koje mogu naneti opekotine, postoji pristojna raznovrsnost ofanzivnih i defanzivnih karata koje će sve uticati na promene strategije svakog poteza. Svaka karta košta određeni broj energije, pri čemu je podrazumevana vrednost energije postavljena na tri. Kada se potroši, vreme je da završite potez i suočite se sa protivničkim odgovorom.
Ima dosta toga što Alina of the Arena čini uzbudljivijom od jednostavne igre „izaberite kartu koja nanosi najviše štete da pobedite“. Neprijatelji će napadati sa svih strana, ali uvek ćete znati kako i gde će udariti. Igranje karata koje mogu promeniti vaš položaj (ili neprijateljev) na mapi arene baziranoj na mreži biće ključno kako biste izbegli povrede i ostali živi. Zatim imate dodatak oružja i predmeta, neki od kojih se mogu pronaći na bojnom polju ili zaraditi kao nagrade bačene u arenu od strane publike. Predmeti su često korisni samo za jedno korišćenje i obično nude priliku za lečenje tokom borbe ili nanošenje statusnih smetnji protivniku. Oružja su, očekivano, više o direktnom nanosu štete. Postoje dva slota za opremanje oružja, pri čemu svaki ima svoja jedinstvena svojstva — kao što je bubašvab koja omogućava napade na dugom opsegu uz trošak dodatne karte za ponovno punjenje — i sa pristojnim brojem njih za pronaći, kupiti ili zaraditi, bilo je zabavno kombinovati ih, eksperimentišući sa kombinacijama koje najbolje rade sa špilom koji sam izgradio. Vizuelno, jednostavna pikselizirana umetnost nije ništa posebno, posebno su arene prilično obično izgledale. Sprite našeg glavnog lika takođe je prilično osnovnog izgleda, mada je bilo lepo primetiti kako se njeno oružje menja u zavisnosti od opremljenog, čak i do toga koja ruka ga drži! Dizajn neprijatelja, međutim, se ističe kao najvizualno privlačniji aspekt igre. Sa raznovrsnom grupom razbojnika sa mačevima i odvratnih čudovišta, Alina of the Arena ima impresivan spektar neprijatelja za borbu!
Kao i vizuali, zvuk ne čini mnogo za uzbuđivanje. Generička borba muzika i teme menija će brzo postati dosadne, a nema skoro nikakve raznolikosti, tako da se pripremite da čujete iste dve pesme iznova i iznova. Bez obzira na to, zvučni efekti tokom napada ili bilo koje druge akcije na bojnom polju su pristojni, mada opet, želeo bih da ima više raznolikosti u zvucima.
Igra se ne čini posebno dobro optimizovanom za konzole, barem kada govorimo o korišćenju kontrolera, sa nekim nespretnim izborima desnog džojstika i potrebom da se navigira po ekranu samo da biste uradili nešto jednostavno kao što je zamena oružja. Nije to velika muka — i bilo bi mnogo više frustrirajuće da se akcija odvija u realnom vremenu — ali bilo bi teško preporučiti kupovinu ove igre na konzoli umesto preciznosti miša i tastature na PC-ju, iako sam se na kraju navikao na pomalo nezgrapnu navigaciju. Uživao sam u vremenu provedenom sa Alinom of the Arena. Iako osnovna na površinskom nivou, nivo ponovne igrivosti i prilagođavanja više nego nadoknađuju ovo. Sa više klasa za igranje, gomilom karata za sakupljanje i baš pravom količinom izazova, ovo je roguelike igra za kreiranje špilova koja će vas verovatno svaki put terati da želite još jednu rundu, umesto da je odbacite.
