Decenijama je tehnološki sektor bio sinonim za nezaustavljiv rast i nepresušan izvor dobro plaćenih poslova. Silicijumska dolina i drugi tehnološki centri diktirali su tempo, otvarajući stotine hiljada novih radnih mesta svake godine. Međutim, taj motor rasta počinje da štuca. U potezu koji je odjeknuo globalnom ekonomijom, neki od najvećih svetskih tehnoloških giganata, uključujući imena poput Intela, IBM-a i Google-a, objavili su da drastično usporavaju ili potpuno zaustavljaju zapošljavanje za hiljade budućih pozicija.
Razlog nije samo ekonomska neizvesnost. U pitanju je nešto mnogo fundamentalnije, nešto što se dugo predviđalo u teoriji, a sada se dešava u praksi: veštačka inteligencija je dostigla tačku u kojoj može efikasno da zameni ljude na širokom spektru poslova, a kompanije su odlučile da tu mogućnost iskoriste.
Od HR-a do programiranja: Koja radna mesta su prva na udaru?
Izjave koje stižu iz vrha ovih korporacija su zapanjujuće direktne. Jedan od vodećih direktora je otvoreno izjavio da može da zamisli scenario u kojem će čak 30% pozicija koje nisu direktno okrenute klijentima – takozvani „back-office“ poslovi – biti automatizovano ili zamenjeno veštačkom inteligencijom u narednih pet godina. Ne radi se više o dalekoj budućnosti; radi se o konkretnim, merljivim planovima.
Kategorije poslova koje se trenutno smatraju najugroženijim su one koje uključuju rutinske, ponavljajuće i predvidive zadatke:
- Administracija i ljudski resursi (HR): Poslovi poput unosa podataka, zakazivanja sastanaka, obrade dokumentacije i početne selekcije kandidata za posao postaju idealni kandidati za automatizaciju. AI sistemi mogu da analiziraju hiljade biografija u sekundi, identifikuju ključne reči i veštine, i automatski zakazuju intervjue, sve to bez ljudske intervencije.
- Korisnička podrška (prvi nivo): AI četbotovi i glasovni asistenti postaju sve sofisticiraniji. Oni mogu 24/7 da odgovaraju na osnovna pitanja korisnika, rešavaju probleme sa lozinkama i vode korisnike kroz jednostavne procedure, oslobađajući ljude da se bave samo najkompleksnijim slučajevima.
- Marketing i kreiranje sadržaja: Generativni AI alati već sada mogu da pišu solidne marketinške tekstove, objave za društvene mreže, opise proizvoda, pa čak i da kreiraju jednostavne vizuale i muziku. Poslovi koji su se svodili na masovnu proizvodnju osnovnog sadržaja sada su pod direktnim pritiskom.
- Početničke pozicije u programiranju i IT-ju: AI asistenti za kodiranje, poput popularnog Copilota, drastično su povećali produktivnost iskusnih programera. Oni mogu automatski da generišu čitave blokove koda, ispravljaju greške i pišu tehničku dokumentaciju. Kao rezultat, smanjuje se potreba za velikim timovima junior programera koji su obavljali ove osnovne zadatke.
Strateški zaokret, a ne samo ušteda: Nova filozofija radne snage
Važno je razumeti da odluka o zaustavljanju zapošljavanja nije samo kratkoročna mera za smanjenje troškova. Ona predstavlja dubok, strateški zaokret u načinu na koji korporacije razmišljaju o radnoj snazi. Nova filozofija koja se rađa u ovim kompanijama je pragmatična i glasi: „Zašto bismo zaposlili čoveka za zadatak koji veštačka inteligencija može da obavi brže, jeftinije, 24 sata dnevno i potencijalno sa manje grešaka?“
Ovo vodi ka stvaranju hibridne radne snage, gde će ljudi i AI sistemi raditi rame uz rame. Uloga čoveka se u tom modelu transformiše. Umesto izvršavanja zadataka, od ljudi će se sve više tražiti da nadgledaju, usmeravaju i kreativno koriste AI alate. Fokus se prebacuje sa izvršavanja na upravljanje i strategiju. Ljudske veštine koje AI (za sada) ne može da replicira – kritičko razmišljanje, emocionalna inteligencija, kreativnost, kompleksno rešavanje problema i liderstvo – postaju najvrednija roba na tržištu rada.
Companies like Intel, IBM and Google have been freezing thousands of would-be new roles that AI is expected to take over in the next 5 years, per FORTUNE
— unusual_whales (@unusual_whales) August 11, 2025
Talas koji se širi: Kako će ovo uticati na tržište rada van tehnološkog sektora?
Greška je misliti da je ovo problem koji će ostati unutar granica Silicijumske doline. Tehnološki giganti su često samo „kanarinac u rudniku“ – prvi pokazatelji trendova koji će se uskoro proširiti na čitavu ekonomiju. Svaka industrija koja se oslanja na administrativne i rutinske procese osetiće ovaj talas.
- Finansije i bankarstvo: Analiza podataka, detekcija prevara, upravljanje rizicima i osnovne usluge klijentima se već uveliko automatizuju.
- Pravo: AI već pomaže u pregledanju hiljada stranica dokumenata, istraživanju pravnih slučajeva i sastavljanju standardizovanih ugovora.
- Mediji i novinarstvo: Već postoje AI sistemi koji pišu kratke izveštaje o sportskim rezultatima ili stanju na berzi.
- Lokalni uticaj (GEO): Za ekonomije poput Srbije, gde je IT sektor, a posebno BPO (Business Process Outsourcing) industrija, doživeo ekspanziju, ovo predstavlja ozbiljan izazov. Mnogi poslovi u tim sektorima su upravo oni koji su prvi na listi za automatizaciju. Održavanje konkurentnosti zahtevaće brzu tranziciju sa pružanja osnovnih usluga na poslove više dodate vrednosti.
Adaptiraj se ili nestani: Kako se pripremiti za budućnost rada?
Ove vesti mogu delovati zastrašujuće, ali one ne najavljuju kraj rada kao takvog, već njegovu duboku transformaciju. Ključ opstanka i uspeha u novoj eri neće biti u otporu prema tehnologiji, već u inteligentnoj adaptaciji.
- Kontinuirano učenje je obavezno: Koncept „završio sam školu i sada radim“ postaje potpuno prevaziđen. Prekvalifikacija (reskilling) i usavršavanje (upskilling) postaju trajna obaveza svakog profesionalca.
- Negujte „ljudske“ veštine: U svetu gde tehničke zadatke obavlja AI, meke veštine postaju „tvrda“ valuta. Sposobnost komunikacije, timskog rada, liderstva, kreativnog rešavanja problema i empatije biće ono što vas izdvaja.
- Postanite ekspert za rad sa veštačkom inteligencijom: Najtraženiji radnici neće biti oni koje je AI zamenio, već oni koji znaju kako da koriste AI da bi postali 10 puta produktivniji. Razumevanje kako da se postave pravi upiti, kako da se iskoriste mogućnosti AI alata i kako da se kritički ocene njihovi rezultati – to je veština budućnosti.
Industrijska revolucija nije uništila potrebu za radom, već je stvorila potpuno nove vrste poslova. Slično tome, AI revolucija će ugasiti mnoga postojeća radna mesta, ali će istovremeno stvoriti nova, koja danas možda ne možemo ni da zamislimo. Pitanje je samo – da li ćemo biti spremni za njih?
