Godine 2025. više niko ne klikće na banner oglase. Niko ih ni ne vidi.
Prema PageFair izveštaju iz 2024, globalna upotreba ad-blockera premašila je 42 % na desktopu i 35 % na mobilnom – a u Srbiji je brojka još veća, preko 55 % (podaci Gemius i IAB Srbija 2025). U prevodu: više od pola ljudi koji čitaju ovaj tekst verovatno ima uključen uBlock Origin, AdBlock Plus ili Brave browser koji sve briše.
I sada postavljam direktno pitanje koje niko ne voli da čuje: Da li ste vi – da, baš vi koji čitate ovo – lopov?
Jer kada uključite ad-blocker na ITNetwork.rs ili bilo kom drugom portalu, vi uzimate sadržaj (članak koji je neko pisao satima, plaćao servere, domen, autore) – a ne plaćate cenu koju je vlasnik postavio. Ta cena nije novac iz vašeg džepa. Ta cena je 10–15 sekundi vašeg vremena i par kilobajta podataka za reklame.
I da, znam šta ćete reći: „Ali reklame su invazivne, praćenje me nervira, usporavaju sajt, pune mi telefon virusima…“ Sve to je tačno. Ali hajde da budemo brutalno iskreni do kraja – to nije opravdanje za krađu. To je opravdanje za loš marketing. A loš marketing ne opravdava da uzimate tuđi rad besplatno.
Kako je sve počelo – od bezazlenog pop-upa do rata do istrebljenja
Prvi ad-blocker pojavio se 2002. (AdBlock za Firefox). Tada su reklame bile podnošljive – banner gore, banner dole, možda animirani GIF koji pleše. Ali onda je došlo doba Flash-a, auto-play video reklama sa zvukom, pop-up prozora koji se množe kao virusi, i „malvertising“ – reklame koje instaliraju malware na vaš računar.
Korisnici su rekli „dosta“. IAB (Interactive Advertising Bureau) priznaje da je 2015–2018. bio „adpocalypse“ – preterivanje sa oglasima dovelo je do masovnog usvajanja ad-blockera. Ali umesto da se oglasi vrate u normalu, industrija je otišla u drugu krajnost: praćenje preko 100 trackera po sajtu, fingerprinting, retargeting koji te juri nedeljama sa istom cipelom koju si pogledao jednom…
Rezultat? Korisnici su postali agresivniji. Danas prosečan srpski korisnik ima uključen ad-blocker na 3+ uređaja. A mediji? Oni umiru.
Realnost u Srbiji 2025: Mediji na aparatima
Pogledajmo brojke koje bole.
Prema IAB Srbija izveštaju za 2024, digitalno oglašavanje čini 58 % ukupnog advertising budžeta u zemlji – ali ad-blockeri „pojeli“ su preko 45 % prihoda portala. Mali i srednji mediji (kao što je ITNetwork.rs) gube 60–70 % mogućih prihoda zbog ad-blockera.
Primer iz prakse: jedan poznati srpski tech portal (neću imenovati, ali znate koji) imao je 2023. prosečno 1,2 miliona jedinstvenih poseta mesečno. Sa ad-block rate-om od 62 %, realni reach za oglašivače bio je manji od 500.000. Rezultat? Oglašivači su otišli na YouTube i Instagram, portal je otpustio 40 % redakcije.
Još gori primer: regionalni news portal sa 800.000 mesečnih korisnika zatvorio je vrata 2024. jer prihod od reklama pao za 68 % zbog ad-blockera. Vlasnik je javno rekao: „Ne možemo da plaćamo novinare kada 70 % čitalaca uzima sadržaj besplatno.“
A šta rade veliki igrači?
- Blic, Telegraf, Kurir – prešli na native advertising i „sponzorisani sadržaj“ koji ad-blockeri ne blokiraju (ali čitaoci mrze).
- YouTube – agresivno blokira ad-blockere, detektuje ih i zaustavlja video.
- Twitch – od 2024. uvodi „server-side ads“ koje se ne mogu blokirati.
- The Washington Post, The New York Times – paywall + „molba“ da isključite ad-blocker.
U Srbiji još uvek nemamo masovni paywall (osim Mondo i još par), jer čitaoci nisu naviknuti da plaćaju za vesti. Rezultat? Mediji umiru ili postaju tabloidi puni clickbait-a da bi preživeli.
Etika: Da li je ad-block krađa?
Hajde da budemo brutalno direktni.
Kada uđete u prodavnicu i uzmete hleb bez plaćanja – to je krađa. Kada gledate film na torrentu – to je piraterija. Kada koristite ad-blocker na portalu koji živi od reklama – to je…?
Većina korisnika kaže „nije isto“. Ali hajde da razbijemo to opravdanje.
Medijski portal nije dobrotvorna organizacija. On pruža uslugu (informacije, zabavu, analizu) u zamenu za vaš novac ili vaše vreme/podatke za reklame. Kada uključite ad-blocker, vi uzimate uslugu, a ne dajete ništa zauzvrat.
To je krađa.
Da, znam – „ali reklame su dosadne“. Pa šta? Kada kupite novine u kiosku, na svakoj drugoj strani je reklama. Kada gledate TV, reklame su tu. Kada slušate radio – isto. Internet nije „besplatan“ – plaćate ga svojim vremenom i podacima. Ad-blocker je kao da uđete u bioskop, gledate film i izađete pre reklama – ali film je ipak gledali.
A najgore? Korisnici sa ad-blocker-om su najvredniji – educirani, platežno sposobni, tehnički pismeni. Oni su publika koju oglašivači najviše žele. Kada oni uključe ad-block – medij gubi najveći deo prihoda, a ostaje sa „siromašnom“ publikom koja klikće na „skinite 10 kg za nedelju“ oglase.
Druga strana medalje – zašto korisnici imaju pravo da se bune
Nećemo da budemo licemerni – reklame na internetu su postale nepodnošljive.
- Invazivne: full-screen, auto-play video sa zvukom, pop-up koji prekrivaju tekst.
- Opasne: malvertising – reklame koje instaliraju malware (2025. preko 30 % napada dolazi preko ad network-a).
- Praćenje: Google i Meta znaju sve o vama – gde ste, šta kupujete, šta vas zanima, čak i politička orijentacija.
- Usporavanje: prosečan news portal sa reklamama učitava se 3–5x sporije.
Primer iz Srbije: jedan popularni portal 2024. imao je 47 trackera po stranici – više nego porn sajtovi! Korisnik koji uključi ad-blocker nije lopov – on je samo čovek koji želi da čita tekst bez da mu mozak eksplodira od treperećih banera.
Budućnost: Rat koji niko ne može da dobije
Do 2030. situacija će biti još gora.
- Server-side ads – reklame koje se serviraju direktno sa servera, ne mogu se blokirati (YouTube već radi, Twitch uvodi).
- Manifest V3 u Chrome-u (2025/2026) – ubija klasične ad-blockere.
- AI oglasi – personalizovani do nivoa da će vam se činiti da reklama čita misli.
- Pay or allow ads – model koji uvode The New York Times, Bild, Le Monde – ili platiš pretplatu ili gledaš reklame.
- Premium lite modeli – jeftina pretplata (1–2 evra mesečno) za sajtove bez reklama.
U Srbiji? Portali će ili preći na paywall (kao Blic Premium) ili postati čisti tabloidi puni clickbait-a. Ili će umreti.
Niko nije nevinašce – ali neko mora da popusti
Korisnici sa ad-blocker-om nisu lopovi – oni su žrtve lošeg sistema oglašavanja koji je postao nepodnošljiv. Ali mediji nisu dobrotvorne organizacije – oni moraju da plate servere, novinare, porez.
Rešenje nije u krivici korisnika ili medija – rešenje je u boljem modelu.
- Manje, ali bolje reklame.
- Veća transparentnost.
- Pretplate koje su fer cene.
- Ili – prihvatanje da je internet „besplatan“ mit koji je umro 2015.
Ja lično? Isključujem ad-blocker na portalima koje volim i koji poštujem (kao ITNetwork.rs). Jer ako svi uključe ad-block – neće biti više sadržaja koji volimo da čitamo.
A vi? Da li ste spremni da platite cenu za „besplatan“ internet – ili ćete nastaviti da kradete i pravdate se „ali reklame su dosadne“?
Šta vi mislite – da li je ad-block krađa ili pravo?
