Veštačka inteligencija (AI) je zavladala tehnološkom industrijom, a njen rast se nastavlja. Prema podacima PricewaterhouseCoopers-a, 73% kompanija u SAD-u koristi AI u nekom obliku u svom poslovanju.

Jedan od najnovijih trendova je generativna AI, koja ima potencijal da generiše trilione dolara vrednosti u različitim industrijama. Ljudi širom sveta počeli su da integrišu generativnu AI u svoje radne procese, što doprinosi popularnosti i prodiranju AI.

Upoznajte se sa nekim od vodećih trendova u AI.

Generativna veštačka inteligencija i demokratizacija

Generativna veštačka inteligencija je verovatno najveći trend u veštačkoj inteligenciji ove godine. Kada su ChatGPT i drugi generatori teksta i slika postali dostupni široj javnosti, široko su korišćeni i usvojeni od strane poslovnih timova širom sveta. Uz to, dolazi i demokratizacija veštačke inteligencije, koja omogućava da ona bude dostupna svima—čak i onima bez tehničkog znanja.

Generativna veštačka inteligencija je samo jedan primer demokratizacije. Stotine alata veštačke inteligencije danas nam omogućavaju da brže kreiramo sadržaj, prevodimo između jezika i popunjavamo pretraživače. To menja način na koji komuniciramo jedni s drugima, bilo da je reč o razgovoru među prijateljima ili o komunikaciji između medija i šire javnosti.

Veštačka inteligencija za produktivnost na radnom mestu

Još jedan trend koji primećujemo u veštačkoj inteligenciji je njen značaj za produktivnost na radnom mestu. Veštačka inteligencija može ubrzati i unaprediti naš rad—posebno kada je reč o automatizaciji vremenski zahtevnih ili ponavljajućih zadataka. Bilo da se radi o unosu podataka u tabelu, pisanju nacrta poslovnog plana ili kontroli kvaliteta u proizvodnom pogonu, veštačka inteligencija ima ogroman potencijal da poveća našu produktivnost na poslu.

Za one koji su možda zabrinuti da će veštačka inteligencija zameniti radna mesta, ova tehnologija često deluje samo kao alat za automatizaciju ponavljanja, ostavljajući ljudima prostora za kreativnost, emocionalnu inteligenciju i moralno presuđivanje.

Multimodalna veštačka inteligencija

Mnogi veliki jezički modeli (LLM) obrađuju samo tekstualne podatke. Multimodalni modeli u veštačkoj inteligenciji mogu da razumeju informacije iz različitih tipova podataka, poput audio, videa i slika, pored teksta. Ova tehnologija omogućava alatima za pretraživanje i kreiranje sadržaja da postanu besprekorniji i intuitivniji, kao i da se lakše integrišu u druge aplikacije koje već koristimo.

Na primer, iPhone uređaji sada mogu da prepoznaju ko i koji objekti se nalaze na vašim fotografijama jer mogu obraditi slike, tekstualne metapodatke i podatke za pretraživanje. Slično kao što čovek može da pogleda fotografiju i identifikuje šta se na njoj nalazi, multimodalni modeli omogućavaju tu istu osobinu.

Veštačka inteligencija u nauci i zdravstvenoj zaštiti

Pored uticaja veštačke inteligencije u poslovnom svetu, AI alati imaju veliki potencijal u nauci i zdravstvenoj zaštiti. Istraživači, kao što su oni u Microsoft-u, sada koriste veštačku inteligenciju za izradu alata koji predviđaju vreme, procenjuju emisiju ugljen-dioksida i omogućavaju održive poljoprivredne prakse. Ovaj trend ima za cilj da se bavi i ublaži efekti klimatskih promena.

Čatbotovi se koriste u poljoprivredi i zdravstvenoj zaštiti kako bi pomogli farmerima da identifikuju vrstu korova i pomogli medicinskim profesionalcima u dijagnostikovanju pacijenata. Iako je tačnost ove veštačke inteligencije u razvoju, ovi koraci mogu ubrzati naučna otkrića i medicinske proboje.

Regulativa i etika

Sa širenjem veštačke inteligencije širom sveta, trend smanjenja rizika povezanih sa AI-jem postaje od suštinskog značaja. Vladine agencije i organizacije kao što je OpenAI osiguravaju da se veštačka inteligencija koristi i primenjuje odgovorno i etički. U martu 2024. godine, Evropska unija je raspravljala o značajnom sveobuhvatnom zakonu o veštačkoj inteligenciji koji je osmišljen da reguliše AI i adresira brige potrošača. Očekuje se da će ovaj zakon postati važeći ove godine.

Ukoliko AI ne bude regulisan, mogu se javiti rizici poput manipulacije podacima, dezinformacija, pristrasnosti i rizika po privatnost, što može predstavljati veće društvene opasnosti. Na primer, alati mogu biti podložni diskriminaciji ili pravnim rizicima ako veštačka inteligencija ne prikuplja podatke koji su reprezentativni za populaciju. Generator poput ChatGPT-a prikuplja informacije iz pretraga na internetu širom sveta, ali su kompanije i publikacije tužile OpenAI zbog povrede autorskih prava.