Kako AI i kvantno računarstvo preoblikuju pravila poslovanja, prilagodljivost nije samo poželjna osobina—ona je neophodnost za opstanak. Ovo je suštinska poruka nove knjige Gerija Šapira, „Promeni pravac ili umri: kako lideri napreduju kada se sve menja.“ Kao izvršni direktor Udruženja za potrošačku tehnologiju i autor sa liste bestselera New York Times-a, Šapiro ima jedinstven uvid u tehnološku revoluciju koja menja naš svet. Njegovi uvidi nude ubedljiv vodič za kompanije koje se suočavaju sa brzim promenama.

Umetnost i izazovi promene smera

Šapiro definiše promenu smera kao „pravu promenu u pravcu“ za kompaniju. Naglašava da ova promena prevazilazi male izmene ili postepenu evoluciju. Radi se o odlučnim, često dramatičnim promenama u strategiji ili pravcu, bilo kao reakcija na velike promene na tržištu ili kao anticipacija istih. Šapiro povlači paralelu sa sportom, ističući da, kao što sportisti brzo i odlučno menjaju pravac u igri, kompanije moraju biti spremne da brzo prilagode svoj pravac kada to okolnosti zahtevaju.

Ali zašto je promena smera sada toliko važna? Odgovor leži u neviđenoj brzini tehnoloških promena koje trenutno doživljavamo. Od AI i kvantnog računarstva do robotike i imerzivnih tehnologija, poslovni pejzaž se menja vrtoglavom brzinom. Kompanije koje se ne prilagode rizikuju da gotovo preko noći postanu zastarele.

I pored jasne potrebe za prilagodljivošću, mnoge kompanije se suočavaju sa poteškoćama u promeni smera. Šapiro identifikuje nekoliko uobičajenih prepreka. Komplacentnost izazvana uspehom predstavlja veliki problem. „Izazov sa uspehom je u tome… Misliš da si izuzetno pametan, a zapravo si imao sreće sa idejom i vremenom, dok je radni deo u suštini vaša realizacija,“ primećuje Šapiro. Ovo preterano samopouzdanje može zaslepeti lidere za potrebu za promenom. Organizacijska inercija je još jedan izazov, jer velikim kompanijama često nedostaje fleksibilnost zbog birokratije i ustaljenih procedura. Strah od neuspeha i kratkoročno razmišljanje takođe igraju ulogu, jer neizvesnost vezana za velike promene može da paralizuje donosioce odluka i dovede do propuštenih prilika.

Primeri promena pravca u praksi: Lekcije od pobednika i gubitnika

Poslovni svet nudi brojne primere uspešnih i neuspešnih promena pravca. Transformacija Netflix-a iz iznajmljivanja DVD-ova u striming i kreiranje sadržaja, Apple-ova ekspanzija sa računara na mobilne uređaje i Amazon-ov ulazak u oblak računarstvo putem AWS-a ističu se kao promene pravca koje su se pokazale izuzetno uspešnim. Ove kompanije su gradile na svojim osnovnim snagama, dok su istovremeno smelo ulazile na nova tržišta. Šapiro posebno ističe Netflix, koji je pokazao izvanrednu sposobnost da promeni pravac više puta, svaki put preuzimajući promišljene rizike koji su se dobro uklapali u tržišne trendove i zahteve potrošača.

S druge strane, Kodak-ov neuspeh da prihvati digitalnu fotografiju (uprkos tome što je izumeo tehnologiju), Microsoft-ov neuspešan pokušaj sa pametnim telefonima i previše ambiciozno zaletanje nekih proizvođača automobila u električna vozila služe kao upozoravajuće priče. Ovi primeri osvetljavaju ono što Šapiro naziva „paradoks promene pravca“ – izazov u pogledu vremena i realizacije. „Promenite pravac prerano i možete napustiti još uvek profitabilan poslovni model. Promenite ga prekasno i možete potpuno propustiti tržište,“ objašnjava on.

Uspešne promene pravca često se oslanjaju na postojeće snage, sprovode se sa odlučnošću i usklađuju sa tržišnim trendovima u nastajanju. Ključ, prema Šapiru, jeste „stvaranje kulture stalne procene i spremnosti na promene. Kompanije moraju stalno gledati unapred, preispitivati svoje pretpostavke i biti spremne da deluju kada trenutak to zahteva.“

Strategije za uspešnu promenu pravca

Kako kompanije mogu prevazići ove izazove i ovladati umetnošću promene pravca? Šapiro nudi nekoliko ključnih strategija. Prvo, predlaže usvajanje mentaliteta startapa. Čak i velike, etablirane kompanije mogu imati koristi od agilnosti i inovativnog duha startapa. Šapiro preporučuje formiranje „skunkworks“ timova—malih, autonomnih grupa zaduženih za razvoj inovativnih ideja van ograničenja šire organizacije. „Stiv Džobs je to shvatio,“ ističe Šapiro. „Shvatio je da su veoma uspešni sa jednom kategorijom proizvoda, i na tome bi se fokusirali. Zato je stvorio skunkworks timove i držao ih u tajnosti.“

Jednako je važno negovati kulturu inovacija. Kompanije moraju kreirati okruženje u kojem se nove ideje podstiču, a neuspeh se doživljava kao prilika za učenje. Ovo podrazumeva ne samo tolerisanje preuzimanja rizika, već i aktivno nagrađivanje istog. Ostati povezan sa ekosistemom startapa još je jedna ključna strategija. Šapiro naglašava važnost saradnje velikih kompanija sa startapima kroz investicije, partnerstva ili akvizicije. Ovo ne samo da omogućava pristup novim tehnologijama i idejama, već pomaže većim organizacijama da ostanu agilne.

Uspešna promena pravca ne znači napuštanje snaga kompanije. Umesto toga, radi se o korišćenju tih snaga na nove načine. „Mislim da lider mora da utvrdi koja je osnovna snaga njihove kompanije, gde mogu da je primene i koje prilike u promenljivom svetu i okruženju mogu da iskoriste za promenu pravca,“ savetuje Šapiro.

Budućnost promene pravca u svetu vođenom veštačkom inteligencijom

Veštačka inteligencija, posebno generativna AI, predviđa se kao glavni pokretač promena u narednim godinama. Šapiro vidi ogroman potencijal u kombinovanju AI sa drugim tehnologijama u razvoju: „Naravno, godinama govorimo o veštačkoj inteligenciji i generativnoj AI… A sledeće o čemu sve više pričamo i čemu posvećujemo sesije jeste kvantno računarstvo.“ Spoj ovih tehnologija mogao bi doneti revolucionarne pomake u oblastima poput zdravstva, gde bi AI i kvantno računarstvo mogli ubrzati otkrivanje lekova i personalizovanu medicinu.

Kako gledamo u budućnost, jedina izvesnost je promena. Šapiro podstiče lidere da razmišljaju dugoročno, ali da ostanu fleksibilni: „Nacrtajte grafik za 5 ili 10 godina. Zamislite gde će stvari biti, što ljudima nije prirodno lako. Naša vlada u tome nije dobra kad je u pitanju budžet. Nismo bili dobri ni u planiranju potrošnje električne energije, niti u tome kako će električni automobili biti uvedeni. Donosimo odluke na osnovu kratkoročnih trendova i ideja, a to nije zdravo.“

U ovom brzo evoluirajućem okruženju, sposobnost promene pravca može biti razlika između uspeha i opstanka. Kao što sugeriše naslov Šapirove knjige, za mnoge kompanije izbor će se na kraju svesti na „Promeni pravac ili nestani.“ Poruka je jasna: prihvatite promene, budite radoznali i spremni da se prilagodite. U današnjem svetu vođenom tehnologijom, prilagodljivost nije samo prednost—ona je preduslov za uspeh.