Kada se Yooka-Laylee konačno pojavio iz njegove Kickstarter čaure, osećao se malo poput pisma lјubavi Banjo-Kazooie-u za koga smo se svi nadali da će to biti. Sada, nekih dve i malo više godina kasnije, pojavio se nastavak u obliku Yooka-Laylee and the Impossible Lair, koji umesto da samo nastavlja da usvaja 3D platforme Rare-ovih halksonskih dana, umesto da se vrati još više u zadnji katalog tog legendarnog programera.
Kao takvi, dvodimenzionalne eskapade Yooka-Laylee and the Impossible Lair osećaju se mnogo bliže nečemu kao što je Donkey Kong Country (mnogi klјučni kreativni kadrovi iza te igre su radili na tome) i The Legend of Zelda , i zbog toga, uticaji ta dva klasična naslova mogu da se vide kroz svaki aspekt Yooka-Laylee and the Impossible Lair-ov DNA.
Pretpostavka za Impossible Lair je ovakva – smrtni neprijatelj dvojca, veliko B, dizajnirao je uređaj nazvan „košnica-um“ koji mu je omogućio da potčini stanovništvo pčelinjeg kralјevstva. Očigledno uznemirena i više nego malo iznervirana ovim preokretom događaja, kralјica Pheobee je upisala Yooka i Laylee da oslobode njen Beetalion i da zajedno poraze Capital B u dubokim, mračnim dubinama njegove Impossible Lair – tvrđave koja je prepuna mnogobrojnih zamki i zlobnih čudovišta.
Pametno, pčele i Impossible Fortress su spretno isprepleteni. Vidite, svaki član Beetalion-a kojeg Yooka i Laylee oslobađaju doprinosi Bee Shield-u koji sprečava naše junake da prime štetu – blagodet koja se pokazala klјučnom za zauzimanje dvorane pretprošle faze igre, Impossible Lair. Ipak, evo stvari, možete da se borite sa Impossible Lair u bilo kojem trenutku u igri (vaši pokušaji su zabeleženi, um), mada će gustina Bee Shield-a koji posedujete gotovo sigurno odgovarati vašim šansama za uspeh ako nađete da ne posedujete reflekse nalik Jedi-u.
I tako se glavna struktura Yooka-Laylee i Impossible Lair odvija. Pre nego što se zaglavite u svo to bočno skrolovanje, dobrobit 2D platforminga, Playtonic-ov nastavak premešta perspektivu prema iznad svetu, a ovde Zelda poređenja zvuče istinito kao što igrači mogu da lutaju nizom tematskih poražavanja neprijatelјa, bacajući prekidače i rešavanje zagonetki koje imaju za rezultat jedan od intrigantnih aspekata Impossible Lair-a.
Svaki nivo unutar Yooka-Layee and the Impossible Lair je sadržan na stranicama knjige koja, i što je zanimlјivo, u stvari ima dva stanja. Na primer, knjiga koja leži na zemlјi mogla bi da odvede igrače u šumski svet, ali ako otvorite branu koja preplavi područje na kome leži knjiga, natapajući tomove u procesu, moći ćete da preuzmete tu šumu u potpuno novoj državi dok voda prolazi kroz šumu, otvarajući nove staze, stvarajući nove neprijatelјe i u suštini stvarajući potpun, potpuno novi nivo u tom procesu.
To je sjajna karakteristika, ne samo na račun njene inovacije (što se tiče razmišljanja, sigurno se čini kao nešto nalik Nintendo-u), ali i zbog toga što se Yooka-Laylee and the Impossible Lair osećaju se kao mnogo jači predlog rezultata.
Nažalost, vaše putovanje oko Legend of Zelda stilu je ograničeno i sadrži račun ironično nazvanih „Paywall“ koji se postavlјaju svuda, srećom, oni mogu da se otvore sa T.W.I.T novčićima koje pronađete na svim nivoima, i to je zbog ovoga zbog toga što Yooka-Laylee and the Impossible Lair ohrabruju igrače da završe ove nivoe iznad i iznad potrebe da oslobode članove Beetalion-a.
Preveliki svet u Yooka-Laylee and the Impossible Lair snažno evocira Nintendo-ve Legend of Zelda igre Jednom kada uđete u stvarnu dvodimenzionalnu platformu, nedugo zatim stiže Yooka-Laylee i dizajnersko nasleđe Impossible Lair. Kažimo to onakvim kako jeste – drugi izlet Yooka-Laylee oseća se izuzetno slično onim Rare-ovim igrama Donkey Kong Country-a. Iz težine same platforme, do nivoa teško i sklonosti ka topovima (umesto bačvi) koji vas upucavaju u raznim smerovima, jasno je da su Yooka-Layee and the Impossible Laira lјubavno i privrženo lјubavno pismo za one stare platforme.
Međutim, budući da je Playtonic, britanski programer je smatrao prikladnim da unese brojne manje inovacije i bore u formulu kako bi stvari bile osvežavajuće i drugačije u jednakoj meri. Za početak, Quills je valuta u igri i može da se dobije u relativnom obilјu iz svake od različitih faza. Quills se najčešće koriste u barteru za specijalne tonike koji deluju kao balansiranje ravnoteže prema akciji platformiranja igre.
Iako obuhvataju isklјučivo kozmetičko sredstvo (poput velikih glava i raznih filtera u filmskom stilu), oni zaista balansiraju tonike koji mogu da donesu značajnu razliku u načinu na koji igrate. Jedan tonik, na primer, može da pruži Yooka-Laylee-u dodatni skok da biste dostigli prethodno nepristupačna područja, ali razmena je ipak u tome što ćete imati više tonika u bilo kojem trenutku koji rade u vašu korist (do tri), veći je udeo vaših dragocenih Quills-a koje ćete izgubiti na kraju svake faze.
Playtonic-ov nastavak ispunjen je šarmantnim karakterom od početka do kraja – ali igra se zaista izdvaja na način kako svaka faza može da se modifikuje Sjajno, to funkcioniše i obrnuto, jer ako opremite tonike koji vam otežavaju život, poput onih koji otežavaju neprijatelјe ili usporavaju vaše kretanje, zapravo možete da dobijete bonus na vaše tutnjanje na kraju svake faze. Na ovaj način, Yooka-Laylee i Impossible Lair pružaju još dalјu dugotrajnost i pružaju još jedan sloj za igrače da podese iskustvo po svojoj želјi.
Playtonic-ov drugi izlet takođe na interesantan način obrađuje zdravlјe igrača – kada bude pogođen, Laylee će se u panici odvojiti od Yooka, ostavlјajući pokojnog izloženog dok njih dvoje ponovo ne mogu da se ponovno ujedine – nešto što zvona isprepletena oko svake faze pomažu da se postigne. Međutim, kada se njih dvoje odvoje postoji više nego gubitak zdravlјa na kocki, jer bez Laylee Yooka neće biti u stanju da dostigne iste visine ili izvrši isti raspon napada i manevara što dodaje još jednu dimenziju onome što je već impresivno i varlјivo duboka afera.
Ma koliko uglađen i pametan poput Yooka-Laylee and the Impossible Lair, ipak se povremeno nađe u koštacu sa previše brutalnim sistemom kontrolnih punktova. Kada jednom otklјučate kavez sa klјučem, na primer, uzmete dragoceni T.W.I.T novčić, a zatim umrete, kavez i novčić su ponovo postavlјeni, ali ne možete da se vratite i dobijete klјuč za otvaranje jer ne postoji način da spustite određene police i dohvatite klјuč. Reći da je ovo zaluđujuće bilo bi podcenjivanje, ali na sreću to je jedini, značajan nedostatak igre.
Isto tako, teškoća Yooka-Laylee-a and the Impossible Lair je nešto sasvim i zaista se brzo pojačava; nešto što bi žanrovski novajlije svakako trebalo da razmotre pre nego što uskoče. Ipak, živopisno, raznobojno i velikodušno preplavlјuju se u laganom, šarmantnom humoru, Yooka-Laiee and the Impossible Lair je vrhunski platformer, prepun tajni u svakom svom kutku pikselovane oblasti.
Iako je Playtonic pozvao igrače da ponovo podstaknu prošlost kroz prvi Yooka-Laylee, on verovatno uspeva daleko više sa Yooka-Laylee i Impossible Lair, posebno zato što je britanski programeri uspeli da na značajan način povećaju svoje klasične uticaje nizom inovacija koje služe da uzdigne čitavu aferu iznad puke mimikrije.
Mnogo inventivnija i promišlјenija afera od prethodnog izleta dueta, Yooka-Laylee and the Impossible Lair je najbliže što ćete dobiti od Donkey Kong Country na PS4 i trebali biste da ga prigrlite sa prijatnom toplinom.