AI i zaštita čovekove sredine: Etika i odgovornost u primeni veštačke inteligencije (2.deo) – https://www.itnetwork.rs/ai-i-zastita-covekove-sredine-etika-i-odgovornost-u-primeni-vestacke-inteligencije-2-deo/
Klimatske promene su jedan od najvećih izazova 21. veka, a česte prirodne katastrofe kao što su poplave, požari, uragani i suše predstavljaju sve veći rizik za ljudske zajednice. U tom kontekstu, veštačka inteligencija (AI) postaje moćan alat za predviđanje i upravljanje ovim događajima, omogućavajući brže reakcije, preciznije prognoze i efikasniju upotrebu resursa. Ipak, njena primena dolazi sa kompleksnim izazovima, uključujući pitanja odgovornosti, transparentnosti i koordinacije sa ljudskim akterima.
AI u predviđanju klimatskih katastrofa
AI sistemi se oslanjaju na ogromne količine podataka, uključujući satelitske snimke, meteorološke prognoze, istorijske zapise o katastrofama i podatke sa terena, kako bi identifikovali obrasce koji ukazuju na potencijalne prirodne katastrofe. AI algoritmi mogu da predvide poplave analizom količine padavina, brzine reke i vlažnosti tla. Slično tome, u predviđanju požara, AI prati temperature, brzinu vetra i vegetacijske uslove kako bi upozorio na rizik od izbijanja požara.
Ovi sistemi nude značajne prednosti u vremenu reakcije. Umesto da se oslanjaju isključivo na ljudsku analizu koja može biti spora, AI pruža brze prognoze koje mogu spasiti živote i smanjiti materijalnu štetu. Na primer, pravovremeno upozorenje na uragan može omogućiti vlastima da organizuju evakuaciju ili ojačaju infrastrukturu pre udara oluje.
Upravljanje resursima tokom katastrofa
Pored predviđanja, AI igra važnu ulogu u upravljanju resursima tokom i nakon klimatskih katastrofa. Algoritmi mogu da odrede gde su resursi najpotrebniji, bilo da se radi o snabdevanju hranom, vodom, medicinskim sredstvima ili ojačavanju infrastrukture. Na primer, tokom poplave, AI sistemi mogu da analiziraju podatke u realnom vremenu kako bi predložili najbolje rute za evakuaciju ili lokacije za privremena skloništa.
Osim toga, AI može pomoći u dugoročnom planiranju i obnovi, identifikujući područja koja su najugroženija i predlažući mere za njihovu zaštitu. U praksi, to bi moglo značiti izgradnju nasipa, promenu namena zemljišta ili uvođenje održivijih poljoprivrednih praksi.
Izazovi i rizici upotrebe AI u klimatskim katastrofama
Iako AI obećava značajne prednosti u predviđanju i upravljanju katastrofama, njegova primena nije bez rizika. Jedan od glavnih izazova je pitanje koordinacije sa ljudskim akterima. Ako AI sistem preporuči evakuaciju određenog područja bez adekvatne konsultacije sa lokalnim vlastima, to bi moglo izazvati paniku i dovesti do nepotrebnih problema. Stanovnici mogu izgubiti poverenje u sisteme ako se predviđanja pokažu kao netačna ili preterana.
Drugo pitanje je transparentnost. AI sistemi često funkcionišu kao „crne kutije“, što znači da je teško razumeti kako su doneli određene odluke. Ovo može predstavljati problem u situacijama gde su potrebna jasna objašnjenja za donošenje hitnih mera. Ako se odluka o preusmeravanju resursa donese bez transparentnog objašnjenja, to može izazvati tenzije između zajednica ili institucija.
Još jedan značajan izazov je pitanje odgovornosti. Ako AI napravi grešku i predviđanje se pokaže netačnim, ko je odgovoran za posledice? Da li odgovornost leži na programerima, korisnicima sistema ili vlastima koje su implementirale tehnologiju? Ova pitanja ostaju nerešena i zahtevaju pažljivu razradu kroz pravne i etičke okvire.
Rešenja za efikasnu integraciju AI u klimatske strategije
Da bi AI mogao uspešno da funkcioniše u kontekstu klimatskih katastrofa, neophodno je uvesti nekoliko ključnih koraka. Prvo, partnerstvo između AI sistema i ljudskih stručnjaka mora biti centralni princip. AI može ponuditi analize i preporuke, ali konačne odluke moraju donositi ljudi koji razumeju lokalni kontekst i potrebe zajednice.
Drugo, jasno definisani protokoli odgovornosti su od suštinskog značaja. To znači da se mora unapred utvrditi ko je zadužen za donošenje odluka i kako će se odgovornost rasporediti u slučaju grešaka. Treće, transparentnost i edukacija su ključni faktori. Stanovništvo mora biti informisano o tome kako AI funkcioniše, koje su njegove prednosti, ali i ograničenja.
Zaključak
AI sistemi imaju ogroman potencijal da revolucionišu način na koji predviđamo i upravljamo klimatskim katastrofama. Njihova sposobnost da obrađuju velike količine podataka u realnom vremenu omogućava pravovremenu reakciju i efikasno upravljanje resursima. Ipak, kako bi ova tehnologija zaista služila dobrobiti društva, neophodno je adresirati pitanja transparentnosti, odgovornosti i saradnje sa ljudskim akterima. Uz odgovoran pristup, AI može postati neprocenjiv saveznik u borbi protiv klimatskih izazova, štiteći živote, resurse i budućnost planete.
Nastaviće se…
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator
